Дојче веле: Шта Фолксвагенови проблеми говоре о стању немачке привреде?

 Укидање радних места и могуће затварање фабрика у највећем немачком ауто-концерну показатељ су шире слабости немачке привреде. Да ли су у праву гласови који опомињу или ће бренд „Маде ин Германy“ поново да завлада?

Фолксвагеново упозорење прошле недеље о гашењу радних места и потенцијалном затварању производних линија на домаћем тржишту по први пут у његовој 87-годишњој историји изазвало је шок широм земље.

Над највећим немачким произвођачем аутомобила, међутим, надвијају се олујни облаци већ неколико година, због растућих трошкова производње, слабије домаће привреде после пандемије и све јаче конкуренције из Кине. Фолксвагенова неуспешна стратегија за електрична возила додатно ствара проблеме.

Произвођач аутомобила сада мора да уштеди око 10 милијарди евра (11,1 милијарди долара) у наредне три године, што може да значи губитак на хиљаде радних места и вероватно гашење неких од 10 немачких производних линија.

Ривали сустижу Немачку

Болне реформе у Фолксвагену могу да се посматрају као део ширих изазова са којима се суочава немачка економија вредна 4,2 трилиона долара. Поремећаји у ланцу снабдевања, енергетска криза — посебно због смањења залиха руског гаса — и губитак конкурентске предности наштетили су расту немачке економије.

„Фолксваген је пример успеха немачке индустрије у последњих девет деценија“, рекао је за ДW прошле недеље Карстен Бжески, главни економиста ИНГ банке за Немачку. „Али ова прича нам говори шта четири године економске стагнације и 10 година погоршања међународне конкурентности могу да учине привреди. Оне инвестирање чине мање атрактивним.“

Према подацима националне статистичке агенције Дестатис, Немачка економија је прошле године пала за 0,3 одсто. Три водећа економска института су прогнозирала да ће бруто домаћи производ (БДП) у 2024. стагнирати – превиђен је раст од нула одсто. Ово је у супротности са 10 узастопних година раста које је Немачка доживела пре пандемије коронавируса – најдужег периода раста од поновног уједињења 1990. године.

Да ли су дани немачке индустрије одбројани?

Лоше вести из Фолксвагена, заједно са негативним вестима о другим немачким индустријским гигантима — укључујући БАСФ, Сименс и Тисен Круп — подстакла је наратив о томе да су прошли добри дани за немачку економију и да је економски пад неизбежан.

„Најава Фолксвагена је свакако симптом шире слабости у немачкој индустрији, а не изолован случај“, рекла је за ДW Франциска Палмас, која за лондонски Цапитал Ецономицс ради као виши економиста за Европу. Она напомиње да је индустријска производња у јулу била скоро 10 одсто испод свог нивоа на почетку 2023. као и да је индустријска производња у шестогодишњем тренду пада.

Поред питања немачког аутомобилског сектора, Палмас истиче и „трајни губитак производних капацитета у енергетски интензивној индустрији“ забележен од почетка енергетске кризе 2022. године, подстакнуте инвазијом Русије на Украјину. Цапитал Ецономицс очекује да ће удео индустријског сектора у немачком БДП-у „наставити да опада у наредној деценији“.

Пораст популизма подрива реформе

Суда Дејвид-Вилп је директорка  берлинске канцеларије истраживачког центра Маршаловог фонда за Немачку. Она сматра да су невоље у земљи резултат оклевања неколико влада да спроведу неопходне, али болне реформе. Међу разлозима је, како је рекла, успон партија попут крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) у последњој деценији.

„Године Меркелове су биле прилично комотне и Немачка је била довољно богата да прође кроз пандемијску кризу“, рекла је она за ДW „Али са порастом популизма, етаблиране странке желе да осигурају да се Немци осећају економски безбедним, како не би постали плен партија које их плаше.

Ова врста стратегије само одлаже неизбежно, пошто економски удари конкуренције са нижим трошковима настављају да прождиру немачки удео у глобалном економском колачу. У међувремену, погоршање геополитичких питања – посебно између Запада, Русије и Кине – прети даљим успоравањем глобализације, од које је Немачка највише профитирала.

Фолксвагенове реформе су „последњи позив за буђење“

„Свет се мења, и наши извори економског раста се мењају“, рекао је Бжески, и додао: „Проблеми Фолксвагена  би требало да буду последњи позив за буђење за немачке креаторе политике да почну да инвестирају и да се реформишу како би земља поново постала привлачнија“.

Није извесно којом ће брзином ићи ове реформе, јер у Немачкој постоји законско ограничавање новог задужења, такозвана кочница задуживања – која дозвољава државни буџетски дефицит од највише 0,35 одсто БДП-а – као и сукоби између коалиционих партнера канцелара Олафа Шолца око савезног буџета за 2025. То значи да је мало простора за повећање фискалног стимуланса.

Упркос низу негативних вести, Немачка остаје кључна локација за међународне инвестиције. Гугл, Мајкрософт, Ели Лили, Амазон и кинески произвођач аутомобила БИД најавили су велике инвестиције у последњих 18 месеци.

Берлин је издвојио субвенције од око 20 милијарди евра за јачање домаћег сектора полупроводника, посебно у источној Немачкој, подржавајући инвестиције тајванског произвођача чипова ТСМЦ и Интела.

На помолу нови правац Немачке

Биотехнологија, зелене технологије, вештачка интелигенција (АИ) и одбрана су такође сектори који расту, каже Дејвид-Вилп. Она додаје да би влада могла додатно да их подржи у склопу креирања своју нове индустријске стратегије.

„Не пропада све, није све мрачно. Пред нама су путеви раста“, рекла је она. „Ствари морају да постану лоше пре него што постану боље, а осећај за иновацију треба поново да се подстакне.“

Реформе ће, међутим, вероватно морати да сачекају до следећих савезних избора, заказаних за септембар 2025. Године. На њима Шолцова коалиција – састављена од социјалдемократа левог центра, Зелених и либералних Слободних демократа (ФДП) – вероватно неће моћи да освоји већину.

Због немачке економске слабости крајем деведесетих земљу су прозвали „Европски болесник“. Министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) негира да је надимак овај пут прикладан, рекавши делегатима на Светском економском форуму у јануару да је Немачка уместо тога „уморан човек“ коме је потребна „шоља добре кафе“ сачињена од структурних реформи.

(Дојче веле)