Душко Марковић: СПЦ неће зауставити пут у НАТО, Митрополија црногорско-приморска ће морати да се региструје у Црној Гори

Потпредсједник Владе Црне Горе за политички систем, унутрашњу и вањску политику и замјеник предсједника владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) Душко Марковић говори о томе што држава чини како би црногорске грађане заштитила од терора који, протестујући против нацрта закона о слободи вјероисповијести, посљедњих дана проводе свештенство и дио вјерника Српске православне цркве (СПЦ) и који је то нови услов за улазак Црне Горе у НАТО Подгорици недавно поставила Викторија Нуланд.

Поред уласка у ЕУ, Црна Гора се, већ након независности 2006., јасно опредијелила за чланство у НАТО-у као за један од својих кључних спољнополитичких циљева; и то колико због намјере да себе заштити од оне врсте изазова кроз које је пролазила деведесетих година прошлога вијека, толико и због спознаје да припадност западној војној алијанси значи и увођење јасно дефинисаног система вриједности као предуслова трајног мира, стабилности и економског развоја", каже Душко Марковић у интервјуу за сарајевске Дане.

С обзиром на посљедње шовинистичко оргијање свештенства и вјерника Српске православне цркве ("Црногорци, црни вуци, нит’ сте Срби, нит’ сте Турци", пјевали су ових дана), али и најаву анти-НАТО демонстрација у Подгорици, може ли се Црна Гора данас назвати мирном и стабилном земљом?

Може. Када је год Црна Гора била суочена са неком за своју будућност политички важном одлуком - од обнове независности 2006. до опредјељења за ЕУ и НАТО - увијек би се појавиле исте структуре које су, оспоравајући стратешка државна опредјељења, покушавале да у питање доведу црногорски национални идентитет и државну постојаност. Досадашње искуство учи нас да је "галама" о којој говорим по правилу била подстакнута од екстремистичких националистичких елемената из земље и окружења. За Црну Гору је у том смислу изузетно важна позиција проевропске Владе Александра Вучића, која не само да разумије већ и подржава Црну Гору на њеном интеграционом путу. Што, кажем, не значи да и даље не постоје јаки пунктови који покушавају да спријече или успоре процес евроатлантских интеграција држава западног Балкана; прије свих Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Гдје се још налазе екстремистички пунктови о којима говорите? У Москви?

Када већ спомињете трећу страну, намјеру Црне Горе да постане дио западног војног савеза руски амбасадори у Подгорици и у Београду оцијенили су као "погрешну и неразумну", што се поклапа са званичним ставом Москве око чланства било које од балканских земаља у НАТО-у. Ако је већ Црна Гора у том процесу најдаље одмакла, онда су, вјерујем, ствари кристално јасне.Узгред, морам да кажем да охрабрују веома одмјерене изјаве новог руског амбасадора у Подгорици.

Можете ли рећи шта конкретно подразумијева руска подршка?

Говорим прије свега о политичкој подршци, која, без обзира на интересе, па чак и активности у том смислу, не представља озбиљнију препреку путу Црне Горе у НАТО.Са друге стране, црногорске парламентарне и ванпарламентарне странке, невладине организације, просрпска удружења и институције које су укључене у анти-НАТО кампању за ту врсту дјелатности имају и политичку и финансијску подршку из окружења. Најжешћу кампању води Митрополија црногорско-приморска, и то не само кроз изјаве митрополита Амфилохија него и кроз активан рад на терену.

Хоћете да кажете да Вам је, као стожер анти-НАТО кампање у Црној Гори, Српска православна црква највећи проблем?

Највећи и најозбиљнији противник НАТО интеграцијама Црне Горе свакако је црква, која, судећи по истраживањима, данас ужива веома висок проценат повјерења наших грађана. Када је ријеч о Митрополији црногорско-приморској, у неким питањима, нажалост, није тешко уочити континуитет: посљедњих двадесетак година Митрополија није подржала дословно ниједно црногорско кључно и стратешко државно опредјељење - обнову независности, пут ка ЕУ, чланство у НАТО-у, признање Косова… Њихов отпор увијек је био отворен и агресиван.

Да ли је нацрт закона о слободи вјероисповијести - због којег, иначе, СПЦ ових дана води крсташки рат против Црногораца - заправо освета ваше Владе због континуираних антидржавних активности српске цркве и митрополита Амфилохија?

Ако би нацрт закона прошао, Митрополија црногорско-приморска би се, као институција, морала регистровати у Црној Гори.Прво, није ријеч о освети. Напротив: Нацрт овог закона представља покушај да се заинтересоване стране окупе за исти сто и мирно разговарају о важном питању од интереса за државу и њене грађане. Нудећи нацрт закона, јасно смо ставили до знања да нема закованих рјешења, већ да је свако подложно релевантној и стручној оцјени. Та наша спремност на дијалог и пружена рука дочекане су подстрекавањем на линч владиних представника, као и примитивним гажењем свих демократских начела. Судећи по досадашњим реакцијама на предложени нацрт закона, порука Митрополије црногорско-приморске држави Црној Гори гласи: пустите нас да останемо привилеговани; немој да се мијешате у црквена питања, а нама дозволите да као и до сада арбитрирамо у државним. Е, бојим се да тако више неће моћи! Настављајући да сва спорна питања рјешавамо осмишљено и без исхитрених потеза, потрудићемо се да новим законом о вјерским заједницама обезбиједимо очување виталних интереса државе Црне Горе и свих њених грађана, не угрожавајући, притом, ниједну цркву, нити слободу вјероисповијести.Ако обратите пажњу на активности организационих дијелова Митрополије црногорско-приморске, видјећете да она у Црној Гори оснива искључиво друштва са српским предзнаком: друштво за српску омладину, рецимо, српска културна друштва и сл. Нигдје се не спомиње било што што је црногорско. Иако су, дакле, православни Црногорци ван сфере њеног интересовања - штавише, игнорише их и не признаје - Митрополија црногорско-приморска, занимљиво, полаже право на све цркве и манастире у Црној Гори. А манастир Острог или Цетињски манастир, на примјер, дио су црногорске културе и традиције и не могу и не смију бити узурпирани од Милешевске, Захумско-херцеговачке или неке друге епархије СПЦ-а, као што се то овдје хоће. Најзад, нелогично је да највеће црногорске цркве и манастири буду уписани у катастарске књиге друге државе.

Уписани су у катастарске књиге Србије, што је…

Били смо у дилеми да ли да као власт ове проблеме отварамо сада, у тренутку када очекујемо позив за НАТО и када се спремају не политички, него антидржавни протести дијела опозиције у Подгорици. Међутим, иако је ријеч о тешким питањима, наша је дужност да их отворимо.

Зашто? Да бисте, у сусрет предстојећим парламентарним изборима, на тај начин поново хомогенизовали црногорско бирачко тијело?

Не, није то био мотив. Проблеми о којима говорим дуго су гурани под тепих и на то се коначно мора ставити тачка. Најбољи начин је - дијалог. Међутим, умјесто са нама као са предлагачем нацрта закона, митрополит Амфилохије дијалог је започео са опозиционим партијама проблематичног политичког рејтинга, што свакако не доприноси декларативној намјери цркве да у јавну расправу уђе са реалном мјером разума, без коначних судова, елиминације и етикетирања. Напротив.

Зашто протесте дијела опозиције најављене за 27. септембар у Подгорици називате антидржавним?

Зашто?! Нова српска демократија и Покрет за промјене протесте организују са намјером да руше постојећу и направе прелазну владу иако за то немају подршку ни у парламенту ни ван њега. Ако, притом, знамо да за неколико мјесеци Црна Гора улази у редовну изборну годину - по законодавству које су управо они креирали - чему онда протести?!И то баш у моменту када се ишчекује позив за пуноправно чланство у НАТО-у и када су, више него било што друго, Црној Гори потребни мир и стабилност.

И, хоће ли протести дестабилизовати Црну Гору?

Одговорност за евентуалне инциденте сносе организатори протеста. А то да ли смо забринути за стабилност Црне Горе… Нијесмо.Овдје је мир сачуван и када је, током НАТО интервенције на СРЈ 1999., на територији државе Црне Горе било 60.000 до зуба наоружаних Милошевићевих војника, па ће то бити и сада. Међутим, може ли доћи до инцидената? Може. За то нијесу потребне хиљаде људи, већ два, три неодговорна човјека спремна да баце бомбу, да пробију полицијски кордон или да покушају да силом уђу у парламент. Све то смо, уосталом, гледали и протеклих двадесетак година. Влада Црне Горе, дакле, нема намјеру да забрањује најављене демонстрације, али сасвим сигурно неће дозволити било какав покушај противуставног рушења власти или понашање супротно закону.

Мир и стабилност су, кажете, један од услова уласка Црне Горе у НАТО. Шта је са осталим условима? Шта је, рецимо, ова Влада до сада урадила у борби против организованог криминала и корупције?

Црна Гора је, то одговорно тврдим, испунила све услове за чланство у НАТО-у. То није учињено само 2015. него и током протеклих пет година. У партнерству са НАТО-ом, све тешке фазе прошли смо успјешно: од реформе обавјештајно-безбједносног сектора, до владавине права, реформе сектора одбране, подизања нивоа повјерења грађана о чланству Црне Горе у НАТО-у… Када је ријеч о владавини права, Црна Гора је посљедње четири године радила веома предано на успостављању уставног, подуставног и институционалног оквира како би се супротставила свим оним слабостима које су посљедица организованог криминала и корупције. У овој фази, организовани криминал више није проблем Црне Горе.

Није?

Није. Протеклих година изграђене су институције које се са тим проблемом успјешно хватају укоштац, што је потврђено не само на националном него и на међународном нивоу. Сјетите се само посљедње успјешне акције црногорске и шпанске полиције, која је резултирала запљеном три тоне кокаина.Будући да је њено родно мјесто рат у коме су, поред људи, држава и материјалне имовине, страдале и институције, корупција свакако представља велики проблем са којим се данас суочава Црна Гора. Када је, почетком деведесетих, међународна заједница СРЈ увела санкције, све земље региона су, у циљу опстанка, свјесно кршиле нека правила и принципе, што свакако није могло проћи без озбиљних посљедица на цјелокупни систем.

Будући да је Ваша странка ДПС и у том периоду била водећа и владајућа, претпостављам да се и највећи број "крупних риба" осумњичених за корупцију и криминал налази управо у тој структури. Примјер су и недавна хапшења у Будви: сви ухапшени функционери чланови су ДПС-а.

С обзиром на то да сам пет година био носилац реформи у области владавине права и да сам, у том смислу, имао бројне контакте са високим званичницима ЕУ и НАТО-а, одговорно тврдим да од мене нико и никада није тражио да, у оквиру евроатлантских интеграција, јуримо и хапсимо некакве "крупне рибе". Оно што је тражено је да Црна Гора изгради озбиљне институције отпорне на корупцију и на утицај организованог криминала. На чему смо, кажем, радили и достигли одређени ниво.

Колики ниво?

Акциони план за поглавља 23 и 24 одређен је на пет година, па се не може очекивати да у првој години Црна Гора уради оно за шта је планирано пет. Разумијем нестрпљивост грађана, али ово што радимо није краткорочна политичка акција, већ озбиљан почетак рада на успостављању институција. Закон о специјалном тужилаштву усвојен је на прољеће ове године; прије два мјесеца изабран је специјални тужилац; специјалне тужиоце изабрали смо у јулу и, као посљедицу, већ имамо хапшења у Будви. Сигуран сам да ћемо сличних примјера ускоро имати широм Црне Горе и свако онај ко се нађе на путу борбе против корупције и криминала, може бити сигуран да неће имати заштиту. Без обзира на то да ли је ријеч о високом функционеру државе, партије власти или опозиције.

За сада су, понављам, ухапшени углавном чланови Ваше партије. Пријети ли, у том смислу, ДПС-у заиста судбина Хрватске демократске заједнице, која је, након хапшења Ива Санадера, умало забрањена? Црногорски медији, видим, годинама уназад то најављују.

Да се као партија плашимо "санадеризације" коју, како и сами кажете, годинама најављују поједини медији, ваљда бисмо, као водећа странка власти, умјесто што их предводимо, блокирали реформе, доводећи тако у питање процесе који Црну Гору воде ка ЕУ и НАТО-у. То нијесмо учинили, будући да је борба против корупције и криминала прије свега наш интерес.Са друге стране, будванска хапшења сасвим сигурно нијесу пријатна вијест за ДПС, због чега ћемо, вјерујем, имати краткорочне политичке штете. Међутим, наш циљ је, понављам, дугорочан: обновити и ослободити институције. Логично је да у друштвима каква су наша у партији која је двадесет и више година на власти и чији се рејтинг не спушта испод четрдесет процената, буде највише простора за злоупотребе. Морам, међутим, да кажем да као странка никоме и никада нијесмо дали мандат да крши закон. Напротив: ти су људи мандате добили како би одговорно вршили свој посао. Ако неко није био у стању да то уради на ваљан начин, нека се суочи са законом. Од нас неће имати заштиту.Узгред, подсјећам вас да процес који је завршен хапшењима у Будви не траје од јуче.

Него?

На тим се предметима радило и раније, још од 2007. и 2008. Иако је ријеч о функционерима Демократске партије социјалиста, те случајеве нијесмо заташкали. Хоћу да кажем да је ово што ради Специјално тужилаштво само наставак посла који је започет прије неколико година.

Демократску партију социјалиста за корупцију и криминал не оптужује само опозиција и њој блиски медији; оптужује ваш и коалициони партнер, Социјалдемократска партија (СДП), са којом сте на власти посљедњих петнаестак година.

СДП је доскоро био наш добар политички партнер. Политички савез ДПС-а са СДП-ом резултирао је озбиљним успјесима, прије свега на националном плану. У међувремену, СДП је промијенио политички однос, за што је, вјерујем, тешко пронаћи рационално објашњење. Након толико година заједничке власти, СДП-у као да је једино важно да себе представи као моралну вертикалу, истовремено сваљујући одговорност за све оно што није било добро и што је, објективно, подложно критици на нас, на ДПС.

Успијева ли им?

Да успијева, та се партија не би борила да пређе цензус, нити би се, управо због неконзистентне политике, недавно подијелила. Иначе, у политички сукоб са СДП-ом Демократска партија социјалиста није ушла због политичких питања, већ зато што је наш коалициони партнер подржао урушавање црногорског правног система. СДП је црногорску Скупштину претворио у мјесто неуставног понашања, непринципијелне сарадње са опозицијом, опструкције прилива страних инвестиција… Ад хоц формирана скупштинска већина данас тако покушава да преузме надлежности Владе, да води економску политику, иако за тако нешто нема ни уставног ни законског основа. Сјетите се само Закона о финансирању политичких партија и изборних кампања или такозваних Јанкових закона. Притом, на сједницама Владе министри из СДП-а уредно гласају за све оно што њихова странка касније обори у парламенту. У парламентарној демократији тешко да ћете наћи сличан примјер. Упркос свему, ДПС је до сада показивао изузетно политичко стрпљење, пристајући на то да, због вишег циља, толерише и неке испаде који нису били за толерисање.

Виши циљ" је чланство у НАТО-у?

Тако је. Врсту толеранције о којој говорим свакако нећемо показивати и у будућности. Уз све муке, покушаћемо да одржимо коалицију до децембра, до позива за чланство у НАТО-у; а онда - избори.

Колико је реално да Црна Гора у децембру 2015. добије позив за НАТО?

Веома је реално. У Европи данас немате ниједну државу која то доводи у питање. Са Њемачком на челу, која је један од најснажнијих црногорских промотора. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтемберг за октобар је најавио посјету свих амбасадора НАТО-а Подгорици, што је више него јасан знак подршке Црној Гори.

Какав је став САД-а?

Приликом недавне посјете Подгорици, помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд први пут је поставила питање нивоа подршке грађана Црне Горе чланству наше земље у НАТО-у. Госпођи Нуланд покушао сам да објасним да се Влада Црне Горе тим принципом није руководила ни када је доносила одлуке о неким другим стратешким државним питањима. Да јесте, данас би ствари изгледале кудикамо другачије. Да је, рецимо, Демократска партија социјалиста размишљала о сопственом рејтингу, никада не би ушла у политички сукоб са Слободаном Милошевићем, кога је средином деведесетих подржавао огроман број црногорских грађана; такође, не бисмо 2002. отворили питање референдума о обнови државности. Госпођу Нуланд том приликом подсјетио сам и да је Црна Гора 2008. признала независност Косова, иако се у том моменту више од осамдесет процената грађана противило таквој одлуци. Након одређених унутрашњих турбуленција и поремећених односа са Београдом, ствари су се смириле и видјело се да смо били у праву. Најзад, указао сам и на то да је Црна Гора, упркос негативном расположењу јавности, своје војнике слала у мисије у Авганистан.

Шта Вам је одговорила Викторија Нуланд?

Имао сам утисак да разумије нашу аргументацију иако је остала при изреченом ставу. Влада Црна Горе, рекао сам, вјерује да је дужност власти да доноси стратешки важне одлуке за своју земљу, без обзира на степен тренутног расположења јавног мнијења. Ту Владу грађани су бирали да доноси одлуке, а не да, позивајући се на већинско расположење, тражи да се одлуке доносе плебисцитом.

Колика је данас подршка грађана Црне Горе уласку у НАТО?

Нешто преко четрдесет процената. Сигуран сам да ће до децембра 2015. тај проценат расти.

(Дани-РТЦГ)