Ђорђе Вукадиновић: Вишемесечна литијумска кампања власти се показала као контрапродуктивна и свела на убеђивање убеђених, док је остале додатно иритирала. Отпор Рио Тинту је готово плебисцитаран

 Ново истраживање јавног мњења Нове српске политичке мисли о ставовима грађана по питању рударења литијума у Србији показало је практично плебисцитарно противљење пројекту Рио Тинита, изјавио је Ђорђе Вукадиновић, главни и одговорни уредник НСПМ, додајући да само најстарији и најнеобразованији делови друштва већински подржавају овај пројекат.

Вукадиновић је подсетио да је НСПМ исто истраживање спровео и два месеца раније – крајем јуна и почетком јула, те да је ново истраживање показало да је број противника за два месеца порастао, док је проценат присталица рударења литијума остао на истом нивоу.

Према речима Вукадиновића, истраживање показује да се испоставило да режимска кампања током лета није дала резултате.

Када се геда читава популација проценат противника је са 55 порастао на 59,5, односно скоро 60 одсто, а кад је реч о присталицама, оне су остале сличне

„Ова режимска кампања толико интензивна и агресивна, у којој је тешко побројати шта се све чуло од тога ко је све продефиловао и подржао тај пројект, који амбасадори, који канцелари, политичари су подржали тај пројекат па колико се жучи и отрова излило на све који су против тог пројекта и Рио Тинта, и на ове еколошке организације, и на опозицију, и на новинаре, дакле и колико је опет атентата било и служби које више не знаш све иза кога раде, али сви некако раде против власти и председника, дакле пуно тога је било и заиста не можете онда бити сигурни да то неће оставити трага. И поштено говорећи, кад погледам уназад, и било је доста ситуација када је та кампања давала резултате, та режимска кампања. Е сад, кад је реч о овој сада, по нашим налазима који могу бити проценат два горе или доле, испоставило се да није дала кампања резултате“, каже Вукадиновић.

Када се геда читава популација проценат противника је са 55 порастао на 59,5, односно скоро 60 одсто, а кад је реч о присталицама, оне су, како каже, остале сличне.

„Чак је до процента, или 0,8 до 1 одсто, опао број присталица. Рецимо да је остао исти, јер се таква разлика може тумачити и статистичком грешком“, каже политички аналитичар.

То је група ипак мало млађе и образованије популације, на њу теже делујете тим механизмима, док је она групација која је подложна тој пропаганди већ и онако махом била придобијена. Тако да је ова кампања двоструко промашила јер је куцала на већ отворена врата и убеђивала већ убеђене, док је ове друге чак иритирала

Оваквим резултатима је, како каже, допринело више фактора.

„Прво, кампања је постала контрапродуктивна у својој бруталности и радикалности. То је мој утисак. А мислим да је то негде пред крај, постало јасно, чак и Александру Вучићу. С тим у вези је и други рекао бих чинилац или фактор који је мислим резултирао овим. Група којој је била намењена та кампања, овог пута била отпорнија на класичне механизме режимске пропаганде. То је група ипак мало млађе и образованије популације, на њу теже делујете тим механизмима, док је она групација која је подложна тој пропаганди већ и онако махом била придобијена. Тако да је ова кампања двоструко промашила јер је куцала на већ отворена врата и убеђивала већ убеђене, док је ове друге чак иритирала“, објашњава Вукадиновић.

Наводи и да је у категорији од 18 до 40 година старости однос у првом истраживању био скоро 10 према 1, у корист противника копања, док је сада то порастало на преко 15 према 1 у корист противника копања.

Наводи и да је у категорији од 18 до 40 година старости однос у првом истраживању био скоро 10 према 1, у корист противника копања, док је сада то порастало на преко 15 према 1 у корист противника копања

„У категорији од 18 до 60, тај однос је исто убедљив – 64 према 19 у корист противника. Тек у категорији 60 плус, а суштински тек 70 плус, онда већину имају присталице, Рио Тинта и копања. И исто то, или слично, када је реч о образовању. Дакле, то не може да буде грешка, ни у ком случају, показало се поновно као и у јуну, у категорији основне школе. И само у категорији основне школе, већина подржава пројекат копања и отварања рудника литијума, не апсолутно, али односно два према један, у корист копања. Али већ средња школа, укључујући и трогодишње и четверогодишње, однос је 3 и 1, док је гимназија, виша, висока школа односн 10 према 1, у корист противника копања литијума“, каже Вукадиновић.

То је, како каже, показало практично плебисцитарно противљење пројекту Рио Тинита.

Према његовим речима и сам председник је свестан оваквог расположења народа, због чега је, како наводи, пред крај променио стратегију окрећући причу у правцу да ништа није решено и да је то добар пројекат, али да се, ако може да угрози здравље, неће копати.

Додаје и да је Вучић у причу о руднику литијума заложио све, те да је то озбиљан разлог за бригу.

„Дакле, јако је мало вероватно, да кажем то онако мало еуфемистички, јако је мало вероватно да је његов рејтинг остао исти. Колико је он опао, не знам, али да може бити исти, то је немогуће“, каже он.

(Н1)