"Fajnenšel tajms": Brazil i Argentina planiraju uvođenje nove zajedničke valute, koja bi pokrila celu Latinsku Ameriku i smanjila oslanjanje na američki dolar

Nova valuta za koju Brazil predlaže da zove "sur" (jug) mogla bi da podstakne regionalnu trgovinu i smanji oslanjanje na američki dolar.

Brazil i Argentina će uskoro objaviti da počinju pripremne radove na zajedničkoj valuti, prenosi "Fajnenšel tajms".

Plan, o kome će se raspravljati na predstojećem samitu u Buenos Ajresu, biće fokusiran na to kako bi nova valuta za koju Brazil predlaže da zove "sur" (jug) mogla da podstakne regionalnu trgovinu i smanji oslanjanje na američki dolar, izvestio je list pozivajući se na zvaničnike. Nova valuta u početku će biti u opticaju paralelno sa brazilskim realom i argentinskim pezosom.

"Tamo će biti doneta odluka da se počne sa proučavanjem parametara potrebnih za zajedničku valutu, koja uključuje sve, od fiskalnih pitanja do veličine ekonomije i uloge centralnih banaka", rekao je argentinski ministar ekonomije Serhio Masa za "Fajnenšel tajms".

Valutna unija koja bi pokrivala celu Latinsku Ameriku predstavljala bi oko pet odsto globalnog BDP-a, ocenjuje FT. Najveća svetska valutna unija, evro, obuhvata oko 14 odsto globalnog BDP-a kada se meri u dolarima.

Ostali valutni blokovi uključuju CFA franak koji koriste neke afričke zemlje i koji je vezan za evro, i istočnokaripski dolar. Međutim, oni obuhvataju mnogo manji deo globalne ekonomske proizvodnje.

Projektu će verovatno trebati mnogo godina da dođe do realizacije. Masa je primetio da je Evropi bilo potrebno 35 godina da stvori evro.

Političari iz obe zemlje su o ovoj ideji razgovarali još 2019. godine, ali su tada naišli na otpor brazilske centralne banke.

Inicijativa će kasnije biti proširena i na druge zemlje Latinske Amerike, navodi "Fajnenšel tajms" i dodaje da se zvanično saopštenje očekuje tokom posete brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve Argentini koja počinje večeras.

Privlačnost nove zajedničke valute najočiglednija je za Argentinu, gde se godišnja inflacija približava cifri od 100 odsto, dok centralna banka štampa novac za finansiranje potrošnje. Tokom prve tri godine predsednikovanja Alberta Fernandeza, količina novca u javnom opticaju se učetvorostručila, prema podacima centralne banke, a novčanica pezosa sa najvećim apoenima vredi manje od tri dolara po široko korišćenom paralelnom kursu.

Međutim, u Brazilu postoji zabrinutost zbog ideje da se najveća ekonomija Latinske Amerike poveže sa ekonomijom njenog suseda koji je stalno u krizi. Argentina je u velikoj meri odsečena od međunarodnih tržišta duga od svog neplaćanja iz 2020. godine i još uvek duguje više od 40 milijardi dolara MMF-u iz paketa pomoći iz 2018.

(RT)