Ђорђе Вукадиновић: Скривање и негирање политичке димензије антилитијумских протеста штетно је, глупо и бескорисно, и само отвара простор за манипулације режима

„Сваком протесту потребна је и политичка артикулација. Спонтаност и стихијност можда су добре као иницијална каписла, али их не треба идеализовати као форму борбе, поготово у дужем периоду. Овај актуелни протест јесте и грађански и политички, као што је такво и питање ископавања литијума. Покушаји искључивања политике и политичара из тога су и немогући и контрапродуктивни и обрнуто, каже за Данас Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли коментаришући изјаву активисте „Еко страже“Бојана Симишића да је опозиција у прошлости злоупотребила протесте и да је зато сада најбоље да се држе по страни.

И држе се. У року протеклих месец и по дана колико трају антилитијумски протести, опозиционари су шетали са грађанима, али се нису чули и држали су се далеко од мегафона. Зато што су организатои протеста то од њих тражили.

То је за Данас потврдио Павле Грбовић, лидер ПСГ. Он каже да је од њих (опозиције) експлицитно захтевано да не учествују у организацији протеста, да не говоре на протестним скуповима, да не истичу страначка обележја и пароле.

Грбовић каже да је опозиција испоштовала све захтеве, али да он сматра да се без реафирмације политике и без дестигматизације страначког активизма не може доћи до победе стотине хиљада дисциплинованих страначких војника на чијем челу је предатор који се овим послом бави више од 30 година, 24 сата дневно.

Иако организатори настоје да прикажу да антилитијумски протести нису политички, од те квалификације се не може побећи. То истиче и Грбовић који каже да није проблем са копањем литијума у томе што је неповољан положај звезда, већ што имамо неспособну, корумпирану и бахату власт која је преузела и очигледно се наплатила за пројекат који апсолутно не могу да контролишу.

То истичу и аналитичари који сматрају да протестима недостаје политичка артикулација која треба да довед до тоталног одустајања од ископавање литијума, али и бора и неких других минерала. Проблем је, кажу, и што се опозиција понаша као да је у нокдауну.

Ђорђе Вукадиновић: Власт ће, ако јој то одговара, протесте увек жигосати као политичке

Вукадиновић за Данас напомиње да ће власт, ако јој то одговара, протесте увек жигосати као „политичке“, ма колико се организатори од тога ограђивали. Додаје да се уосталом, и власт против протеста бори свим могућим, дозвољеним и недозвољеним, политичким и медијским средствима.

„У овом конкретном случају са литијумом, више је него јасно да је неопходна сарадња, кооперација и координација грађана, еколошких покрета, струке и политичких организација – и да једино тако уједињени, евентуално, могу да се супротставе власти, која хоће да са Рио Тинтом реализује пројекат копања литијума у Јадру. Уосталом, видели смо и како се предвидиво неславно завршио овај последњи, од стране организатора громогласно најављени покушај „блокаде пруге до испуњења захтева“, након иначе величанственог и успешног протеста у Београду,“ наводи Вукадиновић.

У овом конкретном случају са литијумом, више је него јасно да је неопходна сарадња, кооперација и координација грађана, еколошких покрета, струке и политичких организација – и да једино тако уједињени, евентуално, могу да се супротставе власти, која хоће да са Рио Тинтом реализује пројекат копања литијума у Јадру

Другим речима речено, како каже саговорник Данаса, нико не може сам и нико не треба да претендује на ексклузивно вођство и искључење других, ни странке, ни организатори, нити еколошке организације.

„Поларизација „добри“ (и аполитични) грађани насупрот „злим“ и „ружним“ политичарима вишеструко је погрешна, наивна, а понекад и врло тенденциозна и озбиљно штетна. И потпуно је јасно да се, поготово у оваквим тренуцима (а нешто слично је било и у време протеста – „Један од пет милиона“ и „Србија против насиља“) пласира првенствено из режимске кухиње, мада понекад и из круга оних група и покрета који, или не желе да се превише замере властима, па истичу своју „аполитичност“ или, пак, и сами планирају улазак у политичку арену, па желе што чистији терен и мању конкуренцију“ – појашњава уредник НСПМ-а.

Према његовим речима, постоји ту једним делом и стари проблем да ни етаблирана опозиција са своје стране често не воли „нове играче“ и настоји да их изолује, или апсорбује, преузме тему и догађај.

„Мислим да је то тренутно знатно мања опасност него да се ствара вештачка подвојеност између „оправдано забринутог народа“, што је Вучићев израз и „покварених“ опозиционих политичара који ту забринутост подстичу и хоће да искористе“, наводи уредник НСПМ-а.

Он ипак признаје да пракса да на овим досадашњим протестима не говоре политичари, већ стручњаци, организатори и јавне личности није лоша, и доста се добро показала за сада, мада није Свето писмо.

„Али скривање и негирање политичке димензије протеста, политичких захтева, па и политичке организације, по мени је штетно, глупо и бескорисно, и само отвара простор за разне врсте режимске интервенције“, закључује Вукадиновић.

(Данас)