Драган Ђилас: Више ћемо урадити за шест месеци, него Вучић за шест година

Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас био је гост "Интервјуа Директно" у нашој редакцији.

Када се осврнете на 2019. који догађаји Вам одмах падну на памет?

- Да је неко дошао у децембру прошле године и рекао нам да ће у овој години Београдски универзитет да има снаге да прогласи докторат Синише Малог за плагијат, да ће се појавити Александар Обрадовић који нема никаквог личног интереса него је храбар и бори се као патриота за ову земљу, и да ће открити највећу аферу у ових седам година која показује како власт ради, како се нешто урушава, пљачка. Да ће опозиција смоћи снаге да бојкотује парламент, да ће да поштује Споразум са народом, да ће уопште доћи до протеста, до Споразума. Да ће се кабадахијама, попут Јутке, судити, Симоновићу који пали људима куће, да ће нестати Дијана Хркаловић која је до јуче ведрила и облачила МУП-ом Србије. Да ће храбри људи у Чачку у школи да се ограде од свог професора који је слао поруке претње опозицији... Да нам је неко рекао да ће све то да се деси у овој години, мислим да би му већина рекла - ма, дај, нема шансе то да се деси. А, десило се то и десило се још много тога. То је обележило ову годину, та промена у Србији које ми можда нисмо свесни, јер смо затрпани страшним и тешким стварима и лошим животом сваког дана. Али, она се заиста десила - каже Ђилас на почетку гостовања у Директно.

Поменули сте афере које су заокупиле српску јавност. Крушик, Јовањица, лажне дипломе, плагирање доктората. Испоставило се да су у све то умешани највиши функционери СНС. Како су нам се десиле све те афере?

- Мислим да је проблем ове власти највећи у незнању. Да људи који су на позицијама ништа не знају. Све полази од председника државе који никад ништа у животу конкретно није радио, а објашњава свима, и како се води економија, и како путеви да се граде, и како фудбал треба да се игра… Тако се понашају И сви његови следбеници. из тог незнања иде бахатост, ароганција, вређање људи, малтретирање.

Кад водите неки тим у било којој области, људи иду за вама зато што знате посао, зато што вам верују,а не због онога што вам пише на визит карти. Нама се све то десило што сте ви рекли. Десило се и то лудило у Београду и све ове ствари.

Ево, рецимо, прича о тим лажним дипломама. Није суштина у томе да ли сад он има докторат, нема докторат. Суштина је да људи у Србији одвајају од уста, продају њиве да би њихова деца студирала. Та деца иду у школе, живе у студентским домовима, у малим собама.

Сећам се како смо кад сам ја студирао ишли да чекамо аутобусе којима су родитељи слали торбе са храном колегама који нису из Београда, па их вукли уз Каменичку улицу. Уложите 4-5 година живота, а онда дође неко,да хилајду две евра и узме папир и каже сад сам ја неко И нешто. И заузме местзо ономе ко се школовао.

И онда се чудимо што се све то распада. То је то незнање. Значи, само човек који не зна ништа може од овог града да направи то што је направио. Не можете да радите Карађорђеву улицу 500 дана, уместо 100, и на крају да опет немате тротоаре већ пет месеци. Не можете људе у Џорџа Вашингтона да осудите да газе блато шест, седам месеци. Цела та улица од Душанове до Рузвелтове је требало да буде готова за Нову годину, а пола још није ни почело дас се ради. И кошта 30 милиона евра! Хапсили су људе за Булевар који је коштао дупло мање а дупло је шира улица од те ваше. И цео завршен за шест месеци. Трг републике с окретањем коцки и са идејом - те укидамо тролејбус, те не укидамо тролејбус. Шта радите, људи? Где то води и на крају завршите са тиме - железничку станицу изместите из центра града.

Постоје градови на свету који немају железничку станицу у центру града. Нису на време пројектовали тако град. Али не постоји ниједан град на свету који је имао железничку станицу у центру града, а онда је изместио из центра. То нема. Зато што је то капацитет, то је потенцијал. То нико никад на свету није урадио. И нико никад на свету није дошао на идеју да мост буде у парку.

Ево, сад, ми који имамо малу децу, како да им објаснимо шта је мост? Ми кажемо: мост је нешто што преко реке иде, знаш, да би чике и тете прешле реку онда ту постоји мост. И ти тај мост пређеш пешке, аутобусом, колима.. Како ћемо да објаснимо детету значење речи мост кад мост буде видело парку? То не може нико да објасни на овом свету, то је будалаштина једна.

Па они склањају мост који је историјски симбол победе над фашизмом, зато штосе некоме ко живи у Београду на води и платио је 4.500 евра квадрат не допада поглед. Е, тако нам се то десило.

То су те вредности које смо изгубили, а које се неће ни вратити само тиме што ћемо да повећамо плате људима, што ће да се деси кад прође ова власт, није то проблем. Али морамо вредности да им вратимо. Морамо децу да научимо да поштују професоре. Прво да их подсетимо родитеље да их поштују. То је однос према људима који уче нашу децу. Супер је што моја ћерка и син имају дигиталну таблу у школи. Ја је нисам имао и моја старија деца је нису имала. Али, много је важније што учитељице које раде са њима су добре и труде се. И у њих треба да уложимо - а дигиталну таблу, ако на крају буде било пара купићемо. Али дај ово да урадимо.

Бојкот избора је дефинитивна одлука СЗС. Шта ће тачно он донети, односно шта се од њега тачно очекује?

- Бојкот је не само избор, бојкот је управо овог свог лудила о коме причам. Зато што немате могућност да се борите. Знате, моја мајка живи на Новом Београду, имали су Н1 донедавно кад је укинут из поштанског кабла. Једна комшиница која чак има ту могућност каже - овај Обрадовић, он је у затвору зато што је одао државну тајну. Ево, погледајте где смо ми дошли. А чуо сам пре неки дан другу причу која исто показује где живимо и зашто цео бојкот.

Колико су медији људима испрали мозак и колико људи више не знају ни шта је бело, ни шта је црно. Мој пријатељ има стан, надоградњу. Три породице су надоградиле и све су завршиле легално. И онда су увели СББ. Један од њих троје, старији човек, није хтео да плати него је ономе што је уграђивао дао паре на црно да га прикачи на СББ. И каже ми: "Пре неки дан гледам комшија уводи МТС. Ја му кажем: шта ће ти комшија МТС, ти гледаш СББ? Он каже: нећу више да финансирам Ђиласа и Шолака. Ја му кажем: па ти их не финансираш, ти на црно користиш тај СББ. Он као: па да, али нећу да имам везе са њима". Мислим, докле је то дошло?

Верујте ми, Бошка Обрадовића је тетка питала да ли нам је онај Тоцило кум? Зато што је гледала на телевизији - ови рекли. Хоћу да кажем, бојкот је свега тога. Бојкот је протест, хајде да будемо сад мало озбиљнији иако је Нова година. Бојкот је протест што су две жене, Мирјана и Марија професорке у Белој Цркви, остале без посла јер неће да лајкују и ботују поподне. Бојкот је протест и за оне који су прихватили такву ствар и погли главу. И таквих има стотине хиљада по Србији. Бојкот је протест што нечије дете се исписује из вртића што му је отац у странци. Што у Пожаревцу не можете да упишете дете у вртић ако оба родитеља нису у странци. Бојкот је за ове људе - њих 230.000 који су на привременим пословима, а којих је огроман број, да би сачувао посао он мора да доводи неке да гласају за СНС, мора да се понижава.

Бојкот је зато што људи одлазе из ове земље, што лекар који ради за 75.000, а толико је учио, ви сте им достојанство узели. Ми ћемо плату да да подигнемо да буде минимум 1.000 евра, тако што ћемо да укинемо одлуку да се изгради национални фудбалски стадион и милион тих будалаштина на које троше паре. Али пре свега морамо да вратимо достојанство тим људима. Мора лекар да има број пацијената које може заиста да прегледа, а не да искачу са свих страна. Па јесте чули ово у Нишу шта прича човек лекар - од 10 дечијих неуролога један је остао. Тројица отишли у Саудијску Арабију, остали у Европу. Један који је тренутно на боловању, не може да издржи. Био сам у Чачку, каже жена лекар да најмлађи лекар на дечјем одељењу клинике има 52 године. О чему ми више причамо? Неће имати ко ињекцију да нам да. И сад треба да идемо на изборе за које знамо унапред, да ће човек који има овакву медијску ситуацију коју је направио, и који притиска људе да гласају за њега и ради свашта. За шта? Да имамо 15 посланичких места и 20 плата. И странке се финансирају и наставимо четири године као до сада. Па нећемо.

У медијима које контролише власт свакодневно сте ви представљени као лопов који је украо од неколико стотина до 619 милиона евра. Као тајкун, некад сте и фашиста. На који начин ви уопште можете и планирате да допрете до људи којима је једино доступан тај вид информисања?

- Ани Стевановић, чланици предеднишва моје странке, која је иначе прави доктор наука, објавили су исто да је неки рад прекопирала, који се иначе појавио три године пошто је она докторирала. Њена рођена бака је питала: Ана, онај твој докторат? Како да вам кажем? Мене дневно људи зову да их запослим у СББ-у, само да знате. И то људи који су на овој страни. Па, сваки дан говоре Шолак, Ђилас.. Украо сам 619 милиона евра, довели су ме до тога да моја бивша супруга мора да, после три године, издаје деманти да сам ја тукао њу и децу и тако даље, што је исто једна врста понижавања. Да вас доведу до тога да ви говорите па нисам се ја за таквог човека удала, и није он такав. Самим тим је већ неко помислио да јесте. Хоћемо да убијамо, хоћемо да силујемо.. Ја имам три женска детета, а мене оптужују да сам за силовање некога. Све је то грозно. Увек имам само једно питање за њих: Је л' вама нешто сад боље у животу? Је л' вам деца имају бољу школу? Осветљенију? Је л' дом здравља, болница бољи? Јесу ли вам лекари посвећенији пошто имају боље плате? Је л' вам улица осветљенија, је л' вам посао сигурнији? Па ја вам кажем: није.

Никакве користи за вас нема то што слушате овог човека који прича такве ствари, и што му на крају крајева поверујете. Ја да сам лопов, милион да сам украо а не 619, вероватно би ме неко ухапсио за седам година. Али добро. До тих људи ми јако тешко можемо да дођемо, док се не изборимо за другачију медијску слику. Ти који причају идите у кампању од врата до врата - ево на дан када ми снимамо ја ћу бити и овде у Београду пре подне, поподне у Нишу, Куршумлији.. У Куршумлији сам био за две године пет или шест пута. Нисам у животу био ниједном до тада. Целу Србију смо прошли, али ми разговарамо са људима који слично мисле, који ту дођу. Не можемо сада другима да причамо. Трудимо се некако да та информација дође, али знате, медији...

Било је питање зашто је отишао Вук Јеремић на РТС? Скоро милион људи га је гледало. Знате ли шта ми треба да урадимо да некад неку нашу поруку милион људи добије? Мислим, милион људи. У једној емисији. Наравно, не значи да се РТС променио, дан пре тога је била Брнабићка . Сутра ујутро, јутарњи дневник, нема ниједног проблема осим детета за којим је трагала цела Србија. Онда после тога гост Боске Стевановић, велики државни секретар у министарству привреде. После њега Радун, овај што је аналитичар запослен у суботичкој болници, а који је у два месеца, ја гледао податке, био четири пута у Јутарњем програму РТС-а, не знам колико пута на Пинк-у. Па кад си ти у тој болници, човече? Не разумем. Па, што га не запослите бар у Београду па да може да изађе кад хоће, што у Суботици? Мени је то невероватно. Тако да, медији су такви. Ево податак, не говорим напамет, за два месеца - 1. октобар - 30. новембар - у дневницима свих телевизија са националном фреквенцијом укључујући и дневник Н1 - Александар Вучић 110.000 секунди, а ми сви око 100. Али, не хиљада него сто секунди.

Колико дуго нисте били на телевизији са националном фреквенцијом?

- Био сам на телевизији за време београдске кампање, тад сам имао право да дођем, и тад сам био, то је било пре скоро две године. И више никад. Једном сам написао за Горана Весића који ме је нешто извређао, излагао, немам појма више, јер имам 11 тужби против Весића, добио сам већ једну или две. Човек само наставља даље, баш га брига. Плати тих хиљаду, две евра и настави. Онда сам написао деманти. И Ненад Стефановић није хтео да објави деманти, рекао је да је предугачак. Предугачак деманти на његово гостовање од пола сата. Ја им само написао: позовите мене да одговорим. И објавите ово. Онда сам морао да тужим РТС да би објавили деманти. И добио сам првостепено, сад чекам другостепено. Кад то буду прочитали проћи ће годину и по од дана кад је Весић све то испричао. Притом, деманти је, што би Душко Радовић рекао: бацате перје са Београђанке па га онда скупљате доле. Е, то је РТС.

А није суштина професионалног РТС да будем ја гост тамо свака три месеца или једном у шест месеци. Је л' добио Миодраг Мајић награду Верица Бараћ? Верица Бараћ која је писала извештаје и о мени и о мојој агенцији. Ништа од онога што ови тврде да тамо пише не пише, прочитајте слободно. Али, било је разних критика. Никад нисам ништа демантовао без обзира што многе ствари нису тачне јер је Верица Бараћ за мене појам борбе против корупције и свега што у овој земљи не ваља. И онда боље да ћутим, да прихватим на себе него да убеђујем некога да нешто што је она, верујем најискреније из најбољих намера, написала - није тачно. Што не може РТС да позове Мајића да прича о награди, о правосуђу? Па човек је ваљда заслужио. Бар толико. Зашто не могу да буду гости из света културе, уметности, филма? Зашто не може Драган Бјелогрлић да прича на РТС? Кокан Младеновић, Срђан Драгојевић? Бане Трифуновић да објасни за заставу на РТС? При томе, сви они врло критикују опозицију, да се разумемо. Али имају право да дођу. Зашто не могу академици и професори? Зашто нико ко је био гост у “Утиску недеље” не може да буде гост на РТС? Да л' је могуће... Па, ко су људи које зове Оља Бећковић? Из ког су они света?

Сад кад причамо о слободи медија стално помиње се да је у време демократске власти била много већа цензура. Како је заправо тад било?

- Као што је наметнуто и да је крађа, лоповлук. Овде има највише приватизација сада. Ми продасмо све што имамо. Бор - уништимо, па га продамо. ПКБ вратимо у живот, они га униште па га продају. Сад ће да се спрема ЕПС. Да се то исто уради. Дали смо аеродром. Све смо дали. Сад продајемо земљу. Земљу по којој ходамо - 32.000 хектара дали Арапима. Овај народ наш је мало специфичан. Можда би боље прошли некад у историји да смо били другачији, да смо можда хтели некад да мало погнемо главу. Али, то смо ми. И то је нешто што је наше и ми смо поносни што смо такви.

Стотине хиљада људи је изгинуло пролазећи кроз Албанију. И многи од њих су носили парче, грумен земље у џепу и мирисали то. Да би се вратили. Сад је неко дошао и продаје ту земљу Арапима. Па не можеш то да радиш, човече.

Као распикућа у селу, што кажу, дођу, оставе им родитељи наследство, он дошао, продао све због коцке и нема више ништа. Па немаш право да продајеш то. То не иде тако. Не може то. Око тих ствари мора да се прича. И то људи морају да чују. Да неко хоће нешто другачије да ради. Да тај начин није исправан, и да се о томе прича у овој земљи, а не сад рек’о Весић, рек’о Вучић.. Овај обрће коцке, овај стручњак за све на свету. То је бесмислено. Промена власти и система је решење. Кад чујем људе да причају да је било исто пре седам година у медијима, или 10, у држави..

Ја сам човек који се највише извинио за грешке Демократске странке а уопште нисам водио ДС него сам водио град Београд и добио највећи број гласова у историји те странке на изборима. Ако сам 2008. победио на Бориса Тадића, пре свега, и његово име, 2012. сам победио на своје. И то сви у овом граду знају. И на име људи који су са мном били у тиму и које сам представљао. Па се извињавам. Па кажем: ово је могло другачије.

Немојте људи да причамо да је било исто. Па како је било исто, био је један таблоид, сад имате пет. Таблоиди сад служе за уништавање живота политичких противника. Тад су имали политику, али су се бавили другим стварима.

На том РТС је био Саша Тијанић, људи. Хајде да видим тог који ће да позове Сашу Тијанића и да му каже "ај пусти ово, или немој да пустиш оно". На том РТС је гостовао Вучић у Дневнику, а није био ни председник странке, извештавало се са митинга. Био је гост у свим емисијама. Био је и Небојша Стефановић на РТС, истина у публици, он је водио ове што тапшу за Вучића, па кад је плесао у "Плес до звезда". Питајте Ољу Ковачевић ако мени не верујете. Имао сам дуеле са њим по телевизијама, гостовао у “Утиску” који није ни постојао до прекјуче. Па како исто?

Ја се сећам тог периода, али зашто се то помиње често у јавности?

- Зато што људи, ако мене искрено питате, који су се тад бавили и радили у медијима, треба да кажу... Ја сам се са Даницом Вучинић свађао у емисијама на Б92. И свашта је ту било. И суза, и разних речи сам од ње чуо после емисије, али сам ишао у емисију и емисија је постојала. И нико никад није позвао Даницу да каже: "е, немој да будеш таква према Ђиласу, знаш, он има ону фирму, па ту су рекламе, а и градоначелник је, треба..." Ко? Па погледајте како су изгледале те емисије. Кад одем код ње и код Сузане Трнинић, код Оље Бећковић, на крају крајева која ме цеди, која ме дави к'о змија жабу ако хоћу да побегнем из неког питања или да не одговорим. Тога нема данас. Тога данас нема, људи. Кажу: исти је РТС. Па како исти? Прво, Бујошевића су довели они, а не ми. Четворо људи које је уређивало Други и Трећи Дневник више не уређују, сад су у документарном програму. Каже: био је Ненад Стефановић. Па Ненад Стефановић је био од Коштунице, њега је довео Тијанић. Али, немој да се љути Ненад Стефановић, он је тамо фикус. Значи, шта, хоћете да кажете да је Ненад Стефановић измислио све емисије на РТС или их је измислио Саша Тијанић? Да л' је “Упитник”, да л' је ово или оно.. Па измислио је Саша Тијанић.

Саша Тијанић је одређивао све “хедлајнове” у свим вестима. Неша је радио свој, назови, посао мирно са стране. Данас се исто не меша у свој посао као што се није мешао ни тад, али данас нема више Тијанића. Него је данас ту Бујошевић.

Ја сам био градоначелник Београда, а био сам гост Дневника РТС за пет година једном или два пута, слагаћу. Кад одем у “Београдску хронику” код Раде Ђурић - код Слађе, Слађа је мирнија, она те мање дира, а Рада, не знам где су врата кад излазим. Иван Николић, који је са мном радио, сваки пут се посвађа. Ја кажем: немој, то је Рада. Кад год дођем Рада пусти снимак - неко је нешто причао на Видиковцу - и каже: "шта ви кажете на то"? Ја не знам ни о чему се ради уопште. "Како не знате"? Па како да знам, два милиона људи има овај град. Неки проблем? Чекајте, решићемо. Сваки пут ме прекине шест пута када нешто почнем да причам, али никоме није пало на памет да јој каже, е немој ти да будеш таква према Ђиласу. Мени је супер то било. Колико сам пута био на Студију Б? Па, да ме Тимофејев не натера да дођем на новогодишњи интервју, не бих ушао тамо. Један пут сам га позвао у животу да интервенишем. То је било кад је суспендовао Сарапу јер је долазио пијан на емисије стално и није могао да погоди да ли му је емисија понедељком, средом, уторком, не може да састави две реченице, гости се шокирају, Тимофејев га суспендује и дигне се фрка. И зовем Сашу и кажем "дај, молим те, врати оног Сарапу, мислим, живи од тога", он каже "човече", ма добро, Сарапа, немој да га остављамо без посла. То је била моја интервенција код Немање Вранковића и Саше Тимофејева, који нису имали политику на својим телевизијама, већ се само градом бавили. Погледајте сад шта је. Како је онда исто?

Кад очекујете да ћете опет бити гост на телевизији са националном фреквенцијом?

- Сад је РТС, да мало покаже странцима да се нешто мења, почео да нас зову. Очекујем да се наредних месеци деси то светско чудо, да улазим у РТС, не само кад уђу демонстранти на челу са Бошком Обрадовићем, па уђем да неко не изгуби главу и да смиримо ту ситуацију, него уђем да нешто тамо и кажем.

И да не морате да се пријављујете за Слагалицу?

- Мени је жао што та моја идеја није прихваћена од Савеза за Србију. Мислим да би то била супер идеја, пријавимо се сви ми из СзС. Сигуран сам да би Борко Стефановић могао да победи. Њега зовемо Гугл, пошто Борко све зна. Шта год да га питате из историје, Борко све зна, тако да би он доста далеко догурао, а ми остали бисмо можда прошли тестирање, па би бар имали шансу да се појавимо на РТС.

Да ли се назире решење ових проблема, корупција, правосуђе?

- Па како се не назире. Ми, једноставно, нећемо да будемо реални. Неке ствари су се решиле и после 5. октобра. Неке ствари пре 5. октобра нису биле на овом нивоу. Није био овај степен корупције за време Слободана Милошевића. Није била ни ова неслобода медија у то време, није био ни овај притисак на правосуђе. Људи су напустили правосуђедеведесетих због малих плата. Нису хтели више да буду судије са оним платама, од неколико марака, па су отишли у адвокате. Милошевић, какав год да је био, није схватао шта се у свету дешава, па нас је одвео у ратове. невероватно какав смо ми малер као народ, да увек дођу ти који ништа не схватају. Али је било неких људи око њега који су нешто знали, било је директора озбиљних фирми у то време, који су били СПС. Овај данас има људе који без њега не могу улицу да пређу и тако их и бира. То све може да се реши једноставно.

Ми смо предложили закон о борби против корупције јавних функционера, Мариника је то по румунском моделу урадила. Лаура Ковеси је постала тужилац Европске уније на основу тога, поднела је преко 2000 пријава против функционера. Систем је прост, изаберете специјалног тужиоца, његов тим и његова полиција да не зависи од министарства полициј. И онда кренете да радите, повећајте људима плате свуда у земљи, и онима који су на тим функцијама, направите контролу свега. Ја сам у Чешкој то гледао док сам живео. У свакој канцеларији у полицији за странце су исекли врата и направили стакла да се види и овај унутра што седи, да се види шта ради. Од тих неких ситних ствари до кључних промена. На крају крајева, хајде да учимо децу да нису глупи они који не привате мито, него супротно - да је срамота да се прихвати.

Не можете мени да објасните да је боље да се изгради једна школа уместо 10, да је боље да градите школу три године као у Гроцкој, него за 100 дана као ми на Бежанијској коси

Ви данас имате земљу у којој се људи уграђују у послове са софтверима по 60, 70 одсто, у грађевинске поступке исто толико. Имате државу коју је драстично повећала делове буџета и града и државе за куповину роба и услуга. То значи, уместо инвестиције иде крађа. Пола буџета Београда је исшло на инвестиције, данас нису ни 10%. Али зато се купују будалаштине, ангажују људи по уговорима... Нема развоја без инвестиција.

Не можете да објасните да је боље да се изгради једна школа уместо 10, да је боље да градите школу три године као они у Гроцкој, уместо за 100 дана као ми на Бежанијској Коси. Да је боље нула обданишта него 45. Па објашњавали су до јуче како не треба да се граде обданишта, све ће то приватници, а сада кажу градићемо 16. Што не признате да сте погрешили. Пет година нисте купили аутобус за ГСП, не треба, па сад купујете 300. Кажите људи, погрешили смо.

Хоће ли бити нека нестраначка личност испред Савеза за Србију?

- Нисмо размишљали на тај начин, али једног дана кад дође до те листе, мислим да на њој треба да преовладавају људи који ће имати име и презиме.

Ко би ту могао да се нађе?

- Па где да сад кажем и за пет дана је мртав. Има да га таблоиди рашчерече, да човек заврши од педофила до лопова, зависи шта је тог дана мантра. Али ја сам сигуран да би многи људи прихватили да ставе своје име, не да сутра буду у власти, него да уђу у парламент и да омогуће да дођемо да нормалне земље, нормалних избора. Људи, данас Вучић и СПС имају 1.800.000 гласова. То су сва истраживања, чак и ова њихова, ИПСОС-а. Сигурно имају 300.000 на притисак на људе и 300.000 од медија, то је 1.200.000. На изборима ће гласати можда 2.800.000. Немају трећину данас у Србији. Ивица Дачић који објашњава како је СПС мудру одлуку донео пре седам година. То можеш да причаш људима који не знају да броје.

Ивица Дачић који тражи сад да уђе у власт у коалицију са СНС, јер се плаши шта ће бити после, који је 2012. имао са СПС и коалицијом 57.000 гласова. Који је 2016. имао 413.000 гласова, што је пад од 30 одсто, а који сад по истраживањима не може да пређе 300.000 гласова.

Изгубио је СПС половину гласова за ових седам година што је са СНС и изгубиће још зато што су донели одлуку да иду са оваквим људима. Имали су велику шансу да заувек заврше са својом прошлошћу, да покажу да су неки нови и другачији, они су се опредили за ово, странка им се гаси. То је њихов проблем, то нема везе са мном. За мене је значајна чињеница да за иоле демократским изборима странке које данас чине власт немају ни трећину гласова.

Како европски парламентарци виде политичку ситуацију у Србији, пошто сте са њима разговарали?

- Ми морамо да будемо свесни, активнији према Европском парламенту и Европској комисији и свима њима, да их снабдевамо са што више података без обзира колико знају и колико су наклоњени Србији. Они се шокирају када дођу овде и схвате како ово функционише пошто овога нема нигде у Европи, осим код Лукашенка који се хвали тиме да има најслободније изборе а нема ниједног опозиционара у парламенту, а ове неке је, како видимо по изјавама неких сведока побио пре не знам колико година. Симпатичан један човек, такав нам треба у посети што чешће. Наше је да њих информишемо. Ако неко очекује да ће они нама да помогну, или неће, сами морамо ово да завршимо, што и није тако лоше јер после нећемо никоме ништа дуговати. Ако немамо снаге да овакво зло склонимо, па онда смо и заслужили да нам се све то дешава. Моје мишљење је мало другачије од свих. Тврдим да су медији овакви у Аустрији, да би владајућа странка и Курц имали 95 одсто, да би Меркелова имала 95 одсто, Макрон 95 одсто, а у Србији Вучић не може да дође ни до 50 одсто. Мислим да је народ паметан, иако многи кажу да "ови" ништа не виде мислим да је народ паметан и да је иако отишло милион људи из земље у 20 година, и даље већина људи заиста паметна да схватају шта се овде дешава и успевају да одоле тим кампањама какве се овде врше. А поновићу још једном, сигуран сам да овакви медји да постоје у Западној Европи, да би они који су узели власт користећи те медије данас имали по 90 одсто гласова.

Бесплатне "Новине" су изазвале велику пажњу а онда су их у коментарима поредили са таблоидима. У чему је разлика заправо?

- Треба ми мало времена да вратим оптимизам. У овој земљи 75 одсто људи не зна шта се дешава, нема никакве информације, више од 50 одсто људи мисли да је Обрадовић био у затвору зато што је одао државну тајну, 25 одсто зна, а 25 одсто је чуло нешто, али не може да схвати ко је ту у праву. Ништа не знају од томе, ни о Бранку Стефановићу, ни о ГИМ-у, ни о томе да је Небојша пет пута рекао да отац нема везе са тим па се испоставило да и те како има, да је путовао са њима, на крају је био и у делегацији МУП у Италији. Ми смо рекли, хајде уместо тих флајера које стално нудимо по улици да направимо то исто, да им кажемо о аферама шта се дешава, само да их штампамо на папиру да људи лакше то узму.

Смислио сам име "Новине", јер када неко после каже где си то прочитао за Стефановића, овај други ће рећи у новинама. То је мала маркетиншка игра. Да покушамо да Србији дамо податке о тим стварима. Што личи на таблоид?! Што има велике наслове и слике. Је л' има нека лаж?! Како личи на Информер? Јесмо ли писали да је Вучић убица, да ће да слиује, да ће да пребија? Јесмо ли писали шта све пишу о нама?! Нисмо. Пише афера Крушик, афера Јовањица, пише да је бензин у Бечу 20 одсто јефтинији а плата пет пута већа. Пише колико је људи отишло из ове земље, и да одлазе и даље. Имате изјаве људи који су врло паметни. Имате четири листа, четири стране. Мислим да новинарство дуго умире у Србији, нажалост, неки људи не схватају да такве новине постоје свуда али да тај начин на који пише Политика је мало превазиђен, да је мало прегазило време. Она ће увек да постоји, и треба, али не може да буде читана. Рекао сам на Н1, што се мало не потрудите да направите новине које би читало више од пет, шест хиљада људи? Хајде ми из опозиције што смо никакви, грозни, трудимо се да се поправимо, а што се ви не потрудите да се поправите? 

Када излазе следеће "Новине"?

- У јануару, то ћемо да делимо. Нама је драго што ће неко добити информације које иначе не може да добије а ови људи који и даље живе у томе да људи око њих све знају, па и они знају, па је то забога страшно, па нека наставе да живе у томе. Ја да их пробудим из тог њиховог сна нећу, али мислим да је суштина не само да људима кажемо за афере које постоје него да им кажемо како би земља могла да буде боља. Нажалост, ми немамо могућност ни за једно ни за друго. О доказаним криминалним радњама, о аферама би медији требало да сами извештавају а ми као опозиција да говоримо о другим стварима. Даћу вам један пример. Опет да се вратимо на РТС, нећу да трошим време на ПИНК, Хепи, О2, Прву.

Замислите да на РТС раде људи који су професионални, уредници и новинари и када каже Александар Вучић да сам украо 619 милиона евра, а због "жутих" тужилаца и судија он није у затвору, не мислите да је логично да ако је то изговорио уживо позовете мене сутрадан, и кажете председник државе је рекао за вас то и то, шта ви имате да кажете. Не мислите да питате тог човека (Вучића ) да ли ви имате неке доказе за то, је ли он осуђен за то, како ви тако причате о човеку који шета улицом? Да су ме сваки пут позвали са РТС а када су Вучић, Весић, Орлић причали да одговорим на то, они би то престали да раде, јер би се онда на РТС чуло друго мишљење а РТС то никада није урадио.

Јесу ли направили масакр Миодрага Мајића у Скупштини? Је ли РТС преносио Скупштину, Ристичевића, Мају Гојковић? Јесте ли могли позвати човека да одговори на те ствари? Зашто не зовете Теодоровића, академика и професора да одговори на ствари које се емитују на РТС?

Зашто не зовете када Брнабићка прича бесмислице тога кога је поменула. Зар није то професионално новинарство? Па зар није суштина Јавног сервиса, пустите ви ове друге телевизије, надам се да ће једног дана изгубити националну фреквенцију јер ће о њој неко други одлучивати, али када Пинк објави све лажи, кад пусти тог Ристичевића, купи оружје од Руса, убиће Вучића на путу, атентати, улазе Албанци, Росу, Ђилас, страшно.

Замислите, имате РТС који на те будалаштине и лажи направи прилог од три минута на Дневнику, ево, у јавности се појавила информација, кренули смо тим путем, узмете изјаву од три човека и завршите. Шта је проблем РТС да на Весићево и Малог да сам задужио град за милијарду и 200 позову Павла Петровића да каже, тадашњег министра Вујовића да каже, да уђу на интернет, на сајт министарства финансија и виде колики је дуг. Шта је проблем?

Ја вам тврдим да када би РТС то радио, да би ови престали то да раде. Али, Бујошевићу би било мало теже, вероватно би притисак власти био страшан, али би зато, као што каже један мој пријатељ из Хрватске, који је био генерални секретар Кошаркашког савеза, који је Хрватима рекао да су Срби бољи у кошарци, "знаш ли шта, Драгане, све се своди на то кад одеш у пензију имаш ли са ким каву попити". Е, ја ћу баш да видим сутра с ким ће Бујошевић, Стефановић, да не говорим о Вучићевићима И сличним, ту кафу попити. Кад се једног дана све ово промени и кад уђу у неке године.

Порука за 2020. годину?

- Свашта се десило у 2019. години и ко зна шта ће се све десити у 2020. Сигурно се неће мање десити. Бићемо, ако не завршимо са овим злом над нама, корак ближи завршетку свега тога. Мислим да је то суштина, да више не рађамо и не правимо децу како би их гледали преко скајпа и воцапа, него да бар мало унуке држимо у крилу ако ништа друго, ја прилазим тим годинама, много ми је тешко кад ми долазе ћерке на три дана за Нову годину, плачем сваки пут кад одлазе. Сад су већ 20 и нешто година, виђаћу их све ређе, очеви који имају ћерке знају о чему причам. Ћерка је увек ћерка колико год година да има. Дајте то да пробамо, да деца остану овде и виде неко светло на крају тунела - закључио је Ђилас.

(direktno.rs)