Дојче веле: Србија блокирана због Вучића. Борба против корупције – маркетиншка реакција на протесте

 Власт у Србији реагује на протесте тако што поново покреће борбу против корупције, „највећу и невиђену до сада“. Саговорници ДW оцењују да је то „најобичнија политичка кампања, која подсећа на акције у супермаркету“.

Коруптивне радње које су довеле до пада надстрешнице у Новом Саду и пратећи протести довели су председника Србије Александра Вучића у позицију да је јавности морао да понуди некакву акцију у циљу смиривања тензија. Као и небројено пута до сада, поново је најављена борба против корупције, али овог пута „највећа и невиђена до сада“.

Активирано је тужилаштво, кренула су поједина хапшења, али након пар недеља јавност није убеђена да је то нешто више од обичне политичке представе.

Почело је с релативно познатим именима, каква су, рецимо, бивши директор Електропривреде Србије (ЕПС) Милорад Грчић или контроверзни СНС-бизнисмен Александар Папић, али су након тога уследила потпуно насумична хапшења потпуних анонимуса, који су појединачно оптужени за проневере у распону од 25.000 до милион евра.

Када је реч о проневерама у ЕПС-у и Грчићу, оптужен је за проневеру од милион евра, што је постало и предмет шаљивих осврта: размере штете које су учињене у тој компанији процењују се на стотине милиона евра и каже се да је милион евра проневера која се догађа до паузе за ручак једног радног дана.

Попут акција у супермаркету

Тешко је установити све нијансе унутрашњих односа унутар СНС, али је такође примећено да је борба против корупције искоришћена за унутарстраначке обрачуне, јер су поједини били блиски бившем министру војске и полиције Небојши Стефановићу, који је тренутно политички склоњен јер није положио тест лојалности председнику Србије. У сваком случају, утисак је да су први и водећи ешалони власти, где је и највећа циркулација новца, остали ван домашаја громогласне борбе против корупције.

Адвокат Божо Прелевић оцењује да је „овде реч о најобичнијој политичкој кампањи, која подсећа на акције у супермаркету које трају 15 дана, а онда поново по старом. То не би требало да буде начин рада полиције и тужилаштва. Делује све то као покушај Вучића да каже ево ради држава, раде институције, све је у реду, и зато престаните са протестима“, каже Прелевић за ДW.

Ко је везао руке тужилаштву?

Класична метода спиновања када се нађеш у проблему, примећује Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, и додаје „како све ово личи на контролу штете и покушај да се нађе нешто што би требало да фингира радикалну борбу против корупције. Видимо то и по ухапшеним људима, којима се приписују одређене коруптивне радње, али је исто тако видљиво да ту нема никога из врха онога што зовемо ендемска и системска корупција“, напомиње Стојиљковић за ДW.

У оквиру најављене акције, Александар Вучић је најавио „одрешене руке тужилаштву“, вероватно не схватајући да је на тај начин имплицитно признао да су тужилаштву везане руке и да оно ради само на политичке инструкције. Како каже Божо Прелевић, „то је видљиво и по најавама које смо имали из врха власти, које буквално наводе од ког до ког дана ће се вршити хапшења“.

„Мислим да ми ту нећемо видети никакав епилог свих тих процеса и да ће се они завршити некаквим нагодбама. Нема ту никакве искрености и ово је само доказ да су студенти у праву. Јер, када ви кажете имате одрешене руке то значи да се ви мешате у ствари за које нисте надлежни. То никоме у нормалној земљи не би пало на памет да каже, и зато смо и принуђени да захтевамо рад институција на улици“, сматра Прелевић.

Хапшења на маргинама

Такве изјаве нам говоре да „ви можете и жртвовати себи неке блиске људе, а да то не доведе до још озбиљније друштвене и политичке кризе“, наглашава Зоран Стојиљковић.

„Тај се манир упорно понавља, јер је власт свесна да је начин како су дошли на власт управо био борба против корупције. То значи да, онако како су дошли на власт, због истог проблема корупције могу и да оду са власти. Ово чему сада присуствујемо су покушаји и трзаји да се то на неки начин одложи и да се овим хапшењима на маргинама некако задовољи јавност у Србији“, истиче Стојиљковић.

Ухапсим десет – спасим деведесет

Ако се погледају сада већ вишегодишња открића скривених комуникација врха власти са организованим криминалом, и то да ниједна особа из пресретнутих разговора није ухапшена, јасно је, како се оцењује, да је реч о веома селективној борби против корупције.

То по речима Боже Прелевића показује „да они који би требало да се боре против криминала имају блиске сараднике у чврстим везама са нарко дилерима, и да сада имамо ситуацију да овима којима су одрешене руке дамо десет људи које можемо да ухапсимо, како би сачували осталих деведесет“, скреће пажњу Прелевић.

Србија блокирана због Вучића

Комплетна СНС-власт се одржава путем затворених медија, наставља Прелевић и каже да је „сврха саме власти искључиво корупција и похлепа. При томе имамо сталну замену теза како је Србија блокирана због студената. То није тачно, јер је блокирана управо због Александра Вучића и метастазе његове власти у којој ништа не функционише по Уставу и закону“, оцењује наш саговорник.

Ако се погледа уназад, стиче се утисак да бирачима владајуће странке корупција не представља неки нарочит проблем, јер ниједна од бројних афера није битније утицала на њихов рејтинг. Зоран Стојиљковић сматра да је то „тачна оцена у неко мирније време, али да када се суочимо с јасним и трагичним последицама корупције, као у Новом Саду, и видите да корупција заиста убија, онда вам је јасно да су ствари отишле предалеко. И када почне да изазива ову врсту реакција, онда се корупција поново појављује као један од три кључна проблема сваког друштва“, закључује Стојиљковић за ДW.

(Дојче веле-Данас)