Двери: Изградња по 1000 станова годишње за наставнике и здравствене раднике - то је далеко ниже од цене аутопута Ниш-Мердаре, или преноса енглеске Премијер лиге

 Од бројних проблема са којима се као држава и друштво суочавамо, по нарочито тешким последицама које су већ очигледне, а чије ће размере у будућности бити далеко веће, издвајају се два. Реч је о колапсу образовног система, који за једну од забрињавајућух последица има и драстичан пад интересовања за наставничка занимања, и егзодусу здравствених радника из Србије у земље западне Европе. 

Питање које се намеће сваком грађанину Србије је ко ће да учи и ко ће да лечи нашу децу и наше људе. И то не кроз педесет или сто, већ кроз неколико година.

И док је за наставничка занимања интересовање студената болно ниско (тако је, примера ради, у овогодишњем јунском уписном року на Физичком факултету Универзитета у Београду, на смеру Општа физика, чији дипломирани студенти овај предмет предају касније у школама, пријављен само један бруцош на 25 места, а на Филолошком факултету у Београду, на смеру српски језик и књижевност само 34 кандидата на планираних 100 места), интересовање за упис средњих и виших медицинских школа и Медицинског факултета је изразито високо, али је и заинтересованост лекара и медицинских сестара и техничара за одлазак у Немачку, Аустрију и Норвешку, као и за учење немачког и норвешкиг језика највеће у историји. Због тога се многе здравствене установе у земљи већ суочавају са опасним мањком медицинског особља.

Разлози и за једно и за друго – и за пад интересовања за наставничка занимања и егзодус лекара и медицинских сестара, леже у погрешно постављеном систему вредности, због чега је последњих деценија девалвирао друштвени значај ових племенитих занимања и статус њихових носилаца у друштву и, разуме се, веома лошем материјалном положају просветних и здравствених радника.

И једно и друго тешко нарушава друштвени статус, егзистенцију и достојанство наставника, лекара, медицинских сестара и техничара. И на једном и на другом треба посвећено, одговорно и контиунирано радити.

Због тога, Српски покрет Двери предлаже да једна од мера на путу оздрављења српског образовања и здравства буде изградња 1000 станова за просветне и 1000 стснова за здравствене раднике сваке године. 

Ова мера ће, уколико буду грађени станови који у просеку имају 70 квадрата, по просечној тржишној цени на нивоу Србије од 1500 евра по метру квадратном, државу, односно грађане Србије, коштати 210 милиона евра годишње. То је управо онолико колико ће, по најавама председника Републике, државу коштати 12 (дванаест) километара аутопута Ниш – Мердаре, имајући у виду његову пројекцију да ће цена 77 километара овог пута износити 1,4 милијарде евра, односно 18 милиона евра по километру.

Цена станова чији је инвеститор држава је, наравно, далеко нижа од тржишних 1500 евра по квадрату, као што је стварна цена аутопутева, разуме се, далеко нижа од 18, 12 или 10 милиона евра по километру када се од ње одузме цена корупције, односно уградње политичара који на неодговоран и криминалан начин воде држави и управљају државним инвестицијама. Због тога би цена изградње по 1000 станова годишње за просветне и здравствене раднике била значајно, најмање за трећину нижа у односу на тржишну и не би прелазила 140 милиона евра. То значи да би за 4 године, односно за један мандат владе, за 8000 нивоизграђених станова за наше наставнике, лекаре и медицинско особље било потрошено мање новца него што је „Телеком“ платио право на пренос утакмица Премијер лиге.

Новца, дакле, има. Ради се само о томе да он не завршава у џеповима корумпираних политичара, већ да се улаже у праве вредности и кључне секторе – баш оне које продукују нову вредност и квалитет и на којима се темеље успешна друштва – образовање, знање и здравље.

Због тога, за достојанство просветних и здравствених радника, за атрактивност наставничког и лекарског позива, за знање и здравље нације – 1000 станова за просветне и и 1000 станова за здравствене раднике сваке године!

(Двери)