Дража Петровић о нападима на новинаре: Обичан човек гледа председника Србије, који слободне медије таргетира због критике јер изједначава себе и државу - па мисли да је то легитимно

Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић рекао је да је од почетка године, па све закључно са септембром забележено 60 случајева претњи и напада на новинаре, а томе су најизложенији били новинари листа Данас и телевизије Н1. Са каквим се проблемима новинари Данаса сусрећу објаснио је главни и одговорни уредник тог београдског дневног листа Драгољуб Петровић.

„Постоје две врсте напада – са друштвених мрежа где неки, угланвом анонимни ликови прете у одређеним моментима, на пример када је напета систуација око Косова. Тако смо пре месец дана имали случај да је неко написао на нашој страници да ћемо бити спаљени. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је реаговало, а он је пронађен и против њега је покретнут поступак због угрожавања сигурности новинара Данаса“, навео је он.

Друга врста напада, наставља, долази са врха власти.

„Обични људи гледају како се власт односи према медијима који су слободни, па мисле да тако треба. Гледају председника који наше медије таргетира и прозива нас да радимо против државе ако критикујемо њега, јер изједначава себе и државу. Ако први човек државе тако поступа, онда и онај обичан који седи код куће мисли да је то легитимно“, подсећа он.

Међутим, нова серија претњи, оптужби и спиновање почела је прошле недеље након што је на ТВ Н1 емитован филм „Ја, Александар: Државни гамбит„.

„У четвртак увече, када је емитован први део филма, у 22 сата се на свим порталима режимских таблоида, па чак и на Политици која то није, појавио једнообразан, истоветан текст како је циљ тог филма да се Вучић ликвидира„, подсећа Петровић.

Међутим, редакција Данаса нашла се у посебној ситуацији.

„Председник је први споменуо, ничим изазван, у гостовању на ТВ Прва како је он крив што има не знам какве усне, али да је његов отац Анђелко Вучић, а не Фахри Муслију. Ми смо онда одлучили да напишемо текст о томе ко је Фахри Муслију, кога добро знамо, који је дуго био дописник из Београда, те знамо да и он проживљава невероватне непријатности што се та прича провлачи по опскурним таблодима и друштвеним мрежама и овде, и на Косову“, казао је Петровић.

Циљ текста је, напомиње, био да се опише како живот једног човека може постати језив, јер га људи у околини у којој живи посматрају као наводног оца председника Вучића.

„У том тексту пише да су опскурни таблоиди и овде, и на Косову пренели ту гласину и Фахри Муслију је постао жртва. Режимска пропаганда је то изврнула. И смешно је што један државник коментарише шта је неки таблоид писао о њему пре 10 година, а онда и увлачи тог човека у целу ту причу“, наглашава Петровић.

Након тог текста, наставља, почео је класичан медијски спин како Данас угрожава председникову породицу и пише да је Муслију његов отац.

„То је врло лако поредити, само погледајте текст на сајту Данаса, али верујем да нико од тих људи који нас нападају текст није прочитао“, поручује Петровић.

Напада на новинаре било је још од 1990-их година, а Петровић сматра да се неке паралеле могу подвући.

„Тада нисте имали друштвене мреже и ботове. И власти су тада означавале одређене медије као издајничке, снаге хаоса и безумља, стране плаћенике, Сорошеве плаћенике… Погодовало је што је био рат, па је било и више националних тензија. Али тада је и било више слободних медија. Напади су били истоветни, али можда је била боља ситуација за медије, јер их је више било слободних“, подсетио је он.

Новинари ипак, додаје, нису претерано плашљива категорија, јер се обично замерите неким утицајним круговима у друштву.

„Прошле године, 6. новембра, добили смо оно језиво писмо да ћемо завршити као редакција Шарлија ебдоа. Аутор или аутори нису пронађени. Имали смо добро сарадњу, и полиција је послала патролу која је ту била месец и по дана, а онда су они рекли да њихово присуство више није потребно, те да ће бринути о нама на други начин. Не знамо како“, казао је он.

Упркос свему томе, он каже да у Србији више среће људе који мање верују у то што председник прича.

„Њима је јасно да председник од свега прави ријалити, али опасно је и то што мали број људи верује, јер има оних који упијају све те вести Пинка, Хепија, таблоида, те мисле да смо ми из Унитед Медие државни непријатељи. Напади трају и кад није предизобрна кампања. Имали смо више пута у токлу 10 година страховите кампање због безазлених ствари, специјалне емисије на Пинку због атентата на председника Вучића који није ни постојао“, подсетио је он.

Увек се у целу ту причу, осим опозиције, убацују и медији, додаје.

„Они по сваку цену хоће да нас споје са Драганом Ђиласом, иако сви ми који радимо у медијима УМ знамо да Драган Ђилас нема никакав утицај на наше текстове, нити имамо неке захтеве да протежирамо опозицију. Када је Данас постао део УМ имао сам проблем да објасним неким новинарима да могу да критикују и Ђиласа. Чак и професионалци поверују тој пропаганди“, каже Петровић.

Он је за крај читаоцима Данаса поручио – верујте само слободним и нормалним медијима, немојте веровати спиновима.

(Данас)