Дубравка Стојановић: Национализам у бившој Југославији кренуо је из Србије, а национализми у осталим републикама били су реакција

Добитница француског признања "Легија части", историчарка Дубравка Стојановић изјавила је да је опозиција у Србији и данас националистичка, као и режим, јер је и формирана на националистичкој идеологији крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века."Опозиционе странке у Србији су створили заправо српски националисти, а Милошевић им је пре тога заправо украо националистички програм. И зато и данас нема опозиције, јер је национализам њен програм и она нема други програм, сем неких изузетака. У тај корпус нажалост спада и Демократска странка, која је такође формирана на националистичком програму", казала је Дубравка Стојановић на трибини у Новом Саду.

Према њеним речима, после рушења Слободана Милошевића историјски ревизионизам се веома интензивирао: доносе се закони, рехабилитују се злочинци, мењају се имена улица, мењају се уџбеници.

„У уџбеницима је одједном, 2022. године, дошло до промене улоге партизана и четника. И онда пише: партизани су за собом остављали пасја гробља, необележене масовне гробнице, они су колаборирали, а четници нису сарађивали са окупатором и били су антифашисти“, навела је Дубравка Стојановић.

Она је оценила да је национализам у бившој Југославији кренуо из Србије, а да су национализми у осталим републикама реакција на национализам из Србије.

„Српска академија наука и уметности, Српска православна црква (СПЦ), Удружење књижевника, Универзитет у Београду, владајуће и опозиционе странке, медији, Црвена звезда… Дакле, све главне националне институције су биле укључене у ширење национализма током осамдесетих година 20. века“, казала је Стојановић.

Оценила је да су „окидачи“ за пораст српског национализма били Титова смрт 1980. године, косовска криза 1981. године, економска криза, а потом 1982. роман Вука Драшковића „Нож“, па потом представе „Голубњача“ и „Колубарска битка“.

„То је била врста колективног транса. Исте године СПЦ излази са једним документом о лошем положају Срба у Југославији, са предлогом да су потребне промене, укључујући и промене граница и распад Југославије. И онда 1985. све креће и у јавност и у штампу, у ‘Политику’, у ‘Дугу’…“, навела је Стојановић.

Према њеним речима, Слободан Милошевић је 1987. дошао на власт у Србији као „извршилац, егзекутор, јер је до тада апсолутно све било спремно“.

Трибина је организована у оквиру 22. фестивала „Улице против фашизма“, коју су организовали Антифашистички фронт „23. октобар“ и Антифашистичка акција Нови Сад. Фестивал се одржава поводом 9. новембра, Светског дана борбе против фашизма и антисемитизма, који се обележава у знак сећања на „Кристалну ноћ“ из 1938, када је почео прогон Јевреја у нацистичкој Немачкој.

(Бета)