Ђорђе Вукадиновић: Вучићева фарса се наставља - опозиција у рушевинама, пропустила шансу и треба јој генерални ремонт

Кад смо последњи пут разговарали био је само аналитичар и уредник НСПМ.Сад је посланик и члан посланичког клуба ДСС, чија председница се пре неки дан повукла са чела партије због „напредњачких“ скретања.

- Нисам их ја довео, довели су се сами, а најпре ће бити да су сво време и били ту. Оставка Санде Рашковић Ивић доводи у питање и мој ангажман као самосталног посланика унутар посланичког клуба ДСС-а. Ако њен одлазак са председничког места буде значило да се мења политика ДСС-а према СНС-у, онда ту свакако не видим себе. Ја сам мислио да је та ствар са односом према напредњацима у ДСС-у рашчишћена, али очигледно није. ДСС се изгледа и даље клати између тог радикалског, то јест, напредњачког, „прагматичног“  крила, које се још узда да Вучић ради нешто у националном интересу, и бескомпромисног опозиционарства Вучићу, и у том клаћењу, од избора до избора, губи гласове, углед и присталице.

Изгледа да ћемо добити Владу, иако се мандатару баш и није журило да је састави?

- Фарса која је започела расписивањем избора за којима није било потребе, преко фарсичне изборне кампање у којој премијер као није учествовао а сваки дан је негде нешто отварао или полагао темељце, еволуирала је у ову постизборну фарсу са састављањем владе. Да се хтело, она је могла бити формирана за 48 сати или за неколико дана, а ево већ је прошло 100 дана од избора и више од два месеца од конституисања парламента а владе нема. То показује две ствари: или  Вучић не уме да састави владу или не жели да је састави. Оба су неповољна по њега. Све ове приче о, тобоже, страшним притисцима, дилемама и другим разлозима су само алиби. Мислим да је њему било најлепше ових неколико месеци и да се најбоље осећао. Није био превише спутан ограничењима техничког мандата, а истовремено су му се сви додворавали и удварали не би ли их узео у владу. Од неких мојих колега из опозиције, до његових коалиционих партнера.

Уз владу нам следује и позамашан експозе. Јесте ли спремни да га у комплету саслушате?

- Да, већ вршим кондиционе припреме. Мислим да ће, ипак, бити краћи од тих фамозних 450 страна, али суштина је и да је тај експозе само наставак оне фарсе о којој сам говорио.  И он ће показати да су избори били непотребни, да се политика нешто битно неће мењати, као што се неће много променити и персонални састав владе. Као да је ова пауза прављена да би се заборавило како је већина ових који ће бити у влади -  многи чак и на истим местима – већ била у њој. Не очекујем да ћу чути ништа ново осим старих фраза, нових обећања и самохвале.

Изгледа да Вучић може да пише више него што ви можете да причате?

- Мислим да смо ту релативно егал. Може и он да прича, а могу и ја да пишем, барем у том смислу смо равноправни. Мада, тамо у скупштини и нећемо бити равноправни. Ја ћу имати неколико минута да кажем своје примедбе, а он ће на располагању имати сате.

Шта очекујете од нове владе.

- Нити ће то бити нова Влада, ни нова политика, тако да не очекујем ништа добро и ништа ново. С друге стране, није ни битно ко ће бити у влади и тога су свесни и ови који се гурају да у њу уђу. Сви они ће бити само нека врста ађутаната и посилних. У суштини, док ствар стоји овако, влада има само једног премијера и једног министра за све ресоре. Остали су фикуси.

А игра око председничких избора?

- Иако изгледа другачије, председнички избори не морају бити велики проблем за Вучића. Осим што му служе за још мало замајавања народа и скретање пажње, он има три начина да тему председничких избора реши у своју корист. Један је да стварно подржи Томислава Николића и онда би овај вероватно могао да победи. Истина, та трка би била неизвесна, с обзиром да је током ових година Николићев рејтинг доста урушен – делимично и уз Вучићеву помоћ – али ипак не баш толико колико се то представља. Затим, може сам да уђе у председничку трку и сигурно победи. Друга је ствар, што је он толико пута поновио како му то не пада на памет и да не жели, па сам чак и ја склон да му поверујем. Треће је да нађе неку нестраначку личност, неког интелектуалца или академика, и да у његову победу упрегне своју медијску и страначку логистику.

Видите ли такве?

- Видим разне, али не бих да, помињањем имена, одмажем тим људима или помажем Вучићу. Ниједан од ова три сценарија није савршен, али је далеко од неког великог проблема, како то, делом, представљају медији и чему се нада опозиција. Он ће само у наредних неколико месеци морати коначно да одлучи да ли ће да прави дил са Николићем, или ће да га пушта низ воду. Узгред, мислим да део опозиције преувеличава значај Саше Јанковића као потенцијалног кандидата који на месту на коме се налази има озбиљну јавну тежину, посредно и политичку, али би као председнички кандидат био без реалних шанси.

Шта се у међувремену догодило са опозицијом?

- Опозиција је, поштено говорећи, у рушевинама и те рушевине су горе него оне у Савамали. За то су делимично криви они сами, а делом је томе допринела неспорна Вучићева вештина да цепа и уништава политичке противнике. Две стожерне опозиционе странке, ДС и ДСС, су доведене у стање да се поставља питање да ли уопште могу преживети, а не да ли могу угрозити Вучића.

Опозиција је пропустила шансу да се консолидује, а који је најбољи пут за то видело се након ових избора, нарочито оног изнуђеног „другог круга“, где се показало да када релативно организовано и заједнички наступе тада имају озбиљну снагу и потенцијал. Без радикала и СПС-а, они су тада освојили 36 одсто гласова, јер су бирачима послали јасну поруку и стали иза ње. Тај ефикасан опозициони наступ је требало је да се настави и после избора, не у смислу неког механичког спајања, али свакако окупљања и координације око стратешких циљева. Тога није било, већ су се одмах после тог поновљеног круга сви својим јадом забавили.

Како Вучић није успео да избегне СПС у Влади, а није баш да би много патио без њих?

- Да сам се кладио сваки пут кад сам протеклих месеци рекао да ће СПС сигурно бити у влади, добро бих се опарио. Политичка конфигурација је таква да је Вучић схватио да му је узимање СПС- а много јефтиније, него да их оставља у опозицији. Да је избацио социјалисте, подигао би цену партнерима са своје листе, а истовремено од СПС-а  направио озбиљног политичког противника и избио сваку шансу да може направити већину за промену Устава. При томе су и Ивица Дачић и ови његови што као воле да штрче били толико кооперативни и слатки у овом периоду да је просто била грехота не узети их. Међутим, то не значи да ће и колаициони партнери и СПС бити тако фини и слатки кад се влада формира. Тренутак формирања владе биће зенит Вучићеве моћи, а одмах после тога сви ће кренути са прохтевима. Сем тога, доћи ће на ред и подужи списак спољних захтева и на разним странама посејаних обећања .

Шта ћемо без Чеде Јовановића у влади. њега тамо сигурно неће бити?

- Чеда неће бити у влади, али то не значи да га неће бити у близини владе, преко неких секретаријата или јавних предузећа. Мислим да би Чеда Јовановић у влади би био прекрупан залогај и превише би упадао у очи како СНС гласачима, тако и Москви.

И случај Савамала броји месеце, а ништа се не решава?

- Мислим да се та истина већ увелико зна, али кривци и налогодавци рачунају на замор материјала и да ће на крају бити по оној - појео вук магарца. Зна се практично све: и ко је смислио, и ко је рушио, ко је дао логистику, чије су машине и ко су било људи под фантомкама. Зна се, али се не обзнањује. Рачуна се на то да се цела ствар разводни и сведе на причу о „три шупе“, а да се компромитују ови што тим поводом протествују. А та прича о шупама је веома опасна. (На стану што и нису биле само шупе.) Ту се ради о принципу, о неповредивости нечије имовине, о правној држави и институцијама које су зажмуриле и заказале. Савамала је огледни случај. Ако се ту где је све тако очигледно не може ствар истерати на чистац, можете мислити шта се дешава тамо негде, где нема камера и где се не виде ни шут ни багери ни људи у фантомкама.

Следеће је и формална предаја Косова

- Део ове медијско- политичке буре у чаши воде служи да би се заклонило оно што ће за двадесет година вероватно бити кључна значајка када се буде говорило о политици овог периода, а то је да су српска држава и народ дигли руке од Косова и да су одлучујући искорак у том правцу учинили управо они који су се претходних деценија у то исто Косово клели. Косово је, такође, и одговор на питање зашто ова власт за све фаулове и демократска огрешења које прави још увек има разумевања и кредита у западним центрима моћи.

Кад на ред дође промена Устава свашта ће нам наводити као разлог зашто се то ради - од смањења броја посланика до усвајања европских стандарда -  само ће се прећуткивати онај главни, а то је избацивање Косова из преамбуле Устава. Живо ме занима под којим изговором и којим образложењем ће то бити урађено. Не сумњам да труст напредних мозгова увелико ради на неком „патриотском образложењу“ којим ће то правдати.

Изложба „Нецензурисане лажи“ – мислим да сам заслужио и више

- Изложба је аутогол у свим могућим аспектима, сем у једном који је Вучићу и најважнији. Са становишта његовог бирачког тела, то је савршен потез. За ту публику, поготово онако како је изложба представљена путем његове медијске машинерије, она  је савршено поентирање и крунски доказ како су, ето, „сви“ против сиротог Вучића, а како је он мученик, толерантан и  демократа. Тој намери изложба је савршено одговорила. А ако су хтели да докажу слободу медија и постојање стварног плурализма, то ова изложба свакако није доказала.

Лично, нисам незадовољан својом заступљеношћу, мада сам, да будем мало нескроман, можда заслужио и више. (смех)  

разговарао: Ранко Пивљанин

(Блиц-НСПМ)