Дојче веле: Иако из Техерана стално стижу гласне претње, Иран је до сада избегавао директну конфронтацију с Израелом - Ирански режим није спреман или није способан да спроведе своје бројне претње

 Иако из Техерана стално стижу гласне претње, Иран је до сада избегавао директну конфронтацију с Израелом. Зашто? Очигледно је да ирански режим није спреман или није способан да спроведе своје бројне претње.

Када је убијен Касем Солејмани, командант иранских Ал-Кудс бригада у Ираку у атентату који су САД извеле на аеродрому у Багдаду (3.01.2020) , ирански врховни вођа ајатолах Али Хаменеи назвао је то објавом рата и заклео се на освету.

Као одговор, Иран је извеоваздушне нападе на војну базу Ал-Асад у Ираку и на америчку војну базу у Ербилу, на северу Ирака. Напади су проузроковали материјалну штету, али нико није погинуо.

Када јеИзраел, након терористичког напада Хамаса 7. 10. 2023, интензивно бомбардовао Појас Газе, а број жртава међу Палестинцима растао, ирански министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолахијан упозорио је да, ако Израел настави с нападима на ненаоружане цивиле у Гази, нико не може гарантовати да се сукоб неће проширити. Другим речима: Иран би се могао укључити у сукоб.

Пола године касније, марта 2024. Ројтерс је пренео изјаву либанског Хезболаха да ће - после консултација с Техераном - самостално водити борбу против Израела те да се Иран неће војно укључивати.

Опрез упркос великим понижењима

Хаменеи је наредио ракетирање Израела тек када је 1. априла 2024. у циљаном нападу на иранску амбасаду у Дамаску погинуло седам припадника Иранске револуционарне гарде. Међутим, Техеран је тај напад унапред најавио и чак информисао америчку владу. Неколико сати након испаљивања иранских ракета, које је Израел већим делом пресрео, Иран је изјавио да се инцидент може сматрати "завршеним". Није се много говорило о успешности напада.

А када је убијен Исмаил Ханија, вођа терористичке групе Хамас, 31. јула 2024. у атентату у Техерану, за који се сматра одговорним Израел, Иран се заклео на освету. Међутим, она још није извршена.

Недостатак подршке унутар земље

Очигледно је да ирански режим није спреман или није способан да спроведе своје бројне претње. Битан разлог је недостатак подршке становништва.

Већина Иранаца жели крај Исламске Републике и жали се на огромне издатке за подршку иранским савезницима, док истовремено велики део становништва живи испод границе сиромаштва.

Демонстранти већ годинама узвикују: "Ни Газа ни Либан. Свој живот посвећујем Ирану!"

Поред тога, Иран би у случају напада на Израел морао да рачуна на тешке противнападе, што би више ослабило него ојачало режим у Техерану. Израел је војно супериорнији, а чак и ако би напади били усмерени искључиво на инфраструктуру, то би могло изазвати још веће незадовољство становништва.

Уз то, Иран би морао да се боји да ће Израел напасти и његове подземне нуклеарне објекте користећи пробојне бомбе, као што је то учинио са седиштем Хезболаха.

С обзиром на то, ајатолах Хаменеи и његови следбеници морају добро размислити како ће одговорити на смрт Хасана Насралаха и хоће ли се упустити у војну конфронтацију с Израелом.

(Дојче веле)