Дубравка Ђедовић Хандановић: Влада усвојила Интегрисани план за енергетику и климу, који је усклађен са визијом ЕУ о декарбонизацији енергетског сектора.До 2030. 45 одсто електричне енергије добијаће се из обновљивих извора

Влада Србије усвојила је Интегрисани план за енергетику и климу, који предвиђа да се до 2030. године добија 45 одсто електричне енергије из обновљивих извора енергије, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Како је истакла, усвајањем Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Србије за период до 2030. године, са пројекцијама до 2050. године, отпочиње нова етапа у развоју енергетског сектора Србије, која треба да допринесе већој сигурности снабдевања, уз повећање учешћа чистих извора енергије и већу заштиту животне средине.

„Усвајањем Интегрисаног плана Србија добија стратешки документ који је усклађен са визијом Европе у погледу декарбонизације енергетског сектора, а који представља својеврсну ‘мапу пута’ Србије у енергетској транзицији. Тај план је прилагођен карактеристикама нашег енергетског сектора и императиву да у сваком тренутку наши грађани и привреда могу да рачунају на сигурно снабдевање“, рекла је Ђедовић Хандановић, објавило је министарство.

Како је прецизирала, Интегрисани план ставља тежиште на улагања у обновљиве изворе енергије, где око 3,5 гигавата нових електрана на енергију сунца и ветра треба да буде на мрежи до 2030, што значи да ће се скоро сваки други мегават-сат произведене електричне енергије обезбеђивати из чистих извора.

Мере предвиђене овим планом, навела је, укључују између осталог интензивна улагања у повећање енергетске ефикасности у свим секторима, веће коришћење ОИЕ за грејање и хлађење и постепену електрификација саобраћаја.

Примена мера из Интегрисаног плана, према речима министарке, треба да омогући остварење главног циља у борби против климатских промена, а то је смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште за 40,3 одсто у односу на 1990. годину.

„Доношењем амбициозног али остварљивог плана за енергетску транзицију, Србија је показала спремност да с једне стране ради на повећању сопствене енергетске сигурности и независности, а са друге на испуњењу својих међународних обавеза у погледу остваривања глобалне климатске агенде. Ово је важан стратешки документ за усаглашавање са захтевима Европске уније и укључује циљ спајања тржишта електричне енергије са јединственим тржиштем ЕУ“, навела је Ђедовић Хандановић.

Указала је да Србија дели визију Европе у области енергетике, остварујући је у складу са својим степеном развоја и ресурсима којима располаже.

Министарка је навела да циљеви обухваћени Интегрисаним планом обухватају реализацију пројеката како јавног тако и приватног сектора.

„Енергетска транзиција је питање како за државу, тако и за привреднике, читав приватни сектор и сваког појединца. Рачунамо на приватне инвестиције и на повећање енергетске ефикасности у домаћинствима, које држава свакако субвенционише“, казала је она.

Интегрисани национални енергетски и климатски план је кључни стратешки документ којим се дефинишу стратешки циљеви и динамика њиховог остваривања у процесу енергетске транзиције.

Политике и мере за остваривање циљева Интегрисаног плана груписане су у пет кључних димензија: декарбонизација, која обухвата емисије гасова с ефектом стаклене баште (ГХГ) и обновљиве изворе енергије, енергетска ефикасност, енергетска сигурност, унутрашње енергетско тржиште и истраживање, иновације и конкурентност.

(Бета)