Драган Ђилас у ауторском тексту за "Политико": Запањујућа подршка Запада Александру Вучићу

 Када је Србијом владао Слободан Милошевић, Запад – са Сједињеним Државама на челу – снажно је подржавао демократске промене у земљи. Али сада, када Србија назадује ка аутократији под председником Александром Вучићем, чини се да је ова опредељеност нестала, пише председник Странке слободе и правде Драган Ђилас у ауторском тексту за Политико (Политицо).

Прошле недеље на улицама Београда одржани су протести, грађани су марширали против дубоко погрешних парламентарних и локалних избора у престоници, наводи Ђилас у ауторском тексту за Политико, који преноси лист Данас.

Потом је одлазец́а премијерка Ана Брнабић захвалила руским безбедносним службама што су обавестиле Владу Србије о планираним демонстрацијама, које су, како је тврдила, организовале “неке западне службе”.

Информишућ амбасадора Русије у Србији о немирима у престоници, Вучић и руски изасланик су се, такође, сложили да је протесте организовао Запад, док је амбасадор САД у Србији Кристофер Хил осудио “насиље и вандализам над државним институцијама” да им није место у “демократском друштву”.

Стога се чини да су ставови руског и америчког изасланика усклађени, при чему су и једни и други наизглед више забринути за стабилност српске владе него за изборну превару.

Чак и у данашњем сложеном свету, таква западна подршка српском лидеру, који оптужује Запад да подстиче немире у његовој земљи, је запањујућа.

Српски избори који су одржани 17. децембра били су масовно намештени, а међународни посматрачи су их осудили да нису понудили бирачима избор без непримереног утицаја.

Нарочито у Београду, било је доказа о масовној организованој миграцији бирача, довођени су бирачи из других региона у Србији и из иностранства.

То значи да су председник и његова странка прогласили победу коју нису остварили.

На градским изборима је победила Србија против насиља, опозициона коалиција у чијем је средишту моја странка, а ми смо позвали на понављање.

Уз подршку бројних младих људи, којима је доста живота у земљи у којој је насиље уобичајено и институције нису битне, позвали смо грађане да мирно протестују до испуњења наших захтева, док су Мариника Тепиц́ и још неколико посланика почели штрајк глађу.

24. децембра био је један од највец́их протеста до сада. Одборници су тражили да им се дозволи да уђу у своје канцеларије у градској скупштини, што полиција није дозволила.

Уследили су сукоби, а полиција је, ослањајуц́и се на прекомерну силу, ухапсила 38 демонстраната.

Суочени са свим овим, званичне реакције Европске уније и САД су у најбољем случају пригушене.

У почетку, известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик није ни приметио “веће неправилности” на изборима. И што је још упечатљивије, изостала је реакција на увреде и вербално злостављање међународних и домац́их изборних посматрача који су јавно говорили о својим сазнањима.

Нажалост, очекивали смо такво понашање од наших западних партнера.

Са ратовима и насиљем који бесне у суседству Европе и на Блиском истоку, чини се да немају довољно пропусног опсега да се посвете Србији и да уместо тога остваре отворен трансакцијски однос са Вучићем.

Трансакција је лако разумљива. Код куће, Вучић изиграва своју популистичку публику, осуђујући Запад што не поштује суверенитет и територијални интегритет Србије док подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине.

Он је одбио да уведе санкције Русији, хапсио је или блокирао руске грађане који се противе рату против Украјине да остану у Србији, а протесте у Београду погрдно је упоредио са Мајданом.

Истовремено, он подстиче ратоборна осец́ања према Косову, тврдец́и да је свако ко се не слаже са њим издајник.

У иностранству, међутим, Вучић испоручује оно што Запад жели да чује. Ове недеље, његова влада почела је да примењује одлуку о признавању регистарских таблица возила које издаје Косово. Земља је повећала производњу муниције која се шаље у Украјину, значајно повећавајући своје залихе.

И већ више од деценије контролише већину медијског простора у Србији.

У иностранству, међутим, Вучић испоручује оно што Запад жели да чује.

Ове недеље, његова влада почела је да примењује одлуку о признавању регистарских таблица возила које издаје Косово.

Земља је повећала производњу муниције која се шаље у Украјину, значајно повећавајући своје залихе.

А Вучић је такође тражио начине да оживи рударење литијума – нешто од чега би ЕУ могла да има значајне користи, јер би то омогуц́ило поновно складиштење виталног ресурса у време растуц́их геополитичких тензија и конкуренције.

Договор је одличан за све – осим за грађане Србије.

Сведоци смо сталног и немилосрдног погоршања политичких права и грађанских слобода, због чега је Фреедом Хоусе пре неколико година деградирао земљу са „слободне“ на „делимично слободну“.

У међувремену, у иностранству се Србија доживљава као парија – земља која је стала на страну Русије и нема разумевања или емпатије за страхоте које Украјина трпи.

Али оно што Вучићеви западни саговорници треба да схвате јесте да ће, ако буду истрајавали у затварању очију – попут амбасадора Хила, који каже да се „стварно радује“ наставку сарадње са Владом Србије – институције и репутација земље биће остављени у дроњцима, а њен правац се лако мења по хиру лидера.

Прошлог маја, након што је масовна пуцњава у једној београдској школи изазвала масовне протесте, послали смо писмо званичницима ЕУ и САД упозоравајући да ће Вучић вероватно покушати да реши кризу расписивањем превремених избора без прихватљивих изборних услова.

И тражили смо њихову помоћ како бисмо били сигурни да су препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права објављене након избора у априлу 2022. године у потпуности спроведене.

Међутим, нисмо добили коначан одговор. Ако ништа друго, били су превише срец́ни да хвале погрешне кораке које је српска влада предузела да створи утисак повиновања.

Дакле, ако западним демократским владама буде превише тешко да живе у складу са вредностима које заступају, позивају на поновљене изборе и инсистирају да се одрже под условима који их чине слободнима и поштеним, онда би можда било боље да једноставно не кажу ништа.

(Данас-Н1)