Dubravka Stojanović: Nacionalizam u bivšoj Jugoslaviji krenuo je iz Srbije, a nacionalizmi u ostalim republikama bili su reakcija

Dobitnica francuskog priznanja "Legija časti", istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je da je opozicija u Srbiji i danas nacionalistička, kao i režim, jer je i formirana na nacionalističkoj ideologiji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka."Opozicione stranke u Srbiji su stvorili zapravo srpski nacionalisti, a Milošević im je pre toga zapravo ukrao nacionalistički program. I zato i danas nema opozicije, jer je nacionalizam njen program i ona nema drugi program, sem nekih izuzetaka. U taj korpus nažalost spada i Demokratska stranka, koja je takođe formirana na nacionalističkom programu", kazala je Dubravka Stojanović na tribini u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, posle rušenja Slobodana Miloševića istorijski revizionizam se veoma intenzivirao: donose se zakoni, rehabilituju se zločinci, menjaju se imena ulica, menjaju se udžbenici.

„U udžbenicima je odjednom, 2022. godine, došlo do promene uloge partizana i četnika. I onda piše: partizani su za sobom ostavljali pasja groblja, neobeležene masovne grobnice, oni su kolaborirali, a četnici nisu sarađivali sa okupatorom i bili su antifašisti“, navela je Dubravka Stojanović.

Ona je ocenila da je nacionalizam u bivšoj Jugoslaviji krenuo iz Srbije, a da su nacionalizmi u ostalim republikama reakcija na nacionalizam iz Srbije.

„Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva (SPC), Udruženje književnika, Univerzitet u Beogradu, vladajuće i opozicione stranke, mediji, Crvena zvezda… Dakle, sve glavne nacionalne institucije su bile uključene u širenje nacionalizma tokom osamdesetih godina 20. veka“, kazala je Stojanović.

Ocenila je da su „okidači“ za porast srpskog nacionalizma bili Titova smrt 1980. godine, kosovska kriza 1981. godine, ekonomska kriza, a potom 1982. roman Vuka Draškovića „Nož“, pa potom predstave „Golubnjača“ i „Kolubarska bitka“.

„To je bila vrsta kolektivnog transa. Iste godine SPC izlazi sa jednim dokumentom o lošem položaju Srba u Jugoslaviji, sa predlogom da su potrebne promene, uključujući i promene granica i raspad Jugoslavije. I onda 1985. sve kreće i u javnost i u štampu, u ‘Politiku’, u ‘Dugu’…“, navela je Stojanović.

Prema njenim rečima, Slobodan Milošević je 1987. došao na vlast u Srbiji kao „izvršilac, egzekutor, jer je do tada apsolutno sve bilo spremno“.

Tribina je organizovana u okviru 22. festivala „Ulice protiv fašizma“, koju su organizovali Antifašistički front „23. oktobar“ i Antifašistička akcija Novi Sad. Festival se održava povodom 9. novembra, Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, koji se obeležava u znak sećanja na „Kristalnu noć“ iz 1938, kada je počeo progon Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.

(Beta)