Ђорђе Вукадиновић: Вучић на црногорским изборима играо на две столице, рачунајући на улогу посредника у формирању нове власти, али се изгледа и ту прерачунао; Нико не воли да буде квислинг

Шта открива изјава Здравка Кривокапића о блискости председника Србије и Црне Горе, према саговорницима Данаса из Подгорице и Београда.

Александар Вучић је у Црној Гори играо на две столице, једним делом помажући просрпску опозицију, али другим делом не одмажући свом политичком и пословном партнеру Милу Ђукановићу.

Рачунао је да ће ситуација бити нерешена, да ће Мило из тих избора изаћи ослабљен, али не и поражен, а да ће он добити улогу посредника и самим тим профитирати стварањем марионетске власти, попут оне у Северној Митровици или Републици Српској. Није рачунао да ће сплет околности довести до убедљивијег пораза његовог пријатеља Ђукановића. Није рачунао ни да се талас црногорског ентузијазма о рушењу аутократског режима на изборима, предвођен професором Здравком Кривокапићем, може прелити на Србију. То је и разлог због чега прорежимски медији у Србији последњих дана тврде да се у Црној Гори ништа неће променити и да је све по принципу сјаши Курта да узјаше Мурта. Све ово тврде саговорници Данаса из Подгорице и Београда, уз напомену да је Вучићево разочарење уследило оног тренутка када је схватио да не може да манипулише победничком тројком на црногорским изборима Кривокапићем, Абазовићем и Бечићем.

Уље на ватру прорежимским медијима у Београду долила је и изјава Здравка Кривокапића да су Вучић и Ђукановић „већи пријатељи“ него што је он са својим најближим кумом, те да их веже пројекат Београд на води.

Жељко Ивановић, колумниста и сувласник црногорског дневног листа Вијести, каже за Данас да Кривокапић није ништа погрешио јер је познанство, партнерство и братство Вучића и Ђукановића дуго више од десет година.

„Ђукановић је створио Вучића, он га је одвојио од Српске радикалне странке, он га је промовисао код Американаца као поузданог човека који ће да реши питање Косова, који ће Србију да окрене Западу. Кад су Американци климнули главом, Ђукановићеви тајкуни су обезбедили у Београду новац за ту нову Српску напредну странку. И тако је Вучић, први и једини пут 2012. сав срећан и озарен дошао код Ђукановића у Подгорицу, и ту је и формално и овековечено партијско, политичко, приватно и државно партнерство Вучића и Ђукановића које је трајало све до литија и које на индиректан начин траје и до данас“, објашњава Ивановић.

На питање како онда тумачи блиске односе српског председника са просрпском опозицијом у Црној Гори, Ивановић каже да је Демократски фронт обична марионета која игра за разноразне газде.

„Играју за оног ко даје више новца. Прво су Американци почетком 2010. око НАТО-а пробали да играју са њима, али су их они преварили, па су онда Русе ‘просули’ кроз државни удар. ДФ је обични сервис разних центара моћи и спреман да квислиншки дође на власт у Црној Гори, али то им никада није успело, јер су неспособни за то. Сви они који су играли са њима и уложили велике новце су изгубили. Те 2016. фигурирала је цифра од 16 милиона евра које су ушли у њихову кампању од стране разних руских тајкуна. Сада се спомињу милиони, најмање 10 милиона евра, које Вучић под фирмом такозване бриге за Србе у региону уложио, што у зграду Српске куће, која је регистрована на физичка лица и која је плаћена око 3,5 милиона евра. Сам Вучић је пре две године у разговору са једним овдашњим аналитичарем у четири ока рекао да само он зна колико га кошта њихово професионално српство“, истиче Ивановић.

Додаје да Вучић није рачунао на појаву Кривокапића, Абазовића и Бечића, јер да није било њих, „Мило би победио и нову већину направио са квислинзима“.

Саговорник Данаса каже да је данас јасно да је Вучић изгубио у Црној Гори и да је ово сада велика шанса опозицији у Србији, јер демократска и слободна Србија је најбољи пријатељ Црне Горе.

Вукадиновић: Вучић на црногорским изборима играо на две столице, рачунајући на улогу посредника у формирању нове власти, али се изгледа и ту прерачунао

И Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ и члан УОС, каже за наш лист да не зна у каквим је односима Кривокапић са својим кумом, али да је склон да се са њим сложи да су односи Ђукановића и Вучића изузетно блиски.

„Односи између та два режима су вишеслојни и дубоки… Оно што је на први и други поглед чудно и парадоксално је да су се веома поправили односи власти у Београду и црногорско-просрпске опозиције, оличене у Демократском фронту. О нијансама у том троуглу тешко је говорити, јер темељи политичко-пословних односа Вучића и Ђукановића су и даље на снази“, каже Вукадиновић.

Додаје да је уверен да је Вучић на црногорским изборима играо на две столице, да је јединим делом помагао опозицији, рачунајући да ће ситуација бити нерешена и да ће Ђукановић изаћи ослабљен, али не и поражен.

Вукадиновић истиче да је намера Вучића била да игра улогу посредника у формирању нове црногорске власти, али да је опозиција захваљујући литијама, митрополији и економској кризи победила убедљивије.

„Пораз Ђукановића изазвао је праву еуфорију у Црној Гори, али и у Србији и тај ентузијазам о рушењу аутократског режима на изборима прети да се прелије и у Србију и то је оно што је за српске власти забрињавајуће. Будућност сопствене позиције забринула је и самог Вучића и зато се последњих недеља медији блиски режиму Вучића воде кампању против црногорске опозиције, посебно према Кривокапићу са циљем да се умањи значај њихове победе, и умањи заразност, привлачност црногорског преседана у регионалним оквирима. Вучић и даље игра на челнике Демократског фронта, али би требало да зна да нико не воли да буде квислинг, нарочито ако је близу позиције власти“, закључује Ђорђе Вукадиновић.

(Данас)