Dušan Janjić: Najveći gubitnici kosovske krize nekoliko tajkuna iz Srbije

Nekoliko moćnih tajkuna u Srbiji i jedno hiljadu poslovnih, takozvanih kontroverznih i drugih poslovnih ljudi, ostvarivali su profit na tome što nisu plaćali carine, što su deklarisali robu da je za Kosovo, zadržavali je u Srbiji i prodavali po svojim lancima, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

"Očigledno je da će i EU ostvariti deo svojih interesa, kosovska vlada je ponajviše dobila, a Beograd je izgubio. Znači Beograd je, da krenemo uvek od gubitnika, na jedan nesrećan način izgubio dve teme sa onog stola koji je trebao da bude tehnički dijalog, carinski pečat i međunarodno predstavljanje Kosova. To su teme koje su prelomljene kroz ovu krizu. Što se tiče carinskog pečata, Beograd je propustio priliku da zajedno sa EU i sa kosovskim vlastima nađe jedno rešenje koje bi omogućilo da se ubira carina ne samo za kosovski budžet nego carina za srpski budžet - i što je još važnije, PDV. Moram da kažem da su najveći gubitnici iz cele ove priče nekoliko moćnih tajkuna u Srbiji i jedno hiljadu poslovnih, takozvanih kontroverznih i drugih poslovnih ljudi", rekao je Janjić.

Profit je ostvarivan na tome što nisu plaćali carine, što su deklarisali robu da je za Kosovo, zadržavali je u Srbiji i, konačno, prodavali po svojim lancima.

"Najčešće je to bivala roba iz Hrvatske i drugih eks-jugoslavenskih zemalja, gde se, zapravo, odavno ustalila ta praksa", kaže Janjić.

On je istakao da je Borislav Stefanović, šef srpskog tima za dijalog sa Prištinom, onaj koji je pristao na pečat za koji sada otkrivamo da ne piše Republika Kosovo već Kosovo.

Političko (ne)jedinstvo

Na pitanje kako zna da je u pitanju Stefanović, Janjić je rekao: "Pa znam, ali on nije dobio podršku u vladi u Beogradu. I jednostavno Borko Stefanović je ušao u tehničke razgovore ispred Vlade Srbije, ali on nije imao ni političku ni potpunu podršku. Bez podrške ni on nije sam umeo da sarađuje, obećavao je neke stvari koje nisu izvodljive - na primer da do 1. novembra se isporuče kopije katastara. A stanje katastra je tako da to apsolutno, i kad bi i svi hteli svi, to ne bi mogli da isporuče do 1. novembra", ukazao je Janjić.

"Dakle, bila je to kombinacija njegovog nedovoljnog znanja i nedovoljne koordinacije ili komunikacije sa svojim kolegama, pogotovo sa ministrom diplomatije (Vukom Jeremićem) i sa još nekim drugim ministrima", zaključio je Janjić.

On kaže da je Jeremić "bio na drugoj strani po nekim pitanjima".

"Nije to taj lični sukob kako se predstavlja u medijima. Da li tu ima neke tenzije, to je nebitno. Bitno je da (predsednik Srbije) Boris Tadić nije uspeo da obezbedi političko jedinstvo ni u vladajućoj koaliciji, ni u vladi, tako da je Borko Stefanović zaista bio Borko Stefanović, često čovek koji sam nešto obećava", istakao je Janjić.

Novac i ljubav

Iza svega ovoga kriju se interesi tajkuna, smatra on.

"Sva moja iskustva i sa politikom, pa i sa kosovskom krizom, su da uvek iza stoji neki đavo koji se zove novac, kapital ili interes. Ljubav, emocije, naravno, postoje, mogu da se probude - i 99 posto ljudi koji je izašlo na barikade, govorim o Srbima sa Kosova, apsolutno nisu imali u vidu taj novac. Ja moram da podsetim da je još 2002. godine Zoran Đinđić, kao tadašnji premijer Srbije, potpisao ugovor sa (bivšim šefom UNMIK-a na Kosovu Mihaelom) Štajnerom po kome je prihod od carine išao u kosovski budžet. Tad je uspostavljena carina preko EU. I to nije bilo sporno sve dok se po istom tom ugovoru tolerisala ova liberalna situacija na severu. A onda je usledio još jedan važan ugovor 2003, takođe sa Štajnerom, ali sada je to bio (bivši šef Koordinacionog centra na Kosovu Nebojša) Čović. To je onaj ugovor da jedan deo mupovaca ili čuvara mostova uđu u KPS. Dakle, kada Borko Stefanović prihvata carinski servis Kosova, tog časa, ja pretpostavljam, aktiviraju se razni interesi - od političkih do ekonomskih, i dolazi do te blokade. Ti ljudi koji su pružili otpor tome jednostavno nisu dobro izračunali, a pogotovo Tadić - ipak je on glavni i odgovorni ovih pregovora, te de fakto taj proces vodi kabinet predsednika Tadića. I zbog toga je problem. Kabinet ne zna šta je u vladi. Par stotina ljudi koji sedi i prima plate u Ministarstvu za Kosovo nije ništa radilo povodom ovih pregovora - jednostavno nisu bili aktivirani", naveo je Janjić za RSE.

Veliki novac u igri

On kaže da Srbija gubi oko milijardu u budžetu zbog nenaplaćenog PDV-a i carina koje se transferišu kao da su bili na Kosovu a nisu.

"Veliki je novac u igri. Drugo, čitava jedna socijalna i politička moć se ispostavila i među Srbima i među Albancima, ali pogotovo među Srbima na severu i s njima povezanim stranačkim vođama i Srbima u Beogradu, koja ne dozvoljava normalizaciju stanja. Za njih je vladavina prava, kontrola carine ko god da je vrši, neprihvatljiva", ističe Janjić, dodajući da što se više uzme na carini, to više ide u kosovski budžet, samim tim Brisel izdvaja manje.

"Što je više kontrole na granici i carini, manje je organizovanog kriminala, šverca ilegalne ekonomije na Balkanu, znači i u Srbiji i u Crnoj Gori i svuda, manje je rizika sa te strane. I što je najvažnije, manje je onoga na šta je EU osetljiva kada prođe odgovarajuću granicu, to je takozvana veza organizovanog kriminala i političara. Manje je 'Šarića'. Jedan deo zemalja EU, a to su svi osim pet, ne da su podržali nezavisnost nego su i formirali ICO. Pa funkcija Piter Fejta nije da bude statusno neutralan. Njegova je funkcija da podrži što brže jačanje i podizanje efikasnosti države Kosovo i da podrži kosovsko međunarodno priznaje. Dakle, većina EU je na strani da treba što efikasnije, sa što manje troška, u što kraćem roku rešiti problem priznanja Kosova", objašnjava on.

Svi su se izmakli

On kaže da Srbija gubi oko milijardu u budžetu zbog nenaplaćenog PDV-a i carina koje se transferišu kao da su bili na Kosovu a nisu.

"Veliki je novac u igri. Drugo, čitava jedna socijalna i politička moć se ispostavila i među Srbima i među Albancima, ali pogotovo među Srbima na severu i s njima povezanim stranačkim vođama i Srbima u Beogradu, koja ne dozvoljava normalizaciju stanja. Za njih je vladavina prava, kontrola carine ko god da je vrši, neprihvatljiva", ističe Janjić, dodajući da što se više uzme na carini, to više ide u kosovski budžet, samim tim Brisel izdvaja manje.

"Što je više kontrole na granici i carini, manje je organizovanog kriminala, šverca ilegalne ekonomije na Balkanu, znači i u Srbiji i u Crnoj Gori i svuda, manje je rizika sa te strane. I što je najvažnije, manje je onoga na šta je EU osetljiva kada prođe odgovarajuću granicu, to je takozvana veza organizovanog kriminala i političara. Manje je 'Šarića'. Jedan deo zemalja EU, a to su svi osim pet, ne da su podržali nezavisnost nego su i formirali ICO. Pa funkcija Piter Fejta nije da bude statusno neutralan. Njegova je funkcija da podrži što brže jačanje i podizanje efikasnosti države Kosovo i da podrži kosovsko međunarodno priznaje. Dakle, većina EU je na strani da treba što efikasnije, sa što manje troška, u što kraćem roku rešiti problem priznanja Kosova", objašnjava on.

Svi su se izmakli

Na pitanje u kakvoj su poziciji Tadić i Hašim Tači, on kaže da premijer Kosova kreira novu realnost.

"Kratko rečeno, Hašim Tači je aktivirao jedan oproban metod u kome jako dobro funkcionišu on i kosovsko društvo, a to je kreiranje nove realnosti. Predsednik Tadić je na tu novu realnost odreagovao loše misleći da će stvoriti uslove ovim barikadama i ostalim da se ipak podeli Kosovo na severu. To nije prošlo. On je sada u jednoj poziciji da se pritaji jedno vreme, da još sačeka reakciju Moskve. Ako može da izdrži do tog sastanka s Putinom krajem avgusta, ako ne – moraće pre da vuče poteze. Kratko rečeno, on je sada u situaciji da napusti ideju podele i da napusti celu priču o carini i o kontroli. Pokušava da kupi to vreme do 15. septembra, ali mu očigledno Tači i EU ne daju to vreme zbog ove Rusije. Dakle, mislim da je on u teškoj situaciji. Ne bi bio u teškoj situaciji kad bi imao sposobnost promene politike", ističe Janjić.

Tadić mora da prihvati realnost

On smatra da Tadić mora da prihvati realnost, a to je da se "kontrola vrši od onih koji su tamo, da se plaća carina i da napravi konačno normalne granične prelaze".

Janjić, takođe, priznaje i da je to put priznavanju nezavisnosti Kosova. "To je jedna od stanica. Samo što je problem što na ovaj način kako Tadić neće da prizna Kosovo, a ono de fakto dobija sve više - sad ima 75 država koje su ga priznale - mi zapravo gubimo uopšte šansu da razgovaramo o investicijama, o novcu, o tržištu, o saradnji, gubimo neverovatno mnogo, milijarde", dodaje on.

Huligani i šverceri

Na pitanje novinara RSE ko vlada severom Kosova, on ističe da to sigurno nisu "huligani i šverceri".
"Moram da kažem da su vrste priče tipa ‘huligani i šverceri’ krajnje neozbiljne. Nažalost, čuli smo ih od vrha države i od drugih. To je kao kad su napali 10. oktobra protestante protiv Parade ponosa, priča da su to huligani. Nema tamo skoro ničega što nije organizovano, kontrolisano, malo je to društvo. Dakle, to je bila neka vrsta građanske pobune u kojoj su učestvovale sve stranke. Sve stranke su bile na istoj priči. Iz različitih motiva su krenuli. DSS se spremao da protestuje zbog sporazuma, ali kad već nije bilo sporazuma, onda su zajedno krenuli da brane sever - i tu su ispostavila neka vrsta solidarnosti. Ko je tu sve vukao konce, to je jako teško reći, jer tamo država Srbija ima različita značenja, uglavnom personalizovana, ali ispostavilo se da je na kraju ipak sav račun stigao na Andrićev venac. I to je ključ. Ono čega svi treba da se pribojavamo, to je da se ne ponovi taj masovan udar građana jednih na druge. Za sada na sreću nema toga rizika - i što se pre sklone barikade, taj rizik je manji", zaključio je Janjić.

(Blic)