Дојче веле: Осам највећих спољнополитичких изазова за Фридриха Мерца

 Пред будућом немачком владом, коју ће вероватно чинити ЦДУ/ЦСУ и СПД, наћи ће се огромни спољнополитички изазови. Скоро сви имају везе с Доналдом Трампом.

„Цео свет ових дана гледа у Немачку. У Европској унији и у свету имамо задатак који превазилази границе наше земље и благостања нашег становништва“, рекао је недавно за говорницом парламента лидер немачких демохришћана Фридрих Мерц (ЦДУ), како би оправдао огромне нове дугове који су одобрени у Бундестагу. Према његовом мишљењу, то задуживање је неопходно како би Немачка могла да одговори пре свега на безбедносне и спољнополитичке изазове. А најважнији од тих изазова су следећи:

Трансатлантски односи

Фридрих Мерц је заправо велики трансатлантичар. Десет година је био председник „Атлантског моста“ (Атлантикбрüцке), нестраначке организације која негује америчко-немачке односе. Међутим, с почетком другог мандата Доналда Трампа, Мерцова вера у блиско немачко-америчко партнерство озбиљно је пољуљана.

„Шокиран сам Доналдом Трампом“, рекао је након што је Трамп Украјини приписао делимичну кривицу за рат. Мерц је био запрепашћен и када су Трамп и потпредседник САД Џеј Ди Венс јавно понизили украјинског председника Володимира Зеленског у Белој кући.

Немачка има лошу репутацију код Трампа још од времена канцеларке Ангеле Меркел (ЦДУ), и то не само због њене политике отворених граница за избеглице, коју је Трамп мрзео. Иако се Мерц често дистанцирао од политике Ангеле Меркел, лични сусрет њега и Трампа био би веома тежак. За сада није ни планиран.

Рат у Украјини

Напори Доналда Трампа за постизање мира у Украјини свели су Европљане на обичне посматраче. Он директно преговара с руским председником Владимиром Путином. Украјински председник Зеленски такође нема директан утицај на преговоре. Уколико дође до мировног споразума који би Украјини био наметнут, Немачка и други из Европске уније вероватно би имали само улогу да обезбеде мир.

Вероватни будући немачки канцелар вец́ сада се залаже за додатни пакет подршке Украјини вредан најмање три милијарде евра. То не би требало да буде проблем захваљујући попуштању „дужничке кочнице“ о чему је сада одлучено у Бундестагу. Међутим, ако Европа буде морала да надокнади смањење америчке помоћи Украјини, Немачка би могла да буде приморана да издвоји знатно веће суме.

У међувремену, испорука крстарећих ракета дугог домета Таурус Украјини, за коју се залаже Мерц, остаје контроверзна. Социјалдемократска партија (СПД), са још увек актуелним канцеларом Олафом Шолцом, увек је то одбијала. Биће занимљиво видети како ће СПД реаговати на то као мањи партнер у коалицији са Мерцовим Демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ) и какву ће одлуку донети будућа коалиција.

Одбрамбена сарадња

Због сумње у то да ли ће се САД под Трампом још увек придржавати обавеза НАТО о узајамној помоћи, Мерц је још у ноћи након избора рекао да му је „апсолутни приоритет“ да Европљани што пре постигну „праву независност од САД“. У међувремену, Мерц је од Бундестага добио „шта год је потребно“ за надоградњу Бундесвера.

Будући канцелар такође тежи блиској сарадњи Европљана у области одбране. Планира да разговара с европским нуклеарним силама, Француском и Великом Британијом, о томе да ли и како Немачка и ЕУ могу да имају користи од њихове нуклеарне заштите. То неће бити лако. Мало је вероватно да ће те две државе бити спремне тек тако да поделе своје нуклеарне арсенале.

Такође, унутар ЕУ постоји значајан отпор према јачању војне сарадње. А и мађарски премијер Виктор Орбан одржава блиске односе с Владимиром Путином и одбија да подржи Украјину.

Европска унија

Фридрих Мерц је оптужио садашњу владу са канцеларом Олафом Шолцом (СПД) на челу да је запоставила европску сарадњу. Посебно је навео да су ослабили односи с најближим партнерима, Француском и Пољском. Он то жели да промени. Али ни то неће бити лако.

Француски председник Емануел Макрон суочава се с проблемима на унутрашњем плану. Пољска је, након година владавине десничарске странке Право и правда (ПиС), поново добила проевропску владу с бившим председником Савета ЕУ Доналдом Туском на челу. Међутим, тренутно нема блиских односа Берлина ни са Паризом, ни са Варшавом.

Такође, у остатку Европске уније недостаје бивши замах. Десничарски популисти су готово свуда у успону, а европска интеграција више није сама по себи разумљива.

Трговинска политика

Трампове претње увођењем царина на европске производе још увек нису повучене. Он их повремено одлаже, а понекад их поново истиче.

Европа не зна шта да очекује. Оно што је сигурно, јесте да су времена за трансатлантску трговину све тежа. А Немачка, као земља оријентисана на извоз посебно је погођена, јер је њена привреда вец́ две године у рецесији.

За трансатлантску трговину задужена је ЕУ, Немачка не може да делује сама. Међутим, Брисел ће вероватно инсистирати на томе да трговински спор не ескалира у трговински рат у којем би сви изгубили.

Кина

Као излаз из трговинског сукоба с Трампом, неки политичари у Берлину и Бриселу поново желе да се више фокусирају на послове са Кином. Али, то више не иде тако добро као пре, када су немачки извозници правили сјајне послове у Кини.

Немачки аутомобили, који су дуго били извозни хит у Кини, сада се тамо споро продају. Сама Кина нуди јефтине електричне аутомобиле и успешно их продаје у ЕУ. Европска унија, с друге стране, све више затвара своје тржиште за кинеске електричне аутомобиле.

Такође, Немачка као земља оријентисана на извоз, покушаће да се потруди да тржишне рестрикције у трговини с Кином не оду предалеко.

Додатни изазов биће то што ће Доналд Трамп покушати да придобије Европљане на своју страну у обрачуну с ривалском Кином. То Европљанима можда даје полугу против Трампа.

Блискоисточни сукоб

Немачка влада је по том питању у посебно тешком положају: као последица националсоцијалистичке историје с убиством милиона Јевреја, безбедност Израела је посебно важна за сваку немачку владу.

С друге стране, немачки политичари више пута су критиковали оштре акције Израела против Хамаса у Појасу Газе, оцењујући да су несразмерне.

Немачка влада је такође у недоумици због налога Међународног кривичног суда за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа, због сумње да је починио ратне злочине у Појасу Газе. Немачка подржава Међународни кривични суд и требало би да ухапси Нетањахуа када посети Немачку. Међутим, Фридрих Мерц је потврдио да се то ни под којим околностима неће догодити док је он канцелар.

Заштита климе

Зелени су успели да обезбеде значајна улагања у климатску политику и уставну обавезу о постизању климатске неутралности до 2045. године. Међутим, глобално гледано, ситуација је другачија.

Не само да је Доналд Трамп, одмах по преузимању дужности, повукао своју земљу из свих међународних споразума о заштити климе, вец́ су му се придружиле и велике америчке компаније, инвестиционе куће као што су Блекрок, Џеј Пи Морган и Голдман Сакс повукле су се из климатски прихватљивих пројеката.

Због тога ће немачкој влади, која остаје посвећена заштити климе, бити много теже да своје климатске циљеве прогура на међународном нивоу.

(Дојче веле)