Дојче веле: У Београду највећи протест још од 5. октобра, Пинк и Хепи Вучићева црвена линија

Док је Пинк јављао о „шачици мрзитеља“ који малтретирају народ, улицама се ваљао највећи протест још од Петог октобра, пише Дојче веле и пита - да ли су то критична маса и критични тренутак у којем се нешто мења.

Пензионерка Слободанка Марковић: Овде сам јер већ годинама трпимо менталну и медијску тортуру. Сада је та тортура прешла у голо насиље

„Овде сам јер већ годинама трпимо менталну и медијску тортуру“, каже пензионерка Слободанка Марковић, у маси десетина хиљада људи који су у петак (12. мај) увече прошетали од Скупштине до „Газеле“, блокирајући аутопут на неко време.

„Сада је та тортура прешла у голо насиље, насиље над свима који не мисле исто. Ми нисмо олоши, страни плаћеници и хијене, како нас називају. Како ће се ово завршити не знам, али ово је пут за излазак из мрака“, каже она за ДW.

Многи су охрабрени јер је протест најмасовнији откако је на власти Српска напредна странка, те се надају „критичној маси“. Саша Стефановић, занатлија, на протесту је са ћерком, јер га види „као противљење режиму који је својим начином владања довео до овога до чега је дошло протеклих дана“.

„Јесте мало обесхрабрујуће да овако трагичан догађај мора да прене људе, али ето овде сам због своје ћерке, али и због себе, ако могу да старост проживим у неком нормалном друштву“, прича Стефановић.

„Шачица насилника малтретира грађане“

Власт за сада не показује никакву намеру да испуни захтеве постављене након трагичних пуцњава у основној школи „Владислав Рибникар“ на Врачару и у селима код Младеновца, у којима је укупно 17 људи убијено.

Међу захтевима су оставке функционера, одузимање националних фреквенција телевизијама које промовишу насиље, као и гашење штампаних медија и таблоида који промовишу мржњу и насиље.

Као да се стратегија власти своди на умањивање броја присутних, као и на оптужбе да опозиција трагедију користи за политичке циљеве. То, заправо, није ништа ново и уклапа се у пропаганду власти која покушава да сваку опозициону активност представи као нешто противзаконито, пише ДW.

Овога пута је акценат стављен на ограничавање слободе кретања, то јест, како је то понављано на Пинку, „шачица насилника малтретира грађане“. Стога је и на јучерашњем митингу било дозвољено несметано кретање возила трасом протеста, јер саобраћајна полиција није адекватно асистирала, што је очито требало да доведе до напетости између возача и учесника протеста, наводи немачки медиј.

Срећом, није дошло до већих инцидената, и велики број грађана је блокирао обе траке аутопута код Центра Сава. Али, такво одсуство саобраћајне полиције и регулисања саобраћаја ипак је довело до неколико мањих вербалних инцидената, што је режимским медијима послужило као доказ „насиља“ опозиције над грађанима Београда.

Следеће окупљање грађана најављено је за наредни петак (19. мај), и како је присутне обавестио народни посланик Срђан Миливојевић, то ће бити окупљање испред Скупштине Србије без разилажења.

Пинк и Хепи – Вучићева црвена линија

Кључни захтеви су везани за медијску сферу на којој се и темељи власт СНС. Има ли шансе да се то оствари, питамо професора Радета Вељановског, члана радне групе која ради на новом Закону о електронским медијима.

„Тешко је рећи да ли се може очекивати да неко овог тренутка донесе одлуку да се одузме фреквенција телевизијама Пинк и Хепи, иако за то има итекако довољно разлога“, каже Вељановски.

„Али, с обзиром да се ускоро очекује усвајање новог закона о електронским медијима, који би требало много оштрије да кажњава све оно што су примедбе на рачун ових телевизија, можда се у том садејству са овим притиском нешто и промени.“

личне оставке су небитне Александру Вучићу, оцењује за ДW професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић, „али је за њега најболнија тачка да телевизије Пинк и Хепи изгубе фреквенцију. Ако он то изгуби, Србија ће у том тренутку изаћи из медијског мрака.“

Одговор власти – контрамитинг

Професор Чупић подсећа да је и током деведесетих било доста неуспешних протеста, али су они у једном тренутку кренули да успевају, рецимо 1996. године, и затим 2000. године.

„Постоји ту тренутак или повод који ми не можемо да проценимо, када се нагомилано незадовољство не може издржати и то се може десити и ових дана“, наводи Чупић.

Председник Србије је уместо изјашњавања о захтевима опозиције и грађана најавио организовање великог митинга својих присталица у Београду 26. маја. То ће, према његовим речима, бити највећи јавни скуп икада одржан у Београду.

Раде Вељановски примећује да власт то окупљање покушава да представи као место где ће саопштити неке важне вести грађанима Србије, „али сви знамо да припадници власти, и нарочито Александар Вучић, свакодневно више сати износе своје ставове у свим медијима, и њима за тако нешто тај митинг није потребан“.

„Можда хоће да покаже како може да окупи више људи него овај митинг, и можда ће и успети јер држи комплетну инфраструктуру. Имаћемо ту, као и раније, аутобусе, возове и камионе који ће довозити људе из целе Србије. То ће само продубити поделу грађана Србије на ове и оне“, сматра Вељановски.

Према професору Чупићу, у питању је иста политика злоупотребе државних ресурса. Како каже, то што Вучић „не позива већ доводи“ грађане показује његову „немоћ“.

(Дојче веле)