недеља, 17. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драган Ђилас: Води се најпрљавија кампања у историји вишестраначја у Србији
Хроника

Драган Ђилас: Води се најпрљавија кампања у историји вишестраначја у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. фебруар 2018.

“Никакве припреме за изборе не могу помоћи у ситуацији у којој се води најпрљавија кампања у историји вишестраначја у Србији. Телевизије Пинк, Хепи и Прва се надмећу у количини лажи које износе. Власт и њихови аналитичари гостују сатима сваки дан. РТС ћути и дозвољава злоупотребе од наступа Александра Вучића као председника СНС-а, па до Жике Шаренице који као кандидат за одборника не сме да се појављује у програму. А он не да се појављује већ у госте зове Горана Весића. На то додајте новине, од оних таблоидних који износе невероватне лажи до оних као слободних који не смеју ниједну тему у Београду да покрену како не би остали без оглашивача. И на све то десетине хиљада људи из Србије који се пријављују у Београду да би гласали и којима се за то нуди новац или посао. Против свега тога се боримо нудећи конкретна решења не вређајући никога. Можда наша борба изгледа унапред изгубљена, али ја сам сигуран да смо ми који мислимо другачије од људи који су на власти велика већина и да ћемо зато и победити”, ово за портал Нова економија каже Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда и садашњи кандидат за градоначелника групе грађана "Драган Ђилас - Београд одлучује, људи побеђују".

Непуних месец дана пред београдске изборе он је оптимиста и верује да ће победити, јер, како каже, грађани знају ко је радио и коме могу да верују кад каже да ће радити још више.

НЕ: Опозиција на београдске изборе излази у више колона. Колико ће то смањити шансу за победу?

Драган Ђилас: За просутим млеком не вреди плакати. У Београду ћемо победити и овако јер грађани знају ко је радио и ко ће радити још више. Али за победу на нивоу Србије биће неопходно да на изборе, кад год они буду били, изађемо заједно на једној листи као и петог октобра.

НЕ: Изјавили сте да Вам је Александар Вучић нудио да будете градоначелник или потпредседник владе. Медији и појединци, попут Бориса Тадића, су тврдили да сте Вас двојица пријатељи. У каквим сте односима са Вучићем?

Драган Ђилас: Не коментаришем изјаве других људи. Ваше питање схватам као реторичко, јер свако ко живи у Београду јасно по односу медија које Вучић контролише види какав однос имам са тим човеком.

НЕ: Како финансирате кампању за предстојеће изборе?

Драган Ђилас: Из донација које ће све бити наведене на сајту наше листе како то закон и налаже.

НЕ: Уколико победите на изборима шта ћете прво урадити у Београду?

Драган Ђилас: Раскинути штетни уговор за спалионицу, ангажовати домаћу струку да све што се назива Београдом на води вратимо Београђанима, наставити започете радове на изградњи прве линије правог метроа од Земуна и Новог Београда до Устаничке улице и вратити све мере које су брига за људе од бесплатних уџбеника до помоћи пензионерима.

НЕ: Да ли имате информације о томе какво је тренутно стање у градској каси? У јавности се појављују разне приче. Део опозиције каже да је потпуно празна и да ће онај ко буде дошао на чело града имати велики проблем, док власт тврди да каса прелива...

Драган Ђилас: Знам да су инвестиције са преко 200 милиона евра годишње пале на осамдесетак. Знам да нема више изградње вртића и школа, помоћи за пензионере, бесплатних уџбеника.. Паре се троше на бесмислене ствари. Са тим ћемо прекинути, и вишак који ће се појавити кад се не буде на јарбол са заставом или новогодишњу расвету трошило неколико милиона евра усмерићемо у мере које називам бригом за људе.

НЕ: ГСП Београд, чини се, никада није имао већи проблем због одласка возача у иностранство. Како зауставити њихов одлазак и средити стање?

Драган Ђилас: Рекао сам да радим на концепту који је другачији од садашњег. А то што возачи одлазе је логично ако знате да им је плата смањена за око 30%, да зарађују мање од 400 евра и да у Европи могу да добију 4-5 пута толико.

НЕ: Заступате став да држава игра важну улогу у привреди и да државне компаније не треба продавати него их опоравити. Оно што се сада дешава је потпуно супротно од тога. Жури се са продајом свих предузећа и уверава да је то једини начин да сасвим не пропадну. Како се могу опоравити државне фирме?

Драган Ђилас: Суштина је што то што се назива предузећима углавном и нису предузећа. Предузећа имају прави менаџмент који је добро плаћен и зна посао. Код нас то није случај, него челне позиције заузимају политички послушници. Да ли знате да је “ДХЛ” чији је обрт скоро дупло већи од српског БДП-а власништво немачке поште, дакле државе? Да ли знате да “Арива” која вози Београђане, али и грађане Лондона припада немачкој железници? Да ли знате да контролни пакет и могућност управљања аеродромом Франкфурт има регион Есен? Дакле, државне фирме могу бити итекако профитабилне. То смо доказали у ПКБ-у који је 2013-ту завршио са добити од 20 милиона евра. На жалост данас таквих примера нема, држава продаје и оне компаније које се лако могу подићи попут Галенике или које су веома профитабилне попут Аеродрома Београд.

НЕ: Управо је ПКБ једна од компанија, која се нуди на продају јер је поново у огромним дуговима. Да ли је могуће поново оживети производњу у ПКБ/у и како?

Драган Ђилас: И сада бих урадио исто што сам урадио и тада. Професионални менаџмент чије плате зависе од успеха компаније. Подела акција у вредности 10% фирме запосленима да би били мотивисанији да боље раде, јер ће на крају године добити део профита. Улагање у технолошки развој и прављење партнерстава са озбиљним компанијама по систему отварања заједничких фирми. Па ПКБ је са највећим светским произвођачем хране Уинилевером седамдесетих година прошлог века направио Фриком. Зашто то не би могао поново да уради?

НЕ: Залажете се за то да треба направити холдинг од најмање десте регионалних компанија које би се бавиле пољопривредом како би од земље која се не обрађује држава и градани имали добит. За то су неопходне скупе агротехничке мере. Где би се нашао новац за њих?

Драган Ђилас: Веома једноставно. Десет компанија са по хиљаду хектара под воћем позиционира Србију као лидера у региону и озбиљног играча на европском нивоу. За то је неопходно уложити око пет стотина милиона евра, односно 50.000 евра по хектару. Нема потребе да држава даје паре из буџета. У банкама грађани имају преко осам милијарди евра штедње. Понудимо им камату од 2.5% и акције без права одлучивања у компанијама које покрећемо. После три године реално је да зарадују преко 10% годишње на средства која су уложили и за која им, као и кад дају новац у комерцијалне банке, гарантује држава. Корист за државу, грађане, али и за оне који производе противградну заштиту, ограде, системе за наводњавање... Па на то додајте систем хладњача које треба направити да приме сво то воће и поврће, а потом и фабрике за прераду воћа које це се правити јер имамо сировину... Десетине хиљада људи би у том ланцу дошло до солидног посла, десетине и стотине мањих фирми би живнуле и почеле да праве профит. Србија би се покренула.

НЕ: Како бисте повезали приватни сектор и државу?

Драган Ђилас: А што би то био проблем? Ове компаније би помогле индивидуалним произвођачима јер би могли да се ослоне на те велике фирме. Урадили би још једну ствар. Увезали би све постојеће хладњаце у систем, тамо где недостају капацитети направили би их. Сељак би донео свој производ - малину, јабуку или нешто треће- ставио га у хладњачу и за то добио потврду. Сваког понедељка у подне би се саопштавала берзанска цена тог производа и произвођач би одлучивао да ли ће да прода или да чека да цена расте. Уколико су му потребне паре за живот отишао би у Банку са потврдом о предаји производа и узео позајмицу колика му је потребна. Платио би неколико процената трошкове банци, али не би морао да продаје своју малину или јабуку кад је лоша цена, него би могао да чека. И да сам одлучи кад ће да прода. Не би више било уцена, зарада на људима који производе, сви би могли сами да одлуче и да планирају шта ће и како ће радити.

НЕ: Приватници се жале да имају огромне намете који коче пословање и због којих не могу да повећају радницима плате. Слажете ли се с њима?

Драган Ђилас: Читајте текстове Драгана Вујадиновића. Ретко паметан човек који осећа привреду. Написао је једном: ајде да кренемо макар са симболичним смањењем намета на плате, да не обећавамо куле и градове већ да се понашамо реалистично и нормално. Сигуран сам да постоје резерве за смањење намета привреди и олакшавање пословања. Али нису проблем привреде само порези, већ једно доста непријатељско окружење које држава прави и милион непотребних процедура и бесмислених правила. Па људи, ми и даље морамо да узимамо готовинске рачуне када било шта платимо картицом фирме. Па какав готовински рачун кад нигде нема готовине!? Како без готовинског може кад плаћамо картицом у иностранстрву,а у Србији не може? То је остало од пре 20 година, али нико не укида нешто што повећава трошкове фирми и успорава рад свима који су у ланцу. Таквих бесмислица има колико хоћете

НЕ: Колико брзо након почетка тих мера би грађани осетили бољи живот?

Драган Ђилас: Осетило би се јако брзо. Наиме ове компаније када добро раде омогуће огромном броју малих и средњих предузећа да и они функционишу сарађујуци са њима. Знате ли колико је Колубара инвестирала када ју је водио Небојша Церан? 200 милиона евра годишње! Две стотине милиона евра годишње! Нема ниједног инвеститора који долази у Србију који инвестира ни 20% овог износа. Прављење правих компанија од данас партијских установа које се погрешно називају предузећима, и омогућавање несметаног рада приватних компанија, гарантује раст нашег БДП-а далеко преко 5%. А то значи и раст плата и животног стандарда.

НЕ: Банке су један од највећих проблема и привреде и грађана. Многи грађани су завршили на улици због дуга према њима. У програму сте навели да бисте променили правила по којима банке раде код нас. Шта то конкретно значи?

Драган Ђилас: Само применити правила која се на банке односе у Европској унији. Немојте да слушамо бајке о ризику за пословање у Србији због кога су кредити прескупи, а грађанима се кроз разне намете дере кожа са леђа. Ко неће да ради по европским правилима слободно нека затвори пословнице и оде. Биће много њих који ће остати. Банкарски систем гледам кроз пример кредита у швајцарцима. Хоћете ли да ме убеђујете да кад су људи узимали такозване кредите у швајцарцима банка је од НБСа куповала швајцарце и уплаћивала их грађанима на рачун? Неће бити. Него је само индексирала кредите у швајцарцима. Дакле, претворите кредите у евре, зарачунајте нормалну камату, додајте проценат два на то што су били кредити у швајцарцима и престаните да уништавате животе људима. Добро ћете зарадити и овако, бесмислено је да неко враћа три пута више него што је од банке позајмио.

НЕ: Незапослени у Београду плаћају превоз иако немају никакве приходе. Тиме су практично осуђени да зависе од тога да ли неко може да им купи месечну карту или не. Они су према свим статистикама једна од најугроженијих социјалних категорија. Да ли бисте то променили ако победите?

Драган Ђилас: Превоз мора да се плаћа. Карта за незапослене је 1100 динара месечно. Није велики износ, али слажем се да за некога ко нема приходе и то представља проблем. Кроз овакав систем какав имамо и који се показује да не функционише не можемо решити ни овај проблем. Са групом стручњака разрадио сам другачији концепт финансирања градског превоза, али сматрам да оваква предизборна кампања није право време да се о томе покрене јавна расправа. Зато ћу сачекати да избори прођу и онда изнети идеје да ми који будемо власт чујемо шта грађани мисле.

НЕ: Обећавате да ћете младим брачним паровима дати помоћ за куповину првог стана, да ћете плате просветних радника пребацити на терет града... Како бисте обезбедили новац за то?

Драган Ђилас: На већину питања одговарам са: једноставно. Јер, ма колико неке ствари изгледају компликовано оне су врло једноставне. За младе брачне парове та дотација за станарину или део стамбеног кредита потрошице нам само 3% буџета. За повећање плата свих запослених у школству, здравству и полицији на територији Београда треба мало преко 50 милиона евра или мало мање од 7% градског буџета. Ова власт је потписала уговор да плаћамо спаљивање отпада ПЕДЕСЕТ милиона евра годишње!? Читао сам како градски менаџер објашњава да је у моје време план био да у спалионицу уложимо 179 милиона, да су они то повећали на 333милиона, али да су обезбедили да град не плати ни евро него да све плати страни партнер. Заборавио је да каже да сад не платимо ни евро, али да у наредних 30 година плаћамо педесет милиона годишње, то јест милијарду и по евра!!!! Чекајте, ко је овде луд? Они тврде да је боље да платимо 1,5 милијарди него 179 милиона! Боље дати десет пута више пара!? Страшно! Зато ћемо одмах по преузимању града раскинути овај уговор који представља пљачку Београђана, сами ћемо развити пројекат, а средства која ћемо уштедети усмерићемо на плате запослених у ове три области.

НЕ: Грађани се жале и на превисоке рачуне за Инфостан. Људима, који су доведени на ивицу егзистенције се шаљу извршитељи за неплаћене рачуне. Неке од странака сматрају да га треба укинути. Шта бисте Ви урадили са Инфостаном?

Драган Ђилас: Да дефинишемо прво шта је Инфостан. То је начин да добијемо један, уместо десет рачуна. Рачуни морају да се плаћају и наплата у моје време је била чак 96%. оно што је сасвим сигурно реално могуће је смањити износ који Инфостан наплаћује за издавање и обраду тог јединственог рачуна. А што се самих трошкова грејања, воде и свега осталог тиче за најсиромашније су обезбедене субвенције како би им се олакшало плаћање комуналних услуга.

НЕ: Како видите Београд у будућности? И шта бисте поручили Београђанима?

Драган Ђилас: Београд треба развијати за Београђане, а не за стране туристе како се то сада ради. Па не живе они у нашем граду него ми. Наравно да су туристи добродошли , али неће Београд бити ни Беч ни Рим што се броја туриста тише. У бајке како их је за Нову годину било 130.000 у граду који има петнаестак хиљада лежајева не верују ни они који су их смислили. Хоћемо да нам се врати наш град.

(Нова економија)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер