Драган Ђилас поново изабран за градоначелника Београда

БЕОГРАД - Досадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас данас је поново изабран на ту функцију. Ђиласов избор за првог човека града подржала су 63 одборника.

Данашњим избором почиње да тече нови четворогодишњи мандат Ђиласу, будући да је на функцију првог човека главног града први пут изабран изабран 19. августа 2008. године.

За заменика градоначелника је изабрана досадашња помоћница градоначелника Татјана Пашић, а за чланове Градског већа Наташа Миловановић, Милена Бићанин, Дарко Божић, Владан Ђукић, Зоран Костић, Марија Лековић, Наташа Милошевић, Никола Никодијевић, Жељко Ожеговић, Ацо Петровић, Милан Поповић, Слободан Шолевић.

Представљајући програм за наредне четири године Ђилас је изјавио да ће приоритети у раду градске власти бити даљи развој инфраструктуре, улагање у пољопривреду, привлачење инвестиција и отварање нових радних места.

Ђилас је, представљајући програм за наредне четири године, поручио да ће Београд у наредном мандату кренути у борбу за нова радна места и привлачење инвестиција, као и да је спреман да у том циљу реализује пројекат Канцеларије за брзе одговоре, за који се залагала СНС, уколико ће то да донесе нова радна места.

"Нисмо се тркали за инвестицијама, јер за њих треба инфраструктура и јер Београд не може да узме све инвестиције које долазе у Србију. Београд мора да уђе у борбу са развијеним деловима Србије, као што је Војводина и ми улазимо у борбу за нове инвеститоре и за нова радна места. Не желим више да слушам да је Инђија најбоље место за бизнис", рекао је Ђилас.

Уз напомену да је 100.000 људи незапослено у Беораду, Ђилас је истакао да ће се градска власт залагати за свако радно место и да ће се борити док последњи од њих не добије посао.

Ђилас је казао да ће најважнији циљ градске власти у наредном мандату бити даљи развој инфраструктуре, будући да ће завршетком моста Земун - Борча и обилазнице Београд добити простор за две велике привредне зоне, што ће допринети покретању производње и већем запошљавању.

Када је реч о пољопривреди, кандидат за градоначелника је истакао пример ПКБ "Београд", кога је град преузео пре годину дана и од предузећа са дуговима, малим бројем запослених са неизвесном будућношћу направио предузеће које ће бити основа развоја главног града Србије у наредним годинама. "Политика вам даје могућност да нешто конкретно урадите, а једна од тих ствари је ПКБ, кога смо затекли са огромним дуговима, а данас нема ниједног евра дуга", истакао је Ђилас, који је најавио даљи развој тог предузећа, између осталог и прављење робне марке.

Ђилас је рекао да ће град наставити улагања у образовање, изградњу школа и обданишта, нова учила, безбедност деце, ормариће за децу и друге новине, од којих су неке реалност већ од 1. септембра, као и улагања у здравство и социјалну политику.

Ђилас је, уз захвалност његовом досадашњем заменику Милану Кркобабићу на помоћи у вођењу града, рекао да ће град наставити да развија концепт социјалног предузетништва, које је покренуо управо Кркобабић. Говорећи о плановима за градска предузећа, Ђилас је рекао да ће, поред осталог, њихови директори бити бирани на конкурсима, да неће бити приватизације оних који се баве комуналним пословима, као и да ће први изазов бити ГСП "Београд", који мора да ради што боље, али и да претрпи промене и реструктурирање.

Ђилас је, поред осталог, рекао да се залаже за формирање нових опстина у Београду - Кауђерице, Дунавског венца и Батајнице. "Политика онима који желе да се њом баве, а посебно локална политика, омогућава да када погледате кроз прозор сваког дана можете да видите да нешто захваљујући вама иде на боље. Ја сам много срећан човек када видим шта смо све урадили у претходне четири године. И то је порука новим члановима Градског већа, а тако смо функционисали и до сада - видимо, радимо, мењамо", рекао је Ђилас.

Биографија

Драган Ђилас је рођен 22. фебруара 1967. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију и дипломирао на Машинском факултету, смер ваздухопловство.

Радио је као новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, где је касније био уредник Информативног програма, а у то време та радио станица је добила неколико награда.

Још као студент-проректор је учествовао у опозиционом раду, предводећи студентске демонстрације против режима Слободана Милошевића 1991. и 1992. године, а активно је учествовао и у демонстрацијама против истог режима 1996. и 2000. године. Члан је Демократске странке од 2004. године.

Био је члан Извршног и Главног одбора Демократске странке, а на Скупштини ДС 18. фебруара 2006. године је изабран за члана Председништва ДС за регион Београда. Јуна 2006. године изабран је за председника Градског одбора ДС Београда, док је за потпредседника и заменика председника те партије изабран 18. децембра 2010. године на скупштини ДС.

Од 2004. до формирања Владе Србије 2007. године обављао је функцију директора Народне канцеларије председника Републике, а од маја 2007. до јула 2008. био је министар у Влади Србије задужен за спроводење Националног инвестиционог плана.

Како пише на сајту Градске управе, сувласник је Компаније "Мултиком", водеће куће у области медијског пословања на територији бивше СФРЈ.

Оснивач је и потпредседник Хуманитарне организације "Наша Србија“ која се брине о деци која су у ратовима на простору бивше СФРЈ остала без једног или оба родитеља. Од априла 2011. године је председник Кошаркашког савеза Србије.

За градоначелника Града Београда први пут је изабран 19. августа 2008. године. Говори енглески језик. Отац је троје деце.

(Танјуг)