Др Волфганг Водарг, пулмолог и дугогодишњи члан Бундестага: Нема ваљаних података и нема доказа о „изузетним опасностима по здравље“ од коронавируса?!

Познати пулмолог и дугогодишњи члан СПД-а Бундестага, Др. Волфганг Водарг један је од научника и лекара у Немачкој који имају различито мишљење у вези са ширењем вируса короне и могућим противмерама.

Наука је још далеко од научног консензуса о питањима око вируса короне. Професор Том Џеферсон, епидемиолог познатог Института Цоцхране у Риму, дели Водаргову оцену.

Др. Водарг предводи радну групу за здравље у одбору „Transparenci Deutschland“.

Неколико важних питања за науку:

- Да ли је Ковид-19 у Италији модел пандемија које прете свету?

- Шта заправо мери САРС-2-ЦоВ тест?

- Да ли је могуће да се толико заражених тако лако опорави ако се заиста ради о новом вирусу?

- Која је патогенетска улога и утицај Ковид-19 у поређењу са "нормалним" грипом?

- Које су превентивне акције неопходне поред оних током нормалних сезона грипа?

Иако многи медији учествују у медијској кампањи која покушава да ме учини неповерљивим на било који начин, текстовима и клеветом, овде поново сумирам своју техничку процену.

Смртност од респираторних болести у Немачкој или Италији је релативно ниска. Нема повећаних респираторних болести (АРЕ) у Немачкој и другим земљама ЕУ. 15.3.2020.

Здравствена процена:

- Нема ваљаних података и нема доказа о изузетним опасностима по здравље.

Неоспорне чињенице:

- Званичне статистике смртности показују нормалан ток.

- Сезонски „грип“ је као и обично.

- Корона вируси су одувек били ту.

- Корона вируси, вируси грипа и други вируси непрестано се мењају.

- Дакле, “нови” вируси су нормални.

Значај и примена ПЦР тестова:

- Употребљени тестови нису званично потврђени, већ су их одобрили само институти који сарађују.

- Тестови (Вухан и Италија) се често користе селективно, на пример у случају тешко оболелих људи, а затим су неупотребљиви за процену ризика од болести.

Без тестова који су упитни у погледу њихове информативне вредности и њихове лажне примене, не би било индикација за хитне мере.

Остали ризици погрешне процене

Чак и у Италији, без нових тестова, уочио би се годишњи проблем у сезони грипа: недостатак снабдевања, старење становништва, много смртних случајева услед болничких инфекција, збијеност, недостатак особља и висок ниво отпорности на антибиотике. Позитиван Сарс-2-Ков тест је у великој мери само секундарни налаз. Грип је и даље много опаснији за ослабљене пацијенте, али се тешко примећује.

*** 

Без ПЦР тестова не би било разлога за посебне аларме

Тренутно не меримо учесталост коронавирусних болести, већ активност специјалиста који их траже.

Аутор: Волфганг Водарг, (1. март 2020.)

Корона паника се не заснива на било каквој ванредној опасности по јавно здравље. Међутим, она наноси велику штету нашој слободи и личним правима путем неозбиљних и неоправданих карантинских мера и ограничења. Слике у медијима су застрашујуће, а чини се да је саобраћај у кинеским градовима регулисан клиничким термометром.

Епидемиолошка процена заснована на доказима утапа се у главне токове страха у лабораторијима, медијима и министарствима.

Почетком фебруара, 126 људи из Вухана довезено је у Немачку авионом и тамо су остали у карантину две недеље у савршеном здравственом стању. Корона вируси су откривени код две здраве јединке.

У последње две деценије доживели смо сличне алармантне акције виролога. "Пандемија свињског грипа" СЗО-а заправо је била један од најмлађих таласа грипа у историји, а "птичји грип" још увек не чекају само птице селице. Многе институције које нас сада упозоравају на потребу опреза неколико пута су нас изневериле. Пречесто су институционално корумпиране секундарним интересима из пословања и/или политике.

Ако не желимо да гонимо неозбиљне паничне поруке, већ да одговорно проценимо ризик од ширења инфекције, морамо користити чврсту епидемиолошку методологију. Ово укључује гледање „нормалног“, основног дела, пре него што можемо да говоримо о било чему изузетном.

До сада, готово нико није обраћао пажњу на вирусе короне. На пример, у годишњим извештајима Института Роберт Кох (РКИ) они се само маргинално спомињу, јер је 2002. године у Кини постојао САРС и зато што су од 2012. примећени одређени преноси на људе у Арабији (МЕРС). Нема података о присуству корона вируса код паса, мачака, свиња, мишева, слепих мишева и код људи, чак и у Немачкој.

Међутим, постоји свест о томе да значајан проценат често тешке вирусне упале плућа такође редовно изазива или прати корона вирус широм света.

С обзиром на добро познату чињеницу да у сваком "таласу грипа" долази 7-15% акутних респираторних болести (АРИ) заједно с коронавирусима, број случајева који се континуирано збраја још увек је потпуно у границама нормале.

Очекује се да ће око хиљаду заражених умрети током сезона грипа. Селективном применом ПЦР тестова - на пример, само у клиникама и амбулантама - ова стопа се лако може погурати до застрашујућих нивоа, јер су они којима је помоћ потребна, обично у лошијем стању од оних који се опорављају код куће. Чини се да јеова чињеница у Кини и другде занемарена.

Шарене мапе које су нам сада приказане на папиру или на екранима су импресивне, али обично имају мање везе са болешћу него са активношћу вештих виролога и гомиле сензационалистичких извештача.

Тренутно не меримо учесталост коронавирусних болести, већ активност специјалиста који их траже.

Без обзира на то где се спроводе нови тестови - фебруару 2020. године у 38 лабораторија широм Европе на располагању је око 9.000 тестова недељно, и сваки појединачни случај постаје медијски самоодржив догађај. Сама чињеница да откривање коронавирусне инфекције прати посебно интензивна потрага у њеној близини објашњава многе регионалне кластере.

Извештаји о "ужасима" из Вухана били су нешто што виролози широм света чекају. Одмах су сојеви вируса присутни у фрижидерима скенирани и грозничаво упоређени са пријављеним придошлицама из Вухана. Лабораторија у Чаритеу победила је у трци СЗО-а и била је прва којој је дозвољено да пласира своје интерне тестове широм света. Професор Ц. Дростен у разговору 23. јануара 2020. године описао је како је тест осмишљен. Рекао је да је сарађивао са партнером из Кине, који је потврдио специфичну осетљивост Чарите-теста за коронавирус у Вухану. Ускоро су уследили и други тестови из различитих места и пронашли своје тржиште.

Међутим, боље је не тестирати се на вирусе короне. Чак и са благом инфекцијом "грипа", ризик од откривања коронавируса био би 7% - 15%. Томе нас може научити потенцијални мониторинг у Шкотској (од 2005. до 2013. године). Опсег, могуће прогнозе и значај нових тестова нису потврђени. Било би занимљиво направити тестове сојева не само на аеродромима и крстарећим бродовима, већ и на немачким или италијанским мачкама, мишевима или чак шишмишима.

Ако нађете неки нови РНА вируса у тајландској пећини или у болници у Вухану, потребно је дуго времена да пресликате његову преваленцију у различитим домаћинима широм света.

Али ако желите да сведочите раширеној пандемији само коришћењем ПЦР-тестова, то је требало учинити након потенцијалног протокола пресека.

Дакле, ако сада постоји све већи број "доказаних" коронавирусних инфекција. у Кини или Италији: Може ли неко рећи колико су се често такве претраге вршили у претходним зимама, које, из којих разлога и са којим резултатима? Кад неко тврди да се нешто повећава, сигурно мора постојати поређење са нечиме што је примећено и раније.

Запањујуће је када искусни службеник за контролу болести погледа тренутни немир, панику и патњу коју он изазива. Сигуран сам да би многи одговорни службеници јавног здравља вероватно ризиковали свој посао данас, као што су то радили и са „свињском грипом“, ако би се изјаснили против главних токова.

Сваке зиме имамо епидемију вируса са хиљадама смртних случајева, а са милионима заражених чак и у Немачкој. А коронавируси у том скору увек имају свој удео.

Дакле, ако Савезна влада Немачке жели да уради нешто добро, могла би да научи од епидемиолога у Глазгову и да сви паметни умови на РКИ посматрају (!!!) и гледају како се виром немачког становништва мења из године у годину.

Неколико питања за оцену тренутних налаза:

- Које проспективно, стандардизовано праћење акутних респираторних болести са или без грознице (ИЛИ, АРИ) је коришћено за процену епидемиолошког ризика од коронавирусних инфекција примећених у Вухан Италији, Јужној Кореји, Ирану и другде (почетна вредност)?

Како се упоредни (!) резултати ранијих запажања разликују од оних које је сада изнела СЗО? (у Кини, Европи, Италији, Немачкој итд.)?

- Шта бисмо посматрали ове АРИ сезоне ако занемаримо ново ПЦР тестирање?

- Колико су валидне и колико упоредиве методе детекције које се користе у погледу осетљивости, специфичности и патогенетске или прогностичке важности?

- Који су докази или вероватноћа да су посматрани вируси короне 2019/2020 опаснији по јавно здравље од претходних варијанти?

- Ако их сада нађете, како можете доказати да их раније није било (нпр. код животиња).

- Како да схватите да позитиван тестирани случај истовремено не пати или евентуално умире од других вирусних ко-инфекција?

- Која су разматрања узета у обзир да би се искључили или умањили извори пристрасности (извори грешака)?

Ко је Волфганг Водарг?

Ево неколико биографских података о овом познатом немачком и европском лекару. Почасни је члан Парламентарне скупштине Савета Европе (ПАЦЕ) и члан одбора Транспаренси интернешенел из Немачке. Његове европске иницијативе и извештаји довели су на политичку агенду важна питања попут „лажне пандемије“, питање приватних војних компанија, улоге медија за демократију, палијативну медицину или генетичко тестирање и генетски модификоване организме.

Пре него што је изабран за члана немачког Бундестага, Волфганг Водарг радио је као бродски лекар у лучкој здравственој служби и у болници за тропске болести Бернхард-Нохт у Хамбургу; радио је као лекар у неколико клиника и био директор завода за јавно здравље у Северној Немачкој. Десет година је иницирао и председавао Специјалистичким комитетом за очување животне средине Лекарске коморе (ФАГУСХ) и био члан Радне групе за епидемиологију у својој земљи Шлезинг-Холштајн.

Од 1994. до 2009. био је члан немачког парламента, током пет мандата био је члан Одбора за здравље, а од 2005. у Одбору за економску сарадњу и развој.

Од 1998. до јануара 2010. године др Водарг је био члан Парламентарне скупштине Савета Европе. Од 2002. године потпредседник је Европске социјалистичке групе, од 2006. и заменик шефа немачке делегације у Стразбуру. Био је заменик председавајућег Одбора за културу, образовање и науку и после тога председник Пододбора за здравство до јануара 2009. Паралелно са тим, био је члан Одбора за политичка питања Парламентарне скупштине Савета Европе.

(www.wodarg.com, НСПМ)

Видети још: Волфганг Водарг: Проглашење пандемије грипа није научно оправдано