Европска комисија: На Косову мало напретка, много корупције

ПРИШТИНА – На Косову нема слободе изражавања, присутан је политички утицај на судове, а корупција је општеприсутна, неке су од оцена годишњег извештаја Европске комисије, који објављују приштински медији.

У извештају се поново констатује да у покрајини нема напретка у процесирању случајева из марта 2004. година, нити у потрази за несталима.

Лист „Коха диторе” преноси да ЕК на 52 странице извештаја, који ће званично бити објављен у среду, „осликава Косово у доста негативном светлу, без обзира што је забележен некакав напредак у политичкој стабилности и усвајању закона и заштити мањина”.

ЕК тражи повећање парламентарног надзора над радом косовске владе, због случајева политичког уплитања приликом одређивања кључних положаја.

У извештају се истиче да се ради о „именовању особа на високим цивилним положајима у министарствима, одборима јавних предузећа, у Канцеларији омбудсмана, као и у Уставном Суду”.

„То је нарушило кредибилитет косовских институција. Политичко уплитање када се ради о именовањима положаја високог профила и даље остаје забрињавајуће питање”, оцењује ЕК.

У извештају се констатује да је очувана политичка стабилност, док су у области борбе против корупције, упућене оштре критике косовским институцијама.

ЕК оцењује да у тој области има „ограниченог” напретка и да „корупција остаје доминантна у многим областима на Косову”, због чега се тражи већа сарадња Агенције за антикорупцију и Тужилаштва.

Наводи се, такође, да „сарадња у радној међуминистарској групи није дала одговарајуће резултате”. „Нису на адекватан начин истражене сумње о корупцији и злоупотреби и правосудног система”, истиче се у извештају.

Уз указивање на ограничену сарадњу између полиције и канцеларије јавног тужиоца, у извештају се констатује да „није било напретка у процесуирању случајева у вези са догађајима у марту 2004. године”.

Као проблем у томе, помиње се „нестанак евиденција доказа, прогнанство народа, непослушност неколико косовских полицајаца да сарађују, као и претње које су упућене сведоцима, судијама и тужиоцима”.

Констатује се да није било ни много напретка на пољу трагања за несталим особама.

„Напредак у тој области, 10 година након нестанка особа, остаје успорен. Мање од 40 случајева је закључено путем последњег извештаја, остављајући генерални број несталих преко 1.800 лица'', стоји у извештају.

ЕК наглашава да на Косову није гарантована слобода изражавања.

„Није обезбеђена потпуна независност ни Јавне Косовске радиотелевизије - РТК. Три године након ступања на снагу, још није примењен на одговарајући начин Закон о оснивању РТК. РТК, може се слободно рећи, није у целини испунила своје обавезе у вези програма на језику мањинских заједница”.

Критике се односе и на недостатак слободе штампе и политички утицај на медије, а ЕК оцењује да то није само случај са РТК, него све чешћа појава на Косову.

„Генерално гледајући, није у потпуности обезбеђена слобода изражавања. Одговарајући законски оквир не функционише. Случајеви политичких претњи, треба да наиђу на одговарајући и оштрији одговор од стране косовских власти”, наводи се у извештају и као проблем се подвлачи потпуно непримењивање Закона о приступу службеним документима.

У међувремену, додаје ЕК, на Косову је забележен пад страних инвестиција, смањење извоза и исти ниво незапослености као и прошле године.

Међутим, наводи се чињеница, да косовска економија још није интегрисана са глобалном економијом, што је највише допринело да у ствари Косово не осети последице глобалне финансијске кризе.

Организовани криминал, посебно онај на северу, идентификован је као озбиљан проблем, с тим што је оцењено да се почетком рада мисије Еулекса ситуација у некој мери побољшала.

Препрека за економски развој представља, по мишљењу ЕК, и нејасноћа која постоји у вези са имовинским питањима.

Повећани су приходи царине, али за косовску економију није добро да 65 одсто прихода буде прикупљено само на граници.

И царине представљају „озбиљну бригу што се тиче корупције” и захтева се већа активност унутрашњег инспектората царине у борби против корупције, и то уз сарадњу са Агенцијом за антикорупцију.

Лист „Косова сот”, позивајући се на исти годишњи извештај, преноси да је Европска комисија констатовала по први пут да званични Београд одржава паралелне институције на Косову и да косовска влада не контролише читаву своју територију.

ЕК, такође, тражи од Србије конструктивнији приступ учешћу Косова у регионалним иницијативама и тражи да подржи косовске Србе да учествују на локалним изборима 15. новембра.

По мишљењу ЕК, Срби ће својим учешћем на локалним изборима повећати могућност да искористе различите европске пројекте за Косово, преносе приштински медији.

(Танјуг)