Фактор плус: СНС испред ДС за пет одсто, неопредељених 68 одсто

Према истраживању „Фактора плус”, урађеног после митинга опозиције 5. фебруара, СНС испред ДС за пет одсто

Апатија грађана је и даље велика и њих тек 31,6 одсто у овом тренутку зна за кога би гласало, а највише их се опредељује за – напредњаке. У фебруарском испитивању рејтинга странака агенције „Фактор плус”, Српска напредна странка и коалиција око ње добила је највећу подршку опредељених грађана – 34,4 одсто. За Демократску странку у овом тренутку гласало би 29,1 одсто грађана с правом гласа.

Истраживање је обављено на узорку од 1.500 пунолетних грађана, после митинга напредњака 5. фебруара у Београду и смена, односно оставки у Влади Србије.

Према овом испитивању јавног мњења, трећа по снази, али далеко иза водећег двојца, јесте Социјалистичка партија Србије (7,1 одсто). Следи је Либерално-демократска партија (6,1 одсто), па Демократска странка Србије (5,7 одсто) и Српска радикална странка (5 одсто). Истраживачи су „ухватили” још и Партију уједињених пензионера Србије (3,1 одсто) и странке мањина (4,1 одсто), док на све остале „отпада” 5,4 процента гласова опредељених грађана.

Коментаришући рејтинге ДС-а и СНС-а, директор „Фактора плус” Владимир Пејић каже да резултати нису изненађујући после свега што се догађало у последње време. Како наглашава, најпре треба узети у обзир да је велики број неопредељених грађана, а да је међу опредељенима више оних који су незадовољни постојећим стањем и они су спремнији за промену и одлучнији за кога ће да гласају. Опет, и међу неопредељеним грађанима има много незадовољних, али многи од њих нису за опозицију, па се у овом тренутку одлучују за апстиненцију. Отуда, према речима Пејића, предност опозиције, односно коалиције око напредњака.

На вођство СНС-а у овом тренутку утицао је и сукоб у Влади и око ње, као и релативно успешан митинг напредњака, истиче директор „Фактора плус”. „Не може власт да очекује да има потресе унутар коалиције а да се то не одрази на јавност. То је немогуће”, каже Пејић.

Поред тога, како додаје, очигледно је и да савез СНС-а с Новом Србијом, Покретом снага Србије и Покретом социјалиста, странкама које појединачно имају занемарљив рејтинг – има одређени синергетски ефекат.

„Разлика између СНС-а и ДС-а је доста велика, али није фрапантна. Али, очигледно се нешто дешава, јер је реч о промени у односу на јесен. Међутим, тек ће се редовним месечним истраживањима видети да ли је реч о тренду, који је много битнији од неког тренутног стања”, указује Пејић.

Он наглашава да су Уједињени региони Србије за сада потпуно „неухватљиви”, јер тек сада почињу да наступају као јединствена групација и тек треба да се профилишу. „Али, ја их не бих потценио”, додаје Пејић.

Према овом истраживању, 32 одсто грађана сматра да су Србији потребни превремени избори, 43 одсто њих оцењује да нису, а 25 одсто грађана – не зна.

На питање да ли ће Србија добити позитивну оцену Европске уније за статус кандидата ове године, убедљива већина – 59 одсто њих, каже да не зна. Њих 25 одсто мисли да хоће, док 16 одсто грађана сматра да нећемо добити позитивну оцену ЕК.

Највише испитаника – 88 одсто мисли да је ЛДП проевропска партија. Следи ДС са 76 одсто позитивних одговора грађана питање које су данас проевропске политичке партије у Србији, па ПУПС – 56 одсто. Њих 36 одсто сматра да је коалиција око СНС проевропска, а 52 одсто „типује” на СПС. Да су ДСС и радикали проевропске странке сматра осам, односно два одсто грађана.

Б. Б.

(Политика)