Никола Стакић: Чак и кад инфлација успори, цене се неће вратити на ниво пре кризе. Питање је колико је просечна плата релевантан податак за квалитет живота. Треба узети у обзир медијалну зараду, која износи 57.000 динара

Професор економије на Универзитету Сингидунум Никола Стакић казао је да грађани не треба да очекују да ће се цене вратити на ниво пре кризе, али да ће инфлација успорити у односу на период ове и претходне године.

“Требало би, имамо најаве свих релевантних институција да од првог квартала следће године па надаље видимо то успоравање (инфлације)”, рекао је Стакић у Новом дану на Н1.

Подсетио је да НБС очекује да се инфлација спусти на ниво од око пет одсто.

Објашњавајући зашто се онда неће смањити цене, каже да у економсији постоји феномен који се назива “ригидност наниже” – кад цене треба да се повећају, учесници на тржишту су “прилично еластични”, а кад треба да иду наниже онда “постоји ригидност, јер ви већ пројектујете следећу пословну годину по неким ценама које су биле преовлађујуће тада када сте правили план”.

За потрошачку корпу каже да је “пуки статистички показатељ”, а “живот и реалност и оно на шта грађани троше новац је нешто потпуно друго”.

Говорећи о најавама да ће просечна зарада у децембру бити 720 евра, а следеће године 820, Стакић каже да је питање колико је просечна плата релевантан податак за квалитет живота.

Уместо тога, како каже, треба узети у обзир медијалну зараду, за коју је рекао да износи 57.000 динара. Ово значи да 50 одсто запослених прима толику или мању плату, а то је око 20 хиљада мање од просечне.

Истиче да је добро да плате расту и додаје да би повећање са 720 на 820 евра, или око 15 одсто, вероватно било ниже од инфлације, за коју не очекује да ће бити на толико високом нивоу. Стакић очекује смиривање инфлације половином 2023. године.

“Стварно ће бити изазовна следећа година, али уколико будемо у складу са пројекцијама и не деси се ништа епохално у негативном смислу, можда можемо да видимо неко олакшање од половине следеће године”, рекао је он.

(Н1)