Srbija obeležava dva veka od Drugog srpskog ustanka; Tomislav Nikolić - Odužujemo se Milošu Obrenoviću, a kasnimo barem jedan vek

Srbija danas obeležava 200 godina od početka Drugog srpskog ustanka, koji je vodio ka konačnom kraju turske vlasti u Srbiji. U Takovu, 23. aprila 1815. godine, Miloš Obrenović je na skupu starešina objavio početak novog ustanka, koji je trajao dva meseca, nakon čega su se Turci zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.

Tomislav Nikolić: Odužujemo se Milošu Obrenoviću

Požega -- Predsednik Tomislav Nikolić otkrio je u Požegi spomenik knezu Milošu Obrenoviću i poručio da se tako odužujemo jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije.

Kako je rekao, njegovo ime je zlatnom pređom utkano u istoriju Srbije, a ovoj generaciji je dopala čast da slavi jubilej dva veka Takovskog ustanka.

"Ovde među svojima, neka vas knjaz serbski svojim prisustvom u bronzi podseća na važnost i predanost kojom razvijate svoj grad", rekao je Nikolić.

Trebalo je, kako je dodao, kud i kamo ranije, barem vek, da zablista spomenik Milošu u Požegi, jer je to dug prema njemu.

Ova lepa i stara srpska varoš je jedinstvena i posebna na mapi Srbije, rekao je on, ukazujući da je ona cela živi grad spomenik Milošu Obrenoviću.

"Takođe, ponos i ljubav kojima se neguje sećanje na sina Teodora Mihailovića, hrabrog vođu ustanika, mudrog državnika, ustavotvorca - kodžu Miloša služi na čast svima nama", rekao je Nikolić.

Ovaj spomenik, koji na dan jubileja Dva veka Takovskog ustanka i Dana Vojske Srbije poklanja Požegi i Srbiji, najviše pripada ovom gradu ne samo zato što je knjaz Miloš rođen u Gornjoj Dobrinji, koja pripada ovoj opštini, već i što je i osmislio izgled trga, razvoj Požege kao moderne urbanje ideje, napredne za svoje doba, naglasio je predsednik Srbije.

"I više od gradskog jezgra knjaz je te davne 1832. godine osmislio s kime naseliti, kako podići Požegu, pa tako u novoosnovanu varoš dođoše učitelji i činovnici, stočari i klaničari, povrtari i voćari koji zapatiše čuvenu šljivu požegaču. Ova varoš je u Miloševo doba put Austrije i drugih zapadnoevropskih zemalja izvozila više mesa i proizvoda od šljive negoli iko na Balkanu", istakao je Nikolić.

Predsednik Srbije posetio je zatim Spomen kompleks u rodnom selu Miloša Obrednovića u Gornjoj Dobrinji, gde je u crkvi Svetog Petra i Pavla, Miloševoj zadužbini, upalio sveće ustanicima, a potom prisustvovao kulturno -umetničkom programu priređenom u tom mestu.

Okupljenima se obratio predsednik opštine Požega Milovan Mićović koji je rekao da je ovo važan jubilej za svaki narod kome je stalo do prošlosti i korena.

"Ovo selo sa čašću i ljubavlju čuva sećanje na svog najznamenitijeg žitelja", rekao je Mićović.

Meštanin Gornje Dobrinje navode da vekovi nisu izbrisali pamćenje na velikog vojvodu Miloša.

"Iako nepsimen bio je najbolji i napamentniji srpski vladar i niko ga u ova dva veka nije nadmašio", rekao je Tanjugu Milenko Mitrović iz ovog sela.

Spomen kompleks u Gornjoj Dobrinji obuhvata crkvu i čardak česmu koju je Miloš Obrenović podigao 1860. godine u čast svoga oca, kao i spomenik vođi Drugog srpskog ustanka na obližnjem platou.

Predsednik Srbije prisustvovaće centralnoj svečanosti povodom Dva veka Takovskog ustanka i Dana Vojske u Takovu, na prostoru Spomen parka "Takovski grm".

Veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza.

Drugi srpski ustanak na određeni način, kako navode istoričari, predstavlja temelj za stvaranje srpske države odnosno srpske vojske, tako da Vojska 23. april proslavlja kao svoj dan.

Dva veka od Drugog srpskog ustanka

Drugi srpski ustanak, koji je vodio konačnom kraju turske vlasti, počeo je 23. aprila 1815. godine u Takovu, a predvodio ga je Miloš Obrenović. Posle dvomesečnih borbi Turci su se zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.

U Takovu, 23. aprila 1815. godine, Miloš Obrenović je na skupu starešina objavio početak novog ustanka za oslobođenje Srbije od turske vlasti.

Posle dvomesečnih borbi Turci su se zadržali samo u Beogradu i u nekoliko utvrđenih gradova.

Veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. godine zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, po kojem je priznat za vrhovnog srpskog kneza.

On je, mirnim putem, punih petnaest godina postepeno izgrađivao autonomni položaj Srbije u okviru tuskog carstva i svoju vlast u Srbiji da bi, Hatišerifom od 1830. godine Srbiji bila priznata autonomija.

Drugi srpski ustanak na određeni način, kako navode istoričari, predstavlja temelj za stvaranje srpske države odnosno srpske vojske, tako da Vojska 23. april proslavlja kao svoj dan.

Kao produkt samostalnosti srpske države usledilo je stvaranje stajaće vojske i ustanovljavanje Garde, od 76 mladića "po stasu i ugledu" iz najboljih seoskih kuća. Uvode se prvi regruti, koji su ostajali u vojsci deset godina, imajući u vidu da im rok službe nije bio određen.

Stajaća vojska je živela u kasarnama i primala platu, a ustanovljene su i uniforme, odnosno "mundiri".

Srpska vojska je nastala iz ustaničkih četa, iz naroda koji se latio oružja da bi izborio slobodu i tu, kako navode hroničari, leže koreni duboke povezanosti naroda i vojske.

Centralna svečanost povodom dva veka Takovskog ustanka i Dana Vojske Srbije biće održana u Takovu, na prostoru Spomen-parka "Takovski grm".

Ovogodišnju svečanost, koja odiše duhom dva značajna praznika, uz odavanje vojnih i državnih počasti ustanicima i polaganje venaca, obeležiće i atraktivni egzercir Garde. Svečanost će obeležiti i primopredaja vojnih zastava koje će predsednik Republike Srbije dodeliti jedinicama ranga brigade Vojske Srbije.

(Agencije)