Edvard P. DŽozef: Povratak Trampa na mesto predsednika SAD mogao bi da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici Vašingtona i još mekši pristup prema vlastima u Srbiji

 Predavač na Univerzitetu DŽons Hopkins u Sjedinjenim Državama, Edvard P. DŽozef izjavio je da bi mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao a dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici Vašingtona i još mekši pristup prema vlastima u Srbiji.

„Tramp može pokušati da postigne sporazum sa Rusijom o Ukrajini i gurne Ukrajinu ka teritorijalnom rešenju. Ako to uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa sa Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i administracija (sadašnjeg predsednika SAD) DŽozefa Bajdena bila previše meka prema njemu“, kazao je on.

DŽozef je u intervjuu za Radio slobodna Evropa (RSE) kazao da pobeda ;demokratske kandidatkinje Kamale Haris na predsedničkim izborima u SAD u decembru ne bi sigurno značila nastavak Bajdenovog pristupa Balkanu „koji je u nekim aspektima bio nastavak Trampovog pristupa“.

„Tramp je gurao mini-šengen, Bajden je gurao otvoreni Balkan. Situacija na Balkanu se pogoršala, a da li će Haris prepoznati teškoće sa kojima se Bajden susreo na Balkanu, s pogoršanjem od početka rata u Ukrajini, i pokušati nešto drugačije, ne znamo. Mislim da bi Haris trebalo da pažljivo ispita poteškoće koje je Bajdenova administracija imala i da se suoči sa – kako sam to nazvao u svom pisanju – balkanskim paradoksom“, kazao je on.

Dodao je da bi Haris i njeni savetnici trebalo da ispitaju paradoks zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je od početka ruske invazije na Ukrajinu Zapad jači i jedinstveniji, Rusija slabija i izolovanija, odnosi Kosova i Srbije još gori kao i odnosi Srbije sa zemljama u regionu.

DŽozef navodi ;da nedavna poseta bakanskim prestonicama direktora CIA Vilijema Bernsa, koji je uključen u složenim pregovorima o prekidu vatre u Gazi, odražava stalnu brigu Bajdenove administracije za Balkan.

„Razlog njegovog odlaska nema veze s održavanjem visokog nivoa interesovanja za region, već sa zabrinutošću i brigom oko toga. I to je drugačije od onoga što smo čuli na početku Bajdenove administracije. To je bila poseta za obuzdavanje, da se upozore akteri poput (predsednika Republike Srpske Milorada) Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake“, kazao je on.

Profesor da smatra da je Berns tokom sastanka u Beogradu rekao Vučiću da zna šta se desilo u Banjskoj i kakva je bila uloga predsednika Srbije u tome ali i da nije siguran da je njegova poruka primljena jer ;Bajdenova administracija ima konfliktan pristup Beogradu, za razliku od Banjaluke.

„Po mom mišljenju, ono što je Berns rekao (premijeru Kosova Aljbinu) Kurtiju jeste da je pojačao poruku koja se čula i od ambasador Hovenijera – da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region. Kao direktor CIA-e, Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region“, kazao je profesor.

(Beta)