EU odobrila pomoć irskim bankama

Dablin traži 90 milijardi eura kako bi podržao bankarski sektor, koji je u krizi zbog troškova kredita podignutih na svetskim tržištima

Irska je druga zemlja koja je zatražila od Brisela finansijsku podršku programu izlaska iz krize. Na komentare da su Irci tako Briselu ustupili finansijski suverenitet, odgovara se tvrdnjom kako se evropska solidarnost, nakon Grčke, još jednom pokazala na delu.

Ono o čemu se nagađalo celu prošlu sedmicu, pokazalo se tačnim. Irska je, nakon Grčke, naredna članica eurozone koja je zatražila pomoć iz evropskog kriznog fonda, potpomognutog Međunarodnim monetarnim fondom. Ukupno, Dablin traži 90 milijardi eura kako bi podržao bankarski sektor koji je na kolenima zbog previsokih troškova kredita podignutih na svetskom finansijskom tržištu.

Nakon što su kasno sinoć evropski finansijski ministri pozitivno odgovorili na zahtev Irske, slični su se komentari danas čuli i od njihovih kolega iz domena spoljnih poslova, okupljenih u Briselu na redovnom skupu.

"Zaista je važno dati nade Ircima, da ih Evropa neće ostaviti na cedilu. A Evropa će pokušati da stabilizuje situaciju. Irskoj su potrebne reforme, pregovori i pokušaćemo doći do konsenzusa, jer nije reč samo o eurozoni, u sve ovo je umešan i Međunarodni monetarni fond", kazao je ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn.

"Reč je o dobroj stvari. To znači da evropski mehanizam deluje, da deluje evropska solidarnost, što je takođe dobra stvar. Zahvaljujući ovome, biće stabilizovana eurozona”, smatra španska ministarka inostranih poslova Trinidad Himenez.

Da li irski poziv da se aktiviraju sredstva pomoći, znači i otvaranje sezone široke evropske pomoći i preostalim "problematičnim" državama eurozone, pre svih Španiji i Portugalu?

"Naravno, nadamo se da će se desiti stabilizacija situacije, a imamo i veoma dobru poruku ministara finansija EU da će oni pomoći u tom pravcu. Zahvaljujući ovoj pomoći, Irska će biti u stanju da nastavi sa ozbiljnim poslom na konsolidaciji i polažemo u Irce puno poverenje. Što se tiče ostalih država, moramo imati na umu da su razlozi problemima kakve te države imaju potpuno različiti i ne vidim opasnost od moguće kontaminacije aktuelnim irskim problemima, jer su oni sada u dobrim rukama nakon odluke o finansijskoj podršci”, istakao je zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke, Verner Hojer.

Detalji finansijskog paketa bi se trebali utvrditi ovih dana, najkasnije do kraja meseca, a za sada se zna da će on sa sobom doneti i oštre zahteve Dablinu - restrukturiranje banaka, gde se očekuje da finansijske institucije budu znatno manjeg obima nego što je do sada bio slučaj. To je deo četvorogodišnjeg plana bolnog stezanja kajša, koji još nosi smanjenje javne potrošnje, povećanje poreza što će bez sumnje uzrokovati teži život radnicima, a time i moguće socijalne proteste.

Život će otežati i rezanje socijalnih davanja, otpuštanje gotovo 30 hiljada ljudi u javnom sektoru, a novi porezi, između ostalih i na upotrebu vode i na niska primanja Iraca, trebali bi u državnu kasu doneti oko 5 milijardi eura. Plan je za naredne četiri godine, na ovaj i slične načine, uštedeti oko 10 milijardi evra. Tako planiraju u Briselu i Dablinu, dok irski sindikati već za 27. novembar najavljuje masovne demonstracije.

(VOA)