Енвер Хоџај: Нови лидери у Београду да не буду као Тадић

Наставак дијалога о техничким питањима између „Косова“ и Србије је у рукама Београда. Влада Србије још није применила споразуме постигнуте уз посредовање ЕУ. Став „Владе Косова“ је да не може бити наставка дијалога без њиховог спровођења.

Не можемо да имамо нови процес дијалога о нормализацији односа уколико најпре не заживе постигнути споразуми. Сматрам да ће кредибилитет целог техничког дијалога бити доведен у сумњу уколико Београд не испуни оно што је договорено - каже „министар спољних послова“ Енвер Хоџај у интервјуу за Данас, одговарајући на питање када треба очекивати наставак техничког дијалога и од чега то зависи.

Хоџај истовремено истиче да „нови институционални лидери у Србији не би требало да се држе приступа бившег председника Тадића, који је имао за циљ одржавање статуса кво, а не решавање унутрашњих економских и социјалних проблема, као и динамичан план европских интеграција“.

„Сматрам да Србија може да учи не само од Хрватске, већ у задње време и од Црне Горе, која је начинила велики напредак на европском путу и постала модел за остале земље на Балкану. Србија не може да заустави европске интеграције Црне Горе, а такође не може да уради ништа ни у вези са Косовом“, поручује Енвер Хоџај.

Какав је одговор Владе Косова на иницијативу Београда да се бриселски дијалог подигне на виши, политички ниво? Делује да тај предлог има подршку Запада.

- Иницијатива за отпочињање дијалога о нормализацији односа између Републике Косово и Републике Србије дошла је из Брисела. Као такву, ми је поздрављамо јер је нормализација односа између две државе у интересу не само ове две државе, већ је од интереса и за политичку стабилност на Балкану. Али, предуслов за почетак дијалога је спровођење свих споразума који су постигнути у Бриселу у оквиру техничког дијалога између Републике Косово и Републике Србије. То нарочито важи за споразум о интегрисаном управљању границом који Србија прво треба да потпише, а да га затим и примени. Друго, крајње је време да Србија престане са финансирањем и подржавањем нелегалних структура и парамилитарних група у четири општине Косова. Полицијске, безбедносне и парамилитарне групе морају коначно да се повуку са севера. Већ 12 година Србија одржава те структуре на северу, што је потпуно противно Резолуцији 1244, а у последње четири године противно и Уставу Републике Косово. Политика једне ноге на Косову, а друге у Бриселу мора да престане. Ако се створе такве околности, Република Косово је спремна да ступи у дијалог о нормализацији односа с Републиком Србијом. Али таква нормализација односа није могућа ако Република Србија не призна постојање наше државе, ако не види Републику Косово као партнера - као суседа.

Београд тражи да међу темама политичких преговора буде север Косова. Да ли вам је то прихватљиво и на који начин? Опет, рекло би се да западни званичници немају ништа против тога.

- Овог месеца почињемо унутрашњи дијалог са грађанима Косова који живе у четири општине на северу Косова. Оно што смо урадили са око 100.000 грађана Косова који припадају српској заједници на југу, урадићемо и са око 30.000 који живе у те четири општине. Срби су сада део централних и локалних институција, управљају са шест општина са већинским српским становништвом, имају заменика премијера и три министра и више заменика министара у Влади Косова. Отворили смо административну канцеларију на северу, а за само недељу дана пријавило се више од 600 Срба заинтересованих да раде у тој канцеларији. То показује да је српска заједница спремна да се интегрише и постане део институционалног живота Косова. И то упркос томе што је Србија покушала преко полицијских и парамилитарних структура да их застраши да не постану део ових институција. Већ 12 година они живе у страху и уз застрашивање од стране полицијских структура Србије. Тој мори мора да дође крај. Тамошњи грађани заслужују да живе боље, заслужују економски развој и интеграцију. Једини оквир који то омогућава је Ахтисаријев план. Али дозволите ми да будем јасан: о темама као што је независност, суверенитет, територијални интегритет и политички систем Косова нећемо ни са ким разговарати, па ни са Србијом. Границе Косова је потврдио Савет безбедности УН, а независно Косово је признато од стране скоро половине чланица УН у садашњим границама. Дакле, Београд не може да има било какву улогу када се ради о северу. Али, ми смо спремни да разговарамо са Србијом о нормализацији наших билатералних односа и о нашем заједничком путу ка европској будућности. Ниједна земља у региону, па ни Србија, не може да постане члан ЕУ ако не изгради добросуседске односе са земљама око ње. Што пре Србија то схвати, то ће бити боље по Србију и цео регион. Сматрам да политичка елита у Србији мора да буде искрена према својим грађанима и да им покаже да је Косово независна држава и њихов сусед!

На северу Косова и даље владају тензије, посебно између Кфора и локалних Срба. Како влада у Приштини посматра тренутну ситуацију? Премијер Тачи је најављивао појачане контакте са Србима. Да ли се ту нешто догодило?

- Они који се сукобљавају с Кфором, који праве барикаде, блокирају слободу кретања, застрашују људе, не представљају 30.000 Срба који живе у четири општине на северу. То је група људи с криминалном прошлошћу, који сваког дана застрашују и држе као таоце српску заједницу у том делу. Србија мора да укине нелегалне структуре у овом делу Косова и не сме да спречава интеграцију српске заједнице у институције Републике Косово. Непоколебљив став Владе Косова и премијера Тачија је да Србима који живе на северу обезбедимо нормалан живот и сва права која произилазе из плана председника Ахтисарија. Сада смо тамо отворили административну канцеларију, успоставили смо прве контакте са српском заједницом која је заинтересована за економски развој и развој образовног система. Ипак, наше искрене и легитимне напоре ометају покушаји Србије да успостави административну контролу над тим општинама својом незаконитом полицијом и безбедносним структурама којима управља, које финансира и контролише директно влада у Београду. Дакле, крајње је време да се са тим престане.

Како гледате на нове власти у Београду - председника Николића и владу Дачића и Вучића? Има ли разлике у односу на прошлу владу Бориса Тадића?

- Повратак политичких снага које су подржавале политику Слободана Милошевића после 12 година од његовог пада није представљао изненађење само за Приштину, већ и за Загреб, Подгорицу, Љубљану, Скопље, као и за земље ЕУ. Међутим, то је одлука српског народа. Без обзира на то што међу тим политичарима има оних који са собом носе терет веома тешке прошлости, покушаћемо да успоставимо нормалне односе са њима. Владу Србије нећемо мерити тежином њених речи, већ тежином њених дела. Неки од нових институционалних лидера у Србији били су део политике која је починила ратни злочин и геноцид над грађанима Косова. Стога би био ред да она тражи опроштај пред грађанима Косова за та ужасна дела која су се десила на Косову од 1989. до 1999. године. То би био велики симболични гест који би помогао помирењу народа. Спремни смо да започнемо процес помирења унутар Косова између Албанаца и Срба који ту живе вековима. Такође смо спремни да започнемо билатерални процес помирења између Косова и Србије. Али, сматрам да до помирења не може да дође уколико се не промени хегемонистичка политика према Косову коју је Србија водила током целог 20. века и која је била извор дугог сукоба и на крају рата 1998-1999. Политичка и интелектуална елита у Србији, као и цивилно друштво, имају задатак да на почетку овог века не изгубе историјску прилику помирења и окончања сукоба једном за свагда.

(Никола Томић-Данас)