Србија обележава два века од Другог српског устанка; Томислав Николић - Oдужујемо се Милошу Обреновићу, а каснимо барем један век

Србија данас обележава 200 година од почетка Другог српског устанка, који је водио ка коначном крају турске власти у Србији. У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка, који је трајао два месеца, након чега су се Турци задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Томислав Николић: Oдужујемо се Милошу Обреновићу

Пожега -- Председник Томислав Николић открио је у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу и поручио да се тако одужујемо једној од најзначајнијих личности наше историје.

Како је рекао, његово име је златном пређом уткано у историју Србије, а овој генерацији је допала част да слави јубилеј два века Таковског устанка.

"Овде међу својима, нека вас књаз сербски својим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост којом развијате свој град", рекао је Николић.

Требало је, како је додао, куд и камо раније, барем век, да заблиста споменик Милошу у Пожеги, јер је то дуг према њему.

Ова лепа и стара српска варош је јединствена и посебна на мапи Србије, рекао је он, указујући да је она цела живи град споменик Милошу Обреновићу.

"Такође, понос и љубав којима се негује сећање на сина Теодора Михаиловића, храброг вођу устаника, мудрог државника, уставотворца - коџу Милоша служи на част свима нама", рекао је Николић.

Овај споменик, који на дан јубилеја Два века Таковског устанка и Дана Војске Србије поклања Пожеги и Србији, највише припада овом граду не само зато што је књаз Милош рођен у Горњој Добрињи, која припада овој општини, већ и што је и осмислио изглед трга, развој Пожеге као модерне урбање идеје, напредне за своје доба, нагласио је председник Србије.

"И више од градског језгра књаз је те давне 1832. године осмислио с киме населити, како подићи Пожегу, па тако у новоосновану варош дођоше учитељи и чиновници, сточари и кланичари, повртари и воћари који запатише чувену шљиву пожегачу. Ова варош је у Милошево доба пут Аустрије и других западноевропских земаља извозила више меса и производа од шљиве неголи ико на Балкану", истакао је Николић.

Председник Србије посетио је затим Спомен комплекс у родном селу Милоша Обредновића у Горњој Добрињи, где је у цркви Светог Петра и Павла, Милошевој задужбини, упалио свеће устаницима, а потом присуствовао културно -уметничком програму приређеном у том месту.

Окупљенима се обратио председник општине Пожега Милован Мићовић који је рекао да је ово важан јубилеј за сваки народ коме је стало до прошлости и корена.

"Ово село са чашћу и љубављу чува сећање на свог најзнаменитијег житеља", рекао је Мићовић.

Мештанин Горње Добриње наводе да векови нису избрисали памћење на великог војводу Милоша.

"Иако непсимен био је најбољи и напаментнији српски владар и нико га у ова два века није надмашио", рекао је Тањугу Миленко Митровић из овог села.

Спомен комплекс у Горњој Добрињи обухвата цркву и чардак чесму коју је Милош Обреновић подигао 1860. године у част свога оца, као и споменик вођи Другог српског устанка на оближњем платоу.

Председник Србије присуствоваће централној свечаности поводом Два века Таковског устанка и Дана Војске у Такову, на простору Спомен парка "Таковски грм".

Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан.

Два века од Другог српског устанка

Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти, почео је 23. априла 1815. године у Такову, а предводио га је Милош Обреновић. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.

После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.

Он је, мирним путем, пуних петнаест година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији да би, Хатишерифом од 1830. године Србији била призната аутономија.

Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан.

Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића "по стасу и угледу" из најбољих сеоских кућа. Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен.

Стајаћа војска је живела у касарнама и примала плату, а установљене су и униформе, односно "мундири".

Српска војска је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу и ту, како наводе хроничари, леже корени дубоке повезаности народа и војске.

Централна свечаност поводом два века Таковског устанка и Дана Војске Србије биће одржана у Такову, на простору Спомен-парка "Таковски грм".

Овогодишњу свечаност, која одише духом два значајна празника, уз одавање војних и државних почасти устаницима и полагање венаца, обележиће и атрактивни егзерцир Гарде. Свечаност ће обележити и примопредаја војних застава које ће председник Републике Србије доделити јединицама ранга бригаде Војске Србије.

(Агенције)