DŽerard Galuči: Tadiću je potreban kompromis na Kosovu

Na pitanje koliko je on sam znao o događajima iz izveštaja pre nego što je 2008. godine s Kosova otišao u Istočni Timor, Galuči priznaje da, kada je čuo glasine o umešanosti Albanaca u trgovinu organima, nije zaista poverovao u njih „jer je to izgledalo tako varvarski“.

Šta je tadašnje međunarodne zvaničnike ujedinjavalo u ćutanju?

Možda ni drugi nisu želeli da veruju u to. Ali za neke je postojala i motivacija da ne „talasaju“ i ljuljaju brod, kako ništa ne bi dovodilo u loš kontekst „nezavisno Kosovo“ koje su pokušavali da stvore. Oni međunarodni predstavnici koji su podržavali kosovske Albance pokušavali su takođe da zadrže lidersku poziciju predstavljajući se kao veoma „korisni“ u nastojanjima da se obezbedi stabilnost.

Očekujete li da će Misija za koju ste radili na Kosovu saopštiti zvanično svoja saznanja o ovim kriminalnim delima, s obzirom na to da je Unmik prisutan na Kosovu od sredine 1999. godine?

Pročitao sam da će UN u potpunosti sarađivati u bilo kojoj istrazi i nemam sumnje da će tako biti.

Smatrate da su zemlje „kvinte“ (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) ne samo dobro obaveštene o tome šta se događalo na Kosovu, nego da su zahvaljujući tome u šaci držale kosovska rukovodstva. Da li je izveštaj Dika Martija poremetio odnose među tim zemljama?

Bez obzira na to znali mi ili ne šta se događalo, zemlje „kvinte“ su gotovo sigurno znale. Oni su imali informacije, sredstva i dugu istoriju rada sa OVK. I bez obzira na to šta je istina o trgovini organima, svi znaju da se postavljalo pitanje umešanosti nekih od najviših lidera u međunarodni kriminal i korupciju. Ali nije u pitanju da li su zemlje „kvinte“ koristile te informacije kako bi vođstvo kosovskih Albanca držale u šaci. Zapravo je bilo obrnuto: međunarodni zvaničnici su prelazili preko problema da ne bi izazivali Albance. Udovoljavali su im kako ne bi pravili veće probleme. Opšte je poznato, na primer, da su sa svojim težnjama za stvaranje velike Albanije, Albanci često bili pretnja regionalnoj stabilnosti –– sve dok nisu dobili svoj put na Kosovu.

Ako je tada interes Evropljana i SAD bio da prećute takve stvari, kome danas trenutno najviše koristi donosi objavljivanje ovog izveštaja?

Moramo da pretpostavimo da je gospodin Marti nevin dok se ne dokaže da je kriv i da je on samo radio svoj posao vodeći istragu i pripremajući svoj izveštaj. Neki su postavili pitanje tajminga u kome je izveštaj objavljen. Ali nikada nije „dobro“ vreme za iznošenje takvih informacija. One će uvek loše uticati na nekoga, kada god se to učini. Da je izveštaj objavljen pre izbora, Marti bi bio optužen da pokušava da utiče na rezultate.

Ipak, izveštaj bi mogao da ima i političke posledice.

Što se političkog uticaja tiče, stvar je jasna: kao što su mnogi primetili, on prikazuje Kosovo i njegovo rukovodstvo u veoma lošem svetlu. Ljudi širom sveta, koji obično ne prate vesti s Kosova, odjednom su se suočili sa svim tim naslovima. Mislim da će već zaustavljeni proces priznanja Kosova – ostati zaglavljen, a politički položaj Beograda u bilo kom dijalogu s Prištinom će biti jači. Možda, čak, ovo obelodanjivanje učini da zemlje „kvinte“ manje revnosno teraju Prištinu da preuzme kontrolu nad severom Kosova.

Optužbe na račun Hašima Tačija (koji se smatra američkim projektom) uzdrmavaju poredak koji je pažljivo građen na Kosovu više od decenije. Šta će proizaći iz ovog potresa?

Svašta može da se desi u politici. Ali u pravu ste da su zemlje „kvinte“, a naročito SAD, sve stavile u ruke Tačiju i da nemaju neku prihvatljivu alternativu za njega. Iz nekih razloga, možda zbog toga što ga je teže kontrolisati, nisu ništa učinili da pomognu Ramušu Haradinaju. Haradinaj je autentičan lider kosovskih Albanaca i pametniji je i pragmatičniji nego većina drugih. Ali neki veruju da Amerikanci stoje iza nastojanja da se on drži van Kosova. Koga još „kvinta“ može da nađe kako bi držala kosovske Albance pod kontrolom i ko bi pevao njihovu pesmu? Zato mislim da će Tači „preživeti“ kao premijer kako bi se izbegli nemiri. Ali, ovi navodi mogu da dovedu do toga da se zapadni Evropljani konačno suprotstave američkoj tvrdoj liniji prema Srbima. Čini se da bi barem neki od njih, verovatno ne i Britanci, bili spremniji za kompromis s Beogradom, uključujući i specijalni status za sever.

Slažete li sa ocenom nekih analitičara da su optužbe iznete na račun Tačija najveći izazov za američku diplomatiju na Kosovu od vremena bombardovanja?

Na neki način, da. SAD su sledile jednostrani pristup pokušavajući da izdejstvuju nasilno stvaranje nove albanske države na teritoriji celog Kosova, ali bez bilo kakvog dogovora sa Srbijom. Možda ovo proizlazi iz krivice u Bosni i velike želje da se Srbi okrive za nasilan raspad Jugoslavije. Takođe može biti i zbog toga što su se SAD obavezale na potpunu nezavisnost, pa nisu htele da izgube obraz odstupanjem od toga. Ali mora se imati na umu da Kosovo nije velika stvar za SAD koje imaju mnogo veće probleme kojekuda. Ipak, oni uvek mogu da odšetaju s Kosova i ostave taj problem EU.

Da li se kroz ovaj izveštaj prelama borba međunarodnih uticaja za dominaciju uticaja na Kosovu?

Ne mislim da je poenta u borbi za vlast po sebi. Ali konačno oslobađa Evropljane da deluju na pragmatičniji način po ostalim pitanjima koja se tiču Srbije.

Osim izveštaja, Tačija diskredituju i brojne neregularnosti na izborima, da li je ovo kraj njegove političke karijere?

Loše ponašanje lidera ne mora uvek da proizvede političke posledice odmah. Kao što sam rekao, Tačiju još nije dokazano da je kriv za bilo šta. A nepravilnosti na nedavnim izborima nisu nešto što je specifično samo za Kosovo. Sve dok se ne dokaže da je Tači kriv za nešto ozbiljno, izricanje presude je preuranjeno.

Bili ste administrator Unmika za sever Kosova, čemu se taj deo može nadati u predstojećem dijalogu?

Srbi na severu Kosova su stvorili situaciju da je neophodno da se pronađe politički kompromis o severu jer pružaju otpor svim naporima Prištine da nametne kontrolu nad njima. Učinili su to čak uprkos mlakoj podršci Beograda. U tom smislu, oni su dobitnici. Zato bi trebalo očekivati da oni budu uključeni u sve odluke vlade o njihovoj budućnosti. Ono što oni žele, ako mogu da kažem, je da imaju normalan život u zemlji u kojoj su rođeni. Trebalo bi da su u mogućnosti da žive normalan život donoseći svoje lokalne odluke o tome šta da se radi, bez da ih iko, koga ne priznaju kao legitimnog, pritiska sa nekog mesta. To isto bi trebalo da važi i za albansku većinu južno od Ibra.

Kako će poslednji događaji uticati na buduće razgovore Beograda i Prištine?