"Фајненшел тајмс": Бразил и Аргентина планирају увођење нове заједничке валуте, која би покрила целу Латинску Америку и смањила ослањање на амерички долар

Нова валута за коју Бразил предлаже да зове "сур" (југ) могла би да подстакне регионалну трговину и смањи ослањање на амерички долар.

Бразил и Аргентина ће ускоро објавити да почињу припремне радове на заједничкој валути, преноси "Фајненшел тајмс".

План, о коме ће се расправљати на предстојећем самиту у Буенос Ајресу, биће фокусиран на то како би нова валута за коју Бразил предлаже да зове "сур" (југ) могла да подстакне регионалну трговину и смањи ослањање на амерички долар, известио је лист позивајући се на званичнике. Нова валута у почетку ће бити у оптицају паралелно са бразилским реалом и аргентинским пезосом.

"Тамо ће бити донета одлука да се почне са проучавањем параметара потребних за заједничку валуту, која укључује све, од фискалних питања до величине економије и улоге централних банака", рекао је аргентински министар економије Серхио Маса за "Фајненшел тајмс".

Валутна унија која би покривала целу Латинску Америку представљала би око пет одсто глобалног БДП-а, оцењује ФТ. Највећа светска валутна унија, евро, обухвата око 14 одсто глобалног БДП-а када се мери у доларима.

Остали валутни блокови укључују ЦФА франак који користе неке афричке земље и који је везан за евро, и источнокарипски долар. Међутим, они обухватају много мањи део глобалне економске производње.

Пројекту ће вероватно требати много година да дође до реализације. Маса је приметио да је Европи било потребно 35 година да створи евро.

Политичари из обе земље су о овој идеји разговарали још 2019. године, али су тада наишли на отпор бразилске централне банке.

Иницијатива ће касније бити проширена и на друге земље Латинске Америке, наводи "Фајненшел тајмс" и додаје да се званично саопштење очекује током посете бразилског председника Луиза Инасија Луле да Силве Аргентини која почиње вечерас.

Привлачност нове заједничке валуте најочигледнија је за Аргентину, где се годишња инфлација приближава цифри од 100 одсто, док централна банка штампа новац за финансирање потрошње. Током прве три године председниковања Алберта Фернандеза, количина новца у јавном оптицају се учетворостручила, према подацима централне банке, а новчаница пезоса са највећим апоенима вреди мање од три долара по широко коришћеном паралелном курсу.

Међутим, у Бразилу постоји забринутост због идеје да се највећа економија Латинске Америке повеже са економијом њеног суседа који је стално у кризи. Аргентина је у великој мери одсечена од међународних тржишта дуга од свог неплаћања из 2020. године и још увек дугује више од 40 милијарди долара ММФ-у из пакета помоћи из 2018.

(РТ)