Џерард Галучи: Тадићу је потребан компромис на Косову

На питање колико је он сам знао о догађајима из извештаја пре него што је 2008. године с Косова отишао у Источни Тимор, Галучи признаје да, када је чуо гласине о умешаности Албанаца у трговину органима, није заиста поверовао у њих „јер је то изгледало тако варварски“.

Шта је тадашње међународне званичнике уједињавало у ћутању?

Можда ни други нису желели да верују у то. Али за неке је постојала и мотивација да не „таласају“ и љуљају брод, како ништа не би доводило у лош контекст „независно Косово“ које су покушавали да створе. Они међународни представници који су подржавали косовске Албанце покушавали су такође да задрже лидерску позицију представљајући се као веома „корисни“ у настојањима да се обезбеди стабилност.

Oчекујете ли да ће Мисија за коју сте радили на Косову саопштити званично своја сазнања о овим криминалним делима, с обзиром на то да је Унмик присутан на Косову од средине 1999. године?

Прочитао сам да ће УН у потпуности сарађивати у било којој истрази и немам сумње да ће тако бити.

Сматрате да су земље „квинте“ (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија) не само добро обавештене о томе шта се догађало на Косову, него да су захваљујући томе у шаци држале косовска руководства. Да ли је извештај Дика Мартија пореметио односе међу тим земљама?

Без обзира на то знали ми или не шта се догађало, земље „квинте“ су готово сигурно знале. Они су имали информације, средства и дугу историју рада са ОВК. И без обзира на то шта је истина о трговини органима, сви знају да се постављало питање умешаности неких од највиших лидера у међународни криминал и корупцију. Али није у питању да ли су земље „квинте“ користиле те информације како би вођство косовских Албанца држале у шаци. Заправо је било обрнуто: међународни званичници су прелазили преко проблема да не би изазивали Албанце. Удовољавали су им како не би правили веће проблеме. Опште је познато, на пример, да су са својим тежњама за стварање велике Албаније, Албанци често били претња регионалној стабилности –– све док нису добили свој пут на Косову.

Ако је тада интерес Европљана и САД био да прећуте такве ствари, коме данас тренутно највише користи доноси објављивање овог извештаја?

Морамо да претпоставимо да је господин Марти невин док се не докаже да је крив и да је он само радио свој посао водећи истрагу и припремајући свој извештај. Неки су поставили питање тајминга у коме је извештај објављен. Али никада није „добро“ време за изношење таквих информација. Оне ће увек лоше утицати на некога, када год се то учини. Да је извештај објављен пре избора, Марти би био оптужен да покушава да утиче на резултате.

Ипак, извештај би могао да има и политичке последице.

Што се политичког утицаја тиче, ствар је јасна: као што су многи приметили, он приказује Косово и његово руководство у веома лошем светлу. Људи широм света, који обично не прате вести с Косова, одједном су се суочили са свим тим насловима. Мислим да ће већ заустављени процес признања Косова – остати заглављен, а политички положај Београда у било ком дијалогу с Приштином ће бити јачи. Можда, чак, ово обелодањивање учини да земље „квинте“ мање ревносно терају Приштину да преузме контролу над севером Косова.

Оптужбе на рачун Хашима Тачија (који се сматра америчким пројектом) уздрмавају поредак који је пажљиво грађен на Косову више од деценије. Шта ће произаћи из овог потреса?

Свашта може да се деси у политици. Али у праву сте да су земље „квинте“, а нарочито САД, све ставиле у руке Тачију и да немају неку прихватљиву алтернативу за њега. Из неких разлога, можда због тога што га је теже контролисати, нису ништа учинили да помогну Рамушу Харадинају. Харадинај је аутентичан лидер косовских Албанаца и паметнији је и прагматичнији него већина других. Али неки верују да Американци стоје иза настојања да се он држи ван Косова. Кога још „квинта“ може да нађе како би држала косовске Албанце под контролом и ко би певао њихову песму? Зато мислим да ће Тачи „преживети“ као премијер како би се избегли немири. Али, ови наводи могу да доведу до тога да се западни Европљани коначно супротставе америчкој тврдој линији према Србима. Чини се да би барем неки од њих, вероватно не и Британци, били спремнији за компромис с Београдом, укључујући и специјални статус за север.

Слажете ли са оценом неких аналитичара да су оптужбе изнете на рачун Тачија највећи изазов за америчку дипломатију на Косову од времена бомбардовања?

На неки начин, да. САД су следиле једнострани приступ покушавајући да издејствују насилно стварање нове албанске државе на територији целог Косова, али без било каквог договора са Србијом. Можда ово произлази из кривице у Босни и велике жеље да се Срби окриве за насилан распад Југославије. Такође може бити и због тога што су се САД обавезале на потпуну независност, па нису хтеле да изгубе образ одступањем од тога. Али мора се имати на уму да Косово није велика ствар за САД које имају много веће проблеме којекуда. Ипак, они увек могу да одшетају с Косова и оставе тај проблем ЕУ.

Да ли се кроз овај извештај прелама борба међународних утицаја за доминацију утицаја на Косову?

Не мислим да је поента у борби за власт по себи. Али коначно ослобађа Европљане да делују на прагматичнији начин по осталим питањима која се тичу Србије.

Осим извештаја, Тачија дискредитују и бројне нерегуларности на изборима, да ли је ово крај његове политичке каријере?

Лоше понашање лидера не мора увек да произведе политичке последице одмах. Као што сам рекао, Тачију још није доказано да је крив за било шта. А неправилности на недавним изборима нису нешто што је специфично само за Косово. Све док се не докаже да је Тачи крив за нешто озбиљно, изрицање пресуде је преурањено.

Били сте администратор Унмика за север Косова, чему се тај део може надати у предстојећем дијалогу?

Срби на северу Косова су створили ситуацију да је неопходно да се пронађе политички компромис о северу јер пружају отпор свим напорима Приштине да наметне контролу над њима. Учинили су то чак упркос млакој подршци Београда. У том смислу, они су добитници. Зато би требало очекивати да они буду укључени у све одлуке владе о њиховој будућности. Оно што они желе, ако могу да кажем, је да имају нормалан живот у земљи у којој су рођени. Требало би да су у могућности да живе нормалан живот доносећи своје локалне одлуке о томе шта да се ради, без да их ико, кога не признају као легитимног, притиска са неког места. То исто би требало да важи и за албанску већину јужно од Ибра.

Како ће последњи догађаји утицати на будуће разговоре Београда и Приштине?