Evropska komisija: Na Kosovu malo napretka, mnogo korupcije

PRIŠTINA – Na Kosovu nema slobode izražavanja, prisutan je politički uticaj na sudove, a korupcija je opšteprisutna, neke su od ocena godišnjeg izveštaja Evropske komisije, koji objavljuju prištinski mediji.

U izveštaju se ponovo konstatuje da u pokrajini nema napretka u procesiranju slučajeva iz marta 2004. godina, niti u potrazi za nestalima.

List „Koha ditore” prenosi da EK na 52 stranice izveštaja, koji će zvanično biti objavljen u sredu, „oslikava Kosovo u dosta negativnom svetlu, bez obzira što je zabeležen nekakav napredak u političkoj stabilnosti i usvajanju zakona i zaštiti manjina”.

EK traži povećanje parlamentarnog nadzora nad radom kosovske vlade, zbog slučajeva političkog uplitanja prilikom određivanja ključnih položaja.

U izveštaju se ističe da se radi o „imenovanju osoba na visokim civilnim položajima u ministarstvima, odborima javnih preduzeća, u Kancelariji ombudsmana, kao i u Ustavnom Sudu”.

„To je narušilo kredibilitet kosovskih institucija. Političko uplitanje kada se radi o imenovanjima položaja visokog profila i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje”, ocenjuje EK.

U izveštaju se konstatuje da je očuvana politička stabilnost, dok su u oblasti borbe protiv korupcije, upućene oštre kritike kosovskim institucijama.

EK ocenjuje da u toj oblasti ima „ograničenog” napretka i da „korupcija ostaje dominantna u mnogim oblastima na Kosovu”, zbog čega se traži veća saradnja Agencije za antikorupciju i Tužilaštva.

Navodi se, takođe, da „saradnja u radnoj međuministarskoj grupi nije dala odgovarajuće rezultate”. „Nisu na adekvatan način istražene sumnje o korupciji i zloupotrebi i pravosudnog sistema”, ističe se u izveštaju.

Uz ukazivanje na ograničenu saradnju između policije i kancelarije javnog tužioca, u izveštaju se konstatuje da „nije bilo napretka u procesuiranju slučajeva u vezi sa događajima u martu 2004. godine”.

Kao problem u tome, pominje se „nestanak evidencija dokaza, prognanstvo naroda, neposlušnost nekoliko kosovskih policajaca da sarađuju, kao i pretnje koje su upućene svedocima, sudijama i tužiocima”.

Konstatuje se da nije bilo ni mnogo napretka na polju traganja za nestalim osobama.

„Napredak u toj oblasti, 10 godina nakon nestanka osoba, ostaje usporen. Manje od 40 slučajeva je zaključeno putem poslednjeg izveštaja, ostavljajući generalni broj nestalih preko 1.800 lica'', stoji u izveštaju.

EK naglašava da na Kosovu nije garantovana sloboda izražavanja.

„Nije obezbeđena potpuna nezavisnost ni Javne Kosovske radiotelevizije - RTK. Tri godine nakon stupanja na snagu, još nije primenjen na odgovarajući način Zakon o osnivanju RTK. RTK, može se slobodno reći, nije u celini ispunila svoje obaveze u vezi programa na jeziku manjinskih zajednica”.

Kritike se odnose i na nedostatak slobode štampe i politički uticaj na medije, a EK ocenjuje da to nije samo slučaj sa RTK, nego sve češća pojava na Kosovu.

„Generalno gledajući, nije u potpunosti obezbeđena sloboda izražavanja. Odgovarajući zakonski okvir ne funkcioniše. Slučajevi političkih pretnji, treba da naiđu na odgovarajući i oštriji odgovor od strane kosovskih vlasti”, navodi se u izveštaju i kao problem se podvlači potpuno neprimenjivanje Zakona o pristupu službenim dokumentima.

U međuvremenu, dodaje EK, na Kosovu je zabeležen pad stranih investicija, smanjenje izvoza i isti nivo nezaposlenosti kao i prošle godine.

Međutim, navodi se činjenica, da kosovska ekonomija još nije integrisana sa globalnom ekonomijom, što je najviše doprinelo da u stvari Kosovo ne oseti posledice globalne finansijske krize.

Organizovani kriminal, posebno onaj na severu, identifikovan je kao ozbiljan problem, s tim što je ocenjeno da se početkom rada misije Euleksa situacija u nekoj meri poboljšala.

Prepreka za ekonomski razvoj predstavlja, po mišljenju EK, i nejasnoća koja postoji u vezi sa imovinskim pitanjima.

Povećani su prihodi carine, ali za kosovsku ekonomiju nije dobro da 65 odsto prihoda bude prikupljeno samo na granici.

I carine predstavljaju „ozbiljnu brigu što se tiče korupcije” i zahteva se veća aktivnost unutrašnjeg inspektorata carine u borbi protiv korupcije, i to uz saradnju sa Agencijom za antikorupciju.

List „Kosova sot”, pozivajući se na isti godišnji izveštaj, prenosi da je Evropska komisija konstatovala po prvi put da zvanični Beograd održava paralelne institucije na Kosovu i da kosovska vlada ne kontroliše čitavu svoju teritoriju.

EK, takođe, traži od Srbije konstruktivniji pristup učešću Kosova u regionalnim inicijativama i traži da podrži kosovske Srbe da učestvuju na lokalnim izborima 15. novembra.

Po mišljenju EK, Srbi će svojim učešćem na lokalnim izborima povećati mogućnost da iskoriste različite evropske projekte za Kosovo, prenose prištinski mediji.

(Tanjug)