Хроника | |||
Дојче веле: Бели шенген за Србију у опасности? |
уторак, 02. март 2010. | |
Из ЕУ упозоравају: нагло повећање броја људи који траже азил могло би да има последице по грађане Западног Балкана – могуће су рестрикције на већ уведене безвизне режиме, али и пролонгирање одлуке за БиХ и Албанију.
Два месеца после увођења безвизног режима за грађане Србије, Македоније и Црне Горе појавили су се први проблеми. Белгијске власти обавестиле су и представнике Европске уније, као и званичнике земаља Западног Балкана да стотине људи са Севера Македоније, југа Србије, али и са Косова, уз легалне биометријске пасоше долазе у Белгију где потом траже политички азил. И док су Европска комисија и власти Белгије већ покренуле кораке како би испитале проблем и смањиле тај масовни прилив, амбасадор Србије у Белгији, Радомир Диклић, за Дојче веле каже да у Србији не постоји опасност од политичког или прогањања на етничкој основи, већ да се мотив тих потенцијалних азиланата мора тражити на другој основи: „Људи долазе овде из економских интереса, али траже политичи азил јер сматрају да је Белгија врло либерална земља и да су закони у такви да ће лако добити азил. Ја морам да им поновим оно што су нама Белгијанци рекли – то једноставно неће бити тако јер Србија није више земља из које људи морају да иду да би тражили политички азил.“ Опасност по процесе визне либерализације за цео Западни Балкан И док наводни азиланти у овом случају, поред повратка у земљу порекла, себе доводе у ризик и од одузимања пасоша јер су злоупотребили званични документ, последице таквог њиховог понашања могу се одразити на цео процес визне либерализације за Западни Балкан. Познато је да по добијању „белог шенгена“ земље чланице ЕУ још извесно време настављају да прате имплементацију тог режима. Нагли прилив људи из Србије и Македоније свакако је сигнал да нешто није у реду, тако да је могуће да се уведу рестрикције које ће погодити све грађане тих земаља. Известилац Европског парламента за визну либерализацију Тања Фајаон, за Дојче веле каже да још није било речи о могућим мерама, али да се уведу јаче контроле на границама и строжији услови уласка, који се односе на новчано осигурање пута и сл. Проблем, према њеним речима, може задесити и земље које су на путу да добију безвизни режим: „У сред смо припрема за визну либерализацију за Босну и Херцеговину и Албанију. Ако сада имамо негативан утицај због масовног доласка у Белгију, земље чланице ЕУ биће још више забринуте и бојим се да ће то довести до успоравања процедуре.“ Белгија није обећана земља И док белгијске власти сумњају да се иза овог масовног доласка азиланата крију „организоване мреже“, Тања Фајон позива власти у Македонији и Србији да поведу информативне кампање и тако обавесте своје грађане о постојању агенција које им лажним обећањиима о бољем животу на западу заправо само узимају новац. Амбасадор Србије у Белгији, Радомир Диклић, поручује следеће: „Ни Белгија нити било која земља ЕУ није рај у коме те људе чекај брдо новца, хотели и станови. Прича о азилу више не пролази. Боље је не улазити у аранжмане са овом, једном врстом организованог криминала, јер се то неће исплатити.“ О новонасталом проблему и представници Европске комисије, али и белгијских власти у наредним данима разговараће са званичницима у Београду, Скопљу и Приштини. (Дојче веле) |