Европски медији: Резолуција УН о геноциду у Сребреници дипломатски фијаско. Међународна заједница се поделила, шамар за Запад

Усвајање резолуције УН о геноциду о Сребреници је "дипломатски фијаско" за Запад, то је "национална врућа тема и нешто најбоље што може да се деси председнику Александру Вучићу у овом тренутку", то је био и "изнуђен чин подељене међународне заједнице", оцене су медија у ЕУ.

Немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ сматра да на унутрашњем плану, с обзиром на то да ће 2. јуна у Србији избори, Вучиц́у одговарају изгубљено гласање у УН и гнев који је изазвао против Немачке.

Француски дневник „Монд“ је оценио да усвајање резолуције у Генералној скупштини УН о Међународном дану промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995. „био изнуђен чин подељене медјународне заједнице јер је изгласавање резолуције било далеко од једногласности“.

„Монд“ указује на то да је „то досад једина резолуција, после оних о геноциду у Руанди 2003. године и холокосту 2005. године, коју није прихватила већина чланица УН, иако у њој није ни поменута било каква одговорност Србије“.

Париски лист предочава да то „представља додатни симптом владајуће поделе у Генералној скупштини УН“ и „гурање устрану важности ‘западног блока“ више није табу у Њујорку“.

Немачки портал „Дојче веле“ преноси анализу швајцарске радио-телевизије СРФ да је резолуција усвојена „тек после тешке борбе и представља дипломатски фијаско“.

СРФ наводи да је против те резолуције гласало 19 земаља, међу којима су Србија, Русија, Кина и Мађарска, док се 68 земаља уздржало од гласања. „То није убедљив резултат. То је шамар за Запад који је већински подржао одлуку“ – пише швајцарска радио-телевизија.

СФР додаје да је Вучиц́ оштро напао присталице резолуције, које је описао као „моћне, велике, бахате“. Питао их је да ли ће та резолуција донети помирење и одмах одговорио: „Не!“ додавши да „она уноси раздор“.

„Дебата која се недељама водила испред и иза кулиса УН, била је све само не помирљива“ – пише швајцарски СРФ. „Многе делегације држава оптужиле су иницијаторе да нису преговарали транспарентно и да нису били довољно упорни у тражењу консензуса“.

У анализи се подвлачи да је и тренутак за изгласавање резолуције био „крајње несрећан“ јер „зашто се сада бавимо геноцидом који се догодио пре 29 година, док се у Гази чине ратни злочини“.

СРФ закључује да све то „још једном показује колико су дубоки раздори у УН и колико је мало воље да се покуша да се они превазиђу“.

(Бета)