Хроника | |||
Џефри Сакс: Прилично сам уверен да је ковид-19 изашао из биотехничке лабораторије САД. Постоји опасно истраживање вируса које се спроводи ван очију јавности |
понедељак, 08. август 2022. | |
Професор Џефри Сакс каже да је “прилично увјерен да је (ковид-19) изашао из биотехничке лабораторије Сједињених Америчких Држава” и упозорава да постоји опасно истраживање вируса, које се спроводи ван очију јавности.
Професор Сакс је предсједник Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија и предсједник УН-ове Мреже рјешења за одрживи развој. Такође је био члан ковид комисије водећег медицинског часописа “Ланцет”. Кроз своја истраживања као предсједник комисије, професор Сакс је дошао до закључка да постоје веома опасна биотехничка истраживања која се скривају од јавности, а да је велики дио ових истраживања подржавао САД, као и да је врло могуће да је САРС-ЦоВ-2, вирус одговоран за ковид-19, настао опасним истраживањем вируса које је пошло по злу. Он је коаутор недавног чланка у стручном часопису Националне академије наука САД “Процеедингс” (ПНАС), у коме позива на независну истрагу поријекла вируса. Сматра да постоје јасни докази да је Национални институт здравља, као и многи чланови научне заједнице, спутавао спровођење озбиљне истраге поријекла ковида-19 и одвраћао пажњу од хипотезе да је могуће да су рискантна истраживања подржана од стране САД-а довела до милиона смрти. Уколико је та хипотеза тачна, импликације би биле веома потресне, јер би то значило да чланови научне заједнице сносе одговорност за глобалну катастрофу. — Guillaume Fontaine (@LeksoSajcic) August 8, 2022 У интервјуу за "Current affairs" који је водио Нејтан Робинсон, професор Сакс објашњава како је, као предсједник комисије за ковид медицинског часописа, дошао до закључка да су моћни актери онемогућавали спровођење праве истраге. Објашњава такође зашто је важно открити поријекло ковида: јер постоји, каже он, веома опасно истраживање уз мало одговорности, а јавност има право да за то зна, како смо ми они чији се животи ризикују без наше сагласности. Робинсон: Желим да цитирам нешто што сте недавно рекли: "Био сам предсједник Ланцетове комисије за ковид двије године. Прилично сам сигуран да је изашао из америке биотехничке лабораторије, не из природе, да напоменем. Након двије године интензивног рада на овоме. Тако да је грешка, према мом виђењу биотехнике, а не случајност природног преливања. Не знамо засигурно, да будем потпуно јасан. Али постоји довољно доказа да се покрене истрага. А не истражује се, нити у Сједињеним Америчким Државама, нити било гдје другдје. Такође из реалних разлога мислим да не желе да погледају под тепих.“ Та ваша изјава је контроверзна. Прочитаћу пар цитата из "Њујорк тајмса" из протекле године: "У прегледу недавних студија и поређења са другим пандемијама, група виролога тврди да постоји више доказа који подржавају природно преливање од животиња на људе." "Научници су објавили пар опсежних студија у току викенда који указују на велику пијацу хране и живих животиња у Вухану, Кини, као поријекло пандемије корона вируса." Зато желим да започнем питањем о истрази чији сте били дио и која вас је навела да помислите да је ово што сам управо цитирао обмањујућа изјава о чињеничном стању ствари. Сакс: Па, занимљиво је да су они научници који су то рекли, већ рекли исто 4. фебруара 2020, прије него што су спровели било какво истраживање. Објавили су исту изјаву у марту 2020, прије него што су имали било какве чињенице. Тако да, стварају наратив. Такође поричу алтернативну хипотезу без детаљније анализе. То је основна поента. Сада, шта је алтернативна хипотеза? Алтернативна хипотеза је прилично јасна. А то је да је много истраживања било у току у САД и Кини са вирусима сличним САРС-у, манипулисано је њима у лабораторијама и креирани су потенцијално много опаснији вируси. Специфичан вирус који изазива ковид-19, звани САРС-Цов-2, битан је, јер има дио генетског склопа који чини вирус опаснијим. Тај дио генома се зове "мјесто цијепања фурина". Оно што је занимљиво, ако смијем рећи и забрињавајуће, јесте да се истраживање, које је активно било у току и унапрјеђивано, тицало уметања мјеста цијепања фурина у вирусе сличне САРС-у, како би видјели шта би се десило. Упс!
Могуће је да то десило. Оно што је било истинито од почетка, јесте да та извјесна могућност, за коју знају многи научници, није била детаљно испитана, иако је потпуно јасно да се тако могло догодити. Они не гледају. Они само настављају да нам говоре: "гледајте пијацу, гледајте пијацу, гледајте пијацу!" Не осврћу се на алтернативу. Чак ни не гледају податке. Они чак ни не постављају питања. А истина је да је од почетка нису постављали реална питања. Али не самог почетка. Зато што су на почетку, који бисмо могли датирати од првог телефонског позива Националног здравственог института (НИХ) са групом виролога 1. фебруара 2020, виролози рекли "Боже, то је чудно, лако би могло бити лабораторијска креација. Шта то мјесто цијепања фурина ради тамо?" Зато што су научници знали да је то био дио активног истраживачког програма. Ипак, до 3. фебруара, иста група говори "Не, не, природно је, природно је". До 4. фебруара, почињу да пишу нацрт рада који говори јавности "Не брините, природно је". До марта, написали су рад - из моје перспективе потпуно лажан - назван документ о проксималном поријеклу, најцитиранија биолошка студија у 2020. Према њој: потпуно је природно. (Биљешка: закључак документа је "сумњамо да је било какав сценарио који темељи на лабораторији увјерљив") Али нису имала никакве податке о којима читате у "Њујорк тајмсу". Нису имали ништа од тога. Само су рекли да лабораторије нису радиле на овој алтернативи. Али, знате шта, они не знају на чему су лабораторије радиле, јер никад нису питали, а НИХ нам није рекао.
Робинсон: Дозволите да Вас питам да ли можемо да разликујемо оно што засигурно знамо и оно што је спекулативно јер немамо податке. Дакле, знам да је постојало - исправите ме ако гријешим - предложено истраживање које би се бавило овом групом вируса и покушало да их модификује на начин који би их потенцијално учинио смртоноснијим. Да ли знамо је ли се такво истраживање заправо спроводило негдје? Сакс: Имамо огромне разлоге да вјерујемо да јесте. Очигледно, нисмо чак ни поставили то питање. Али имамо много разлога да вјерујемо да јесте, јер су научници који су спроводили то истраживање вољели то истаживање. И јавно су објашњавали зашто је важно. Писали су едиторијале о томе зашто истраживање мора да се настави. И писали су предлоге за грантове, говорећи да треба да се настави. За нас који смо у бизнису писања предлога грантова, чињеница да је одређени предлог за грант, који је дубоко забрињавајућ, одбијен, не значи да касније није спроведен. Али гдје је НИХ да каже "Да, то је занимљиво питање. Зашто не придобијемо доказе?" Они ни не постављају то питање. Такви научници, који причају о пијаци Хуанан, они чак и не дискутују о том истраживању које је било у току. То је за мене погрешан правац. Не гледај тамо. Гледај овдје. Али знамо да је огроман дио истраживања био у току. Имамо интервјуе водећих научника. Имамо предлоге истраживања. Знам намјеру спровођења овог истраживања на основу дискусија. Прочитао сам толико студија о важности овог истраживања које заговарају научници. Ипак, видим НИХ са главом у пијеску. "О, не, овдје нема ништа за погледати." А онда видим научнике. "О, ништа за погледати овдје. Знамо да је у питању пијаца. Да ли смо нашли животињу? Не. Да ли имамо објашњење о томе одакле су дошла мјеста цијепања фурина? Не. Немамо објашњење тајминга, које не изгледа правилно. Али не гледајте тамо, јер тамо нема ничега", кажу нам они. То је помало смијешно.
Моја поента је, постоји много разлога да вјерујемо да је истраживање било у току. Зато што постоје објављене студије о њему. Постоје и интервјуи. Постоје и предлози истраживања. Али НИХ не проговара. Не поставља питања. А ни ови научници никада нису питали. Од првог дана, држали су ову алтернативу подаље од својих погледа. А када дискутују о алтернативи, не дискутују о истраживачком програму, већ о мање битним стварима о лабораторији, а не какво је стварно истраживање било у току, односно да уметну мјеста цијепања фурина у вирус сличан САРС-у, који је могао створити САРС-Цов-2. Ја не позивам на закључак, већ на истрагу. Коначно, након двије и по године овога, вријеме је да се призна да је могуће да је изашло из лабораторије и да постоје подаци које морамо да знамо, прије него што откријемо да ли је. Робинсон: Једна од ствари која ме је зачудила, а коју нисам знао када сам почео да пишем о овоме и заправо да радим неко истраживање, јесте схватање да је у годинама које су водиле до пандемије, постојала велика контроверза о томе да ли је паметно модификовати вирусе у току истраживања на начине који би могли учинити вирус инфективнијим или смртоноснијим. И неки људи су тврдили да је овакав тип истраживања сулуд. Неки људи су упозоравали да у случају лабораторијског инцидента - инцидент, нагласимо, а не намјерно "био-оружје" – обична људска грешка би могла да узрокује праву катастрофу.
Сакс: То је потпуно истинито. Постојало је више типова експеримената у којима је манипулисано генима опасних вируса. И ово је јако подигло узбуну. Постојао је заправо и мораторијум у 2014. Али шампиони овог типа истраживања су настављали, аплицирали су за , које су добили и коначно укинули мораторијум 2017. И говорили су како је битно спроводити оваква истраживања, јер, како су тврдили "постоје многи вируси. И не знамо када ће постати високо патогени, и морамо да развијемо љекове и вакцине против широког спектра њих. Зато морамо тестирати све ове вирусе које можемо да нађемо, како бисмо видјели имамо ли висок потенцијал преливања." Али нису циљали само на то да тестирају вирусе које су сакупљали у природи. Циљали су на то да их модификују. Зато што су научници знали да вирус попут САРС-а без мјеста цијепања фурина не би био толико опасан. Међутим, хтјели су да тестирају своје љекове и вакцине и теорије против опасних вируса. Њихов предлог био је да узму стотину, узгред – или су макар говорили у једном предлогу о 180 претходно непријављених сојева – и да их тестирају на њихов такозвани „потенцијал преливања“. Колико би били ефективни? И да погледају: имају ли мјесто цијепања фурина, или технички, мјесто протеолитичког цијепања? Ако не, уметните га. Боже! Да ли се шалите?
Нисмо ни питали од првог дана: да ли сте то урадили? Реците нам што сте урадили. Да ли бисте нам могли дати ваше лабораторијске свеске? Занима нас. Умјесто тога, ови људи који сада пишу чланке за "Њујорк тајмс" и објављују комаде о пијаци, од првог дана - без питања о експериментима - кажу: "Не, природно је". Зато им не вјерујем. Јер никад нису уважили алтернативну хипотезу. А њихова хипотеза има толико рупа. Али, они ни не покушавају да погледају алтернативну хипотезу. Робинсон: Мислим да је веома битно да разјаснимо да је "алтернативна хипотеза" првенствено хипотеза о незгоди и научној охолости. Битно је да разграничимо чудне теорије од невјероватно увјерљивих теорија. Зато што оно о чему Ви причате јесу људи који нису уважили опасност онога што су радили. Сакс: Заправо то је веома интересантно. Алтернатива која је исправна за разматрање је дио веома опширног истраживачког програма које је било у току од 2015, финансираног од стране НИХ-а, Тонија Фаучија, поготово Националног института за алергије и инфективне болести (НИАИД), а то је испитивање потенцијала преливања вируса попут САРС-а. Шампиони овог истраживања су објаснили до детаља овај предлог. Али, послије догађаја, никада их не бисмо питали, „Шта сте заправо радили? Које сте експерименте радили? Шта знате?“ Некако их никада нисмо питали. Било је боље да га само гурнемо под тепих, што су Фаучи и НИХ радили до сада. Можда би нам могли рећи „потпуно ослобађање од оптужби“, али нису нам то рекли. Ништа нам нису показали. Не постоји ништа „чудно у вези тога, јер је то тачно оно што су научници радили. Онда можете да чујете научнике снимљене, како описују зашто мисле да је истраживачки програм тако значајан, јер кажу да су то опасни вируси, према томе, морамо припремити широк спектар вакцина и љекова. Објашњавају такође како није довољно тестирати само један или два вируса. Морамо их тестирати све. Онда су схватили, као што сам рекао раније, да само вирус сличан САРС-у, ако нема овај дио гена, готово сигурно неће бити тако ефективан. Тако да су се прихватили идеју. „Хајде да их убацимо“, ако можете то да замислите. За мене је то запањујуће. Ипак, они су били поносни на ово, јер је заправо генијално на технолошком нивоу. Можете ли да замислите: узмете секвенцу слова који дефинишу геном, и можете да рекреирате вирус само из слова. Не морате чак имати ни биолошки вирус у руци, потребна вам је само секвенца. Онда можете рећи: „Додаћу ова четири слова РРАР, мјесто цијепања фурини, или је то можда осам, РРАРСВАС, ово је секвенца од осам амино киселина – убацићу је ту на споју шиљастог протеина, јер знам из свог истраживачког програма да ће га то учинити патогенијим, односно више ће узроковати обољења. Онда могу да видим да ли ће неки од кандидата за љекове, као ремдесивир, бити учинковит против њега. То је њихова идеја. Не постоји ништа чудно у вези наше тврдње: хеј, шта сте радити? Зато што су нам рекли да желе да раде ове пројекте. И рекли сам да желе да их раде у мјесецима који су водили до пандемије. Оно што је јако чудно је да су научници знали да је веома необично што ту постоји РРАР мјесто цијепања фурина – никада прије нисам то видио у вирусима попут САРС-а, и да то може доћи из лабораторије – тишина. Не причајте о томе. Не дискутујте. Само од почетка реците: Природно је. Наравно да је природно. Све остало је чудно.
Видјели сте стварање наратива. А научници се не понашају као научници. Јер то би да морају да се баве алтернативним хипотезама. А научници су недавно написали чланак у коме кажу да је једини доказ да долази из лабораторије чуњеница да је се појавио у Вухану, гдје је установљен институт. Па, то је неистина. То није једина случајност која води до ове теорије. Оно што води до ове алтернативне хипотезе је детаљан истраживачки програм који је финансирао НИХ, који је био у току у годинама које су водиле до пандемије. Тако да видим зашто научници покушавају да створе наратив и скрену нам пажњу са још једног проблема. Нагласимо још једном да немамо дефитивне доказе ни за једну хипотезу. Али оно што имамо јесу дефинитивни докази да су службе покушале да нам скрену поглед са хипотезе о лабораторији. Робинсон: Поменули сте лабораторију у Вухану. Није само ствар у томе да је лабораторија у Вухану спроводила истраживање вируса. Постоје и везе између лабораторије и оних који су спроводили овај програм. Шта знамо о истраживању које се догађало овдје? Сакс: Знамо да су на Институту за вирологију у Вухану научници тренирани од стране америчких научника да користе напредне биоинжињерске методологије. Поготово су то научници у Сјеверној Каролини, Тексасу, и тако даље, који спроводе ова истраживања, вјерују у њега и заговарају га, и причају да не желе никакве регулације. И били су у блиском контакту са Институтом за вирологију у Вухану, и били су дио заједничке истраживачке групе која је састављена од стране „ЕцоХеалтх Аллианце“-а. „ЕцоХеалтх Аллианце“ је био брак између америчких и кинеских научника. То је било средство за финансирање од стране америчке владе, поготово Националног здравственог института, и јединице Тонија Фаучија, НИАИД. То су биле године грантова, предлога грантова. Не знамо тачно шта се догодило. Али имамо довољно разлога да знамо да треба да питамо шта се тачно догодило. Засигурно знамо да је од почетка НИХ бјежао од објашњавања шта је урађено. Не говоре нам истину, да су имали разлога да се боје да је ово изашло из лабораторије. Као и да до данас имају разлога да на то сумњају, али они не причају. Робинсон: Шокантна ствар је за мене била да је предсједник „ЕцоХеалтх Алианце“ био у тиму Свјетске здравствене организације која се бавила истрагом поријекла ковида и закључила да није у питању лабораторија. Сакс: Па, више је од тога. Ја сам га именовао – то је Петар Дашак – да предсједава радном групом комисије за пандемију која се водила за Ланцет. И водио је радну групу о поријеклу. Наивно сам мислио на почетку „то је човјек који је толико повезан, он би знао“. Онда сам схватио да ми не говори истину. Било ми је потребно пар мјесеци, али што сам то више увиђао, више сам негодовао. Рекао сам му: „Види, морас да одеш.“ Онда су ме остали научници у тој групи напали да сам анти-научан. Питао сам их: „Које су ваше везе са свим овим?“ Нису ми рекли. Закон о слободном приступу информацијама (ФОИА) је објавио неке документе које НИХ скривао од јавности, и видио сам да су људи који су ме нападали такође дио овога. Тако да сам распустио цијелу радну групу. Моје искуство било је да посвједочим како то они не говоре. И покушавају да нам скрену пажњу на нешто друго. И од постављања питања о којима причају. Не знамо одговоре. Али имамо добре разлоге да питамо. Имамо добре разлоге и да знамо да НИХ не ради адекватно свој посао тренутно. Робинсон: Кажете да Вас Дашак и други нису обавијестили о озбиљном конфликту интереса? Јер би, према хипотези да је имало неке везе са овим истраживање, то би имплицирало и самог Дашка у поријекло вируса? Сакс: Па, могао ми је објаснити на почетку да је постојао велики истраживачки програм и да су манипулисали вирусима, а ево и како. Могао ми је дати предлог истраживања. Када сам га питао да ми да један од њих, рекао ми је: „Не, мој адвокат каже да ти га не могу дати.“ Рекао сам: „Шта, предсједаваш комисијом. Ми смо транспарентна комисија. Говориш ми да ти твој адвокат не дозвољава да ми даш твој предлог пројекта. Онда не можес бити члан ове комисије. Нисам ни у дилеми.“ Али, постојале су и многе друге ствари. Био је дезоријентисан. Не знам да ли разумије или не, можда не разумије. Ипак, ствари које је говорио су апсолутно нетачне. Робинсон: Када Вас људи чују како говорите: „Гурају то под тепих, не желе да гледају“, питање које им може пасти на памет је: „Зашто? Зашто људи не би били заинтересовани да открију истину?“ Али алтернативна хипотеза у односу на природно преливање, о којој говорите би могла имати озбиљне посљедице. Имплицирало би многе људе у потенцијалне милионе смрти. Научна заједница је изложена великом ризику. То објашњава зашто би постојао интерес да се људи одврате од ове могућности. Сакс: Постоје два разлога зашто је могуће да раде оно што раде. Један је, као што кажете, да су импликације огромне. Замислите да је ово изашло из лабораторије. Имамо отприлике 18 милиона смрти широм свијета узроковане овим. То није званична статистика. Али то је процијењена смртност од ковида. Импликације тога – етичке, моралне, геополитичке – све су огромне. Постоји и друга ствар која је јако битна. Оно што ми је јасно је да постоји велики број опасних истраживања у току, које се спроводе као дио програма биозаштите или других ствари које су нам непознате, које нису добро контролисане. То је сигурно. И дешава се широм свијета. Владе кажу: „Не гурајте нос у то. То је наша ствар, не ваша.“ Заправо је наша ствар. Наша је ствар да разумијемо шта се дешава са овим. То не треба да буде тајна. Не вјерујемо вам. Хајде да кажем то овако: тренутно им не вјерујем. Желим да знам. Јер чак и оно што знамо о опасном истраживању је довољно да покрене много питања о одговорности за будућност. И поставити питање: „На којим другим вирусима радите? Шта би требало да знамо? Јер без обзира на то шта је истина о САРС-Цов-2, оно што је јасно је да имамо толико технолошких капацитета да пројектујемо опасне патогене сада. И доста тога се већ ради. То је тајна, и не знамо шта је. Не допада ми се тај осјећај уопште. Не препоручујем га за нас, нити за свијет. Робинсон: Одговорили сте на питање зашто је важно открити истину о овоме. Један од изговора које чујемо је: „Кога брига? Зар је битно? Била је то животиња, лабораторија, што год да је, овдје је.“ Али оно што Ви кажете је: „Не, морамо да откријемо како је ово почело.“ Зато што ово неће бити једини случај, шта год да су узроци. Не желимо да људи умиру од будућих вируса. Ово је од кључног значаја. Ако хоћемо да спасимо милионе живота, морамо да откријемо одговор. Сакс: Могу вам рећи једну ствар коју сам научио из разговора са многим научницима у протеклим годинама: технолошки капацитети за рад на опасним стварима, користећи ову биотехнологиију су изванредни. Зато желим да знам шта се дешава. Желим да знам шта раде друге владе, такође, не само наша. Желим неку глобалну контролу над овим стварима. Разумјели смо нуклеарни ризик, чак и то, на много начина, сакривено је од погледа. Али ово је јасан и садашњи ризик. И постоје разлози да вјерујемо да смо у средишту њега, не само хипотетички. Тако да хајдемо: вријеме је да отворимо документа свуда. Вријеме је да сазнамо. Можда је била пијаца. Можда је била лабораторија. Али морамо добити праве одговоре, сада. Не погрешно усмјерење које се дешава од фебруара 2020. Доста глупости! Доста је чланака „Њујорк тајмса“ који говоре „то је, ово је“, без детаљног разматрања веома увјерљивих лабораторијских хипотеза. Робинсон: Из овога што кажете дјелује да, као предсједник Ланцетовог ковид комитета, нисте могли добити задовољавајуће одговоре или податке које сте жељели. Каква нам је истрага потребна и ко би требало да је обави? Сакс: Најинтересантнија ствар коју сам добио као предсједник Ланцетовог комитета, дошла је од тужби Закона о слободном приступу информацијама (ФОИА) и процурелим наводима звиждача из унутрашњости америчке владе. Зар то није ужасно? НИХ је био упитан у једном тренутку: дајте нам ваш истраживачки програм о вирусима сличним САРС-у. И знате шта су они урадили? Објавили су насловну страну и обрисали 290 страна. Дали су нам насловну страну и 290 празних страница! То је НИХ, побогу. Није нека корпорација. То је америчка влада задужена да нас одржава здравима. Оно што сам открио је да имамо много података, које тренутно не откривамо. Не желим да морам да се ослањам на ФОИА и наводе, мада они могу понудити много информација. Желим јасне, независне научне истраге и транспарентност. Један начин да се ово уради била би двостраначка истрага уз надзор Конгреса која би имала моц́ судског позива. Дајте нам лабораторијске налазе, своје записе, своје датотеке са подацима о сојевима вируса и тако даље. Постоји много питања на која нам је потребан одговор независних научника, да нам кажу јасне информације. Али знамо да тренутно функционишемо у окружењу у којем влада ради да сакрије податке који су нам потребни да спроведемо праву процјену. (Вијести) |