Đorđe Vukadinović: Vladavina obmane, laži i manipulacije - živimo u društvu u kom su svi mobingovani

Pomenuli ste obmanu i manipulacije. Na šta sve pod tim mislite?

Na permanentnu proizvodnju neprijatelja. Permanentna proizvodnja neprijatelja, proizvodnja krize, kao i raznih kulisa i maketa, ključni su elementi na kojima vlast opstaje. A to je uglavnom i jedina proizvodnja koja pod ovom vlašću cveta. Očito postoji određeni kontinuitet sa politikom devedesetih, samo što su tada neprijatelji bili jedni, a sada su neki drugi. Danas su to "žuti" i "tajkuni", a onda su bili "strani plaćenici i domaći izdajnici", "balije" i "ustaše", kao i Amerikanci. Amerikanci su sada dobri momci, a "ustaše i balije" su naši partneri na evropskom putu. Ali ta potreba za proizvodnjom neprijatelja, za stavljanjem ljudi na stub srama, za homogenizacijom biračkog tela tako što ćeš javno linčovati nekoga, sada se zadovoljava preko satanizacije i stigmatizacije ionako slabe političke opozicije, nepodobnih tajkuna i malobrojnih medijskih kritičara.

U suštini, Vučiću nije važno da stvarno uništi tog neprijatelja, koji ga ionako ne ugrožava previše, već da ga razapne virtuelno, preko medija, ne mora da ih hapsi, ubija ili nešto slično. Važno je da neprijatelj postoji, da se demonizuje i dehumanizuje, da može da ga oblati i kompromituje, i tu mediji, ako se to medijima može nazvati, igraju ključnu ulogu. Svaka vlast je koristila medije, od Miloševićeve pa preko one iz dvehiljaditih godina. Uvek je bilo pritisaka i ucena, a na kraju krajeva takvih slučajeva ima i na Zapadu. Ali, ono što ljudi ne mogu da razumeju, uključujući i moje strane sagovornike, bilo sa Zapada ili Istoka, jeste kako to ovde funkcioniše. Ovde mediji bukvalno funkcionišu kao toljaga u rukama vlasti, ili pandan onih srednjovekovnih stubova srama. Ako ste danas na nekom blogu, niskotiražnom nedeljniku, nekoj kolumnici, Fejsbuk komentaru ili tvitu rekli nešto loše o vlasti, automatski vam sledi "topli zec" u vidu naslovne strane i prozivke u organizovanoj medijskoj falangi u kojoj se zna ko je tu da psuje i vređa, a ko je zadužen da tom mehanizmu javnog razapinjanja daje "objektivističku" i intelektualnu glazuru. Cilj toga je dvostruk. S jedne strane, da se "prestupnik" žigoše i kazni, ali takođe, još važnije, za primer i upozorenje svim drugima da ne ponove sličnu grešku i da znaju šta ih čeka. Zato je slučaj Olje Bećković, a u nešto manjoj meri i moj sopstveni, vrlo egzemplaran. Zato je priča o cenzuri smešna. Ovo nije cenzura, ovo je mnogo više od toga – medijska tortura, sa elementima političke diktature.

„U Vučiću se stalno bore višedecenijski opozicionar, ulični bukač i evropeizovani postmoderni političar...Karakter ove vlasti je da nema karakter. Nema suštinu, ima samo formu, a sadržina je promenljiva i irelevantna“

"Kad kažemo ‘režim’, treba biti vrlo precizan: tu je reč o Aleksandru Vučiću i grupi ljudi oko njega. Nije reč čak ni o SNS-u, ni o vladi, nego o ljudima od kojih su neki možda vezani za SNS, dok neki nisu, ali su svi prijateljskim, kumovskim ili nekim drugim vezama vezani za Vučića"

"Najvećem delu svojih glasača Vučić zapravo i nije smanjio plate i penzije, tako da oni nisu direktno pogođeni. Jedan deo od onih koji jesu bili pogođeni, naročito među penzionerima, naseo je i pao na propagandnu priču da nam je privremeno smanjenje primanja neophodno zarad "budućnosti naše dece"

"U suštini, Vučiću nije važno da stvarno uništi tog neprijatelja, koji ga ionako ne ugrožava previše, već da ga razapne virtuelno, preko medija, ne mora da ih hapsi, ubija ili nešto slično. Važno je da neprijatelj postoji, da se demonizuje i dehumanizuje, da može da ga oblati i kompromituje."

"Mi živimo u društvu kolektivnog, takoreći, opšteg mobinga, gde su svi mobingovani: i opozicija, i strani ambasadori, ministri u vladi na koje se premijer javno breca i proziva ih, članovi rukovodstva vladajuće stranke... Tako se više ni učitelji ne obraćaju đacima, to je jedna vrsta manira čuvara u konc-logoru, koji se osiono obraća novinarima na konferenciji za štampu, samo što ih za uši ne vuče i ne udara štapom..."

"Vi u Srbiji možete, čak je i poželjno, da budete najglasniji protivnici Rusije ili Amerike, možete da psujete i Putina i Obamu i Angelu Merkel. Osobito strane ambasadore. Možete da pravite fotomontaže stranih ambasadora i državnika, vređate ih i izvgavate ih ruglu. Samo se ne sme problematizovati lik i delo velikog vođe. S druge strane, oni koji ga vide kao nekoga ko se pravi da je evropejac, a samo što nije okrenuo leđa Briselu i bacio se u naručje Putinu, takođe omašuju, jer će on prema potrebi biti veći patriota od DSS-a, radikala, „Obraza“ i „Zavetnika“, kao i veći evropejac od Čede Jovanovića, Bojana Pajtića i Borisa Tadića zajedno."

"Neki bi rekli da je to stvar političkog karaktera i mentaliteta naroda, ali ja ne verujem u takvu karakterologiju. Mislim da je pre u pitanju ogromno razočarenje u tekovine Petog oktobra i beznađe u kom se našlo društvo. Dolazak SNS-a na vlast je neka vrsta anti-Petog oktobra. Paradoks nad paradoksima je što su oni u međuvremenu promenili pesmu i došli na vlast upravo sa radikalizovanim parolama Petog oktobra o Evropi, modernizaciji, reformama..."

Odlomci iz intervjua Đorđa Vukadinovića iz najnovijeg broja "Vremena"

(Vreme)