Дојче веле: Тежак пут Крима у Русију

Крим је руски - тако то види Кремљ и зато руски председник, Владимир Путин одржава прву радну седницу владе на полуотоку. Али пут његових становника у руску свакодневицу није нимало једноставан.

Сунце сија над центром града у Севастопољу. Врућина је, али људи стрпљиво чекају у дугим редовима. Већином је гужва у банкама или управним зградама, мада се од недавно чека и пред радњама за мобилну телефонију. Понестало је СИМ-картица за мобилне телефоне, објашњава човек средњих година, у белој мајици и са наочарима са сунце. Украјинска мрежа мобилне телефоније је на Криму углавном искључена, ко може, покушава да купи СИМ-картицу неког руског оператера, како би избегао скупи роминг.

То је само један од примера - много тога још не функционише како треба у "новој" кримској свакодневици. Пуно тога се још увек импровизује, привремено, недомишљено. Пет месеци након што је Москва анектирала украјинско полуострво на улицама су још увек украјински саобраћајни знакови. А на многим возилима су дојучерашње украјинске заставе на таблицама на брзину премазане новим, руским, бојама: бело-плаво-црвено.

Украјинске банке су затвориле врата својих пословница, а руске се на овом тржишту нису појавиле - из бојазни од санкција Запада. Мало који банкомат функционише, коме је потребна готовина мора у ред испред неког од ретких банкарских шалтера који раде.

Они који су свој новац имали у некој од украјинских банака, сада морају да се "боре" за надокнаду из посебно за ту сврху основаног руског Фонда за компензацију. Начелно је могуће добити новац - али прерачунат у руске рубље. При томе је највећи могући износ око 14.500 евра по једном текућем рачуну. И када човек на то има право, то је огромна бирократска авантура, каже Игор Савченко. "То је као игра на срећу, тај фонд још увек не функционише како треба, неки се захтеви обрађују, а неки не - нико не зна зашто." Игор је имао срећу и свој новац је успео да добије.

Одредиште руских туриста

На риви уз Црно море атмосфера је опуштена - ту се као и раније шетају туристи, мада их је сада мање него иначе. Углавном су то посетиоци из Русије, док Украјинаца више и нема. Једна од највећих атракција за руске госте су бродови легендарне Црноморске флоте, која је у Севастопољу још од царских времена. Већина Руса је уверена како је била историјска грешка, што је Крим у време Совјетског Савеза уопште био прикључен Украјини. Овог лета посебно су популарни сувенири, који прате тему припајања Крима Русији: мајице са ликом Путина или са мотивима тзв. "малих зелених" - војника који су у униформама без икаквих обележја током пролећа заузели Крим и држали га под контролом.

Игор Савченко одмахује главом на ту одушевљеност Русијом. Он је Украјинац и то ће остати, задржаће и свој украјински пасош, каже Игор, без обзира што га то чини странцем у сопственој земљи. Задржавање пасоша, а тиме и украјинског држављанства за Игора значи још једну додатну бирократску одисеју: он мора да затражи и добије дозволу боравка у свом родном граду. "Али ја сам ипак Украјинац! А осим тога преко универзитета у Севастопољу сарађујем на једном истраживачком пројекту са институцијама у Бечу. Колико ја знам, Европска унија не признаје то што Крим сада припада Русији." Овај 24-годишњак страхује да би са руским пасошем могао бити искључен из рада на пројекту.

Фудбалери без савеза

На самом крају града у току је фудбалска утакмица два локална тима. Тренинг клуба "Севастопољ". Многи од ових четрнаестогодишњака сањају о професионалној каријери, на крају крајева њихов клуб је донедавно играо у првој украјинској лиги. Али откако је Русија анектирала Крим, остварење тих снова постало је теже него пре. "Наша професионална момчад више не постоје. Сада клуб покушава да оформи нову. Наравно да нас све то плаши", каже Јарослав Саицев, један од младића. Нова руска влада на Криму забрањује клубу наставак играња у украјинској лиги. А украјински фудбалски савез спречава прелаз у руску лигу. Због тога су професионални играчи напустили Севастопољ, они сада играју у другим украјинским клубовима.

Али на Криму има пуно становника који се радују чињеници да сада припадају Русији. Једна од њих је Вера Таранова. Она такође стоји у једном од бројних редова. Ова црвенокоса пензионерка поносно маше великом ковертом. На њој се види руски државни грб, двоглави орао. У омоту је нова, руска, полиса здравственог осигурања. Она је у Русији обавезна, а доприносе плаћа држава. "У Украјини се нико није бринуо за наше здравље", узбуђено прича ова пензионерка.

То додуше није баш тачно - и пре је било могуће закључити регулисати питање здравственог осигурања, само што га је свако морао плаћати сам. За Веру Таранову је садашње стање очигледни напредак. "Сада се руска држава брине за нас. И све је бесплатно, као у време Совјетског Савеза!" Чежња за бољим, давно прошлим временима доминира на Криму. А Русија је та која то треба да оствари.“

(Дојче веле)