ЕУ одобрила помоћ ирским банкама

Даблин тражи 90 милијарди еура како би подржао банкарски сектор, који је у кризи због трошкова кредита подигнутих на светским тржиштима

Ирска је друга земља која је затражила од Брисела финансијску подршку програму изласка из кризе. На коментаре да су Ирци тако Бриселу уступили финансијски суверенитет, одговара се тврдњом како се европска солидарност, након Грчке, још једном показала на делу.

Оно о чему се нагађало целу прошлу седмицу, показало се тачним. Ирска је, након Грчке, наредна чланица еурозоне која је затражила помоћ из европског кризног фонда, потпомогнутог Међународним монетарним фондом. Укупно, Даблин тражи 90 милијарди еура како би подржао банкарски сектор који је на коленима због превисоких трошкова кредита подигнутих на светском финансијском тржишту.

Након што су касно синоћ европски финансијски министри позитивно одговорили на захтев Ирске, слични су се коментари данас чули и од њихових колега из домена спољних послова, окупљених у Бриселу на редовном скупу.

"Заиста је важно дати наде Ирцима, да их Европа неће оставити на цедилу. А Европа ће покушати да стабилизује ситуацију. Ирској су потребне реформе, преговори и покушаћемо доћи до консензуса, јер није реч само о еурозони, у све ово је умешан и Међународни монетарни фонд", казао је министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн.

"Реч је о доброј ствари. То значи да европски механизам делује, да делује европска солидарност, што је такође добра ствар. Захваљујући овоме, биће стабилизована еурозона”, сматра шпанска министарка иностраних послова Тринидад Хименез.

Да ли ирски позив да се активирају средства помоћи, значи и отварање сезоне широке европске помоћи и преосталим "проблематичним" државама еурозоне, пре свих Шпанији и Португалу?

"Наравно, надамо се да ће се десити стабилизација ситуације, а имамо и веома добру поруку министара финансија ЕУ да ће они помоћи у том правцу. Захваљујући овој помоћи, Ирска ће бити у стању да настави са озбиљним послом на консолидацији и полажемо у Ирце пуно поверење. Што се тиче осталих држава, морамо имати на уму да су разлози проблемима какве те државе имају потпуно различити и не видим опасност од могуће контаминације актуелним ирским проблемима, јер су они сада у добрим рукама након одлуке о финансијској подршци”, истакао је заменик министра спољних послова Немачке, Вернер Хојер.

Детаљи финансијског пакета би се требали утврдити ових дана, најкасније до краја месеца, а за сада се зна да ће он са собом донети и оштре захтеве Даблину - реструктурирање банака, где се очекује да финансијске институције буду знатно мањег обима него што је до сада био случај. То је део четворогодишњег плана болног стезања кајша, који још носи смањење јавне потрошње, повећање пореза што ће без сумње узроковати тежи живот радницима, а тиме и могуће социјалне протесте.

Живот ће отежати и резање социјалних давања, отпуштање готово 30 хиљада људи у јавном сектору, а нови порези, између осталих и на употребу воде и на ниска примања Ираца, требали би у државну касу донети око 5 милијарди еура. План је за наредне четири године, на овај и сличне начине, уштедети око 10 милијарди евра. Тако планирају у Бриселу и Даблину, док ирски синдикати већ за 27. новембар најављује масовне демонстрације.

(VOA)