Đorđe Vukadinović u „Upitniku“ RTS: Nedavanje opoziciji da dođe do reči jedna je od manifestacija fašizma; Onaj ko kaže da mu „crvene linije samo smetaju“ spreman je sve da preda

Narodni poslanik Đorđe Vukadinović,nakon pet godina, gostovao je u emisiji RTS-a „Upitnik“. Tema emisije je bila „politički dijalog: Kuda ide Srbija“. Gosti su bili Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije, Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije i narodni poslanik, Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije i narodni poslanik, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. Autor i urednik emisije „Upitnik“ je Olivera Jovićević.

U emisiji su, kako je najavljeno, „razmatrana goruća pitanja političkog života, odnosi u parlamentu i ima li dijaloga o Kosovu“. Međutim, u praksi, emisija se najvećim delom pretvorila u udruženi poduhvat sagovornika i voditelja da se Vukadinoviću što je moguće više uskrati mogućnost da dođe do reči.

(...)

Olivera Jovićević: Kako vi ocenjujete, iz ugla opozicije, šta je ovo što se dešava u parlamentu?

Đorđe Vukadinović: Jedna od retkih stvari oko kojih ćemo se složiti da je Skupština Srbije u velikoj meri obesmišljena i ja mislim da je ona na samom rubu funkcionisanja....

Dragan Marković Palma: ...Niste u pravu! Kada je bilo da poslanici opozicije postavljaju pitanja u parlamentu i pitaju šta god žele.

Vukadinović: ...Gospodine Markoviću, ja sam na RTS-u prvi put uživo posle pet godina, možda bi moglo da me posle prve rečenice ne prekinete.

Dakle, Parlament je obesmišljen zbog raznih stvari, ali pre svega zbog toga što vlast u Srbiji, oličena u SNS-u i njenom lideru Aleksandru Vučiću, ne trpi glas opozicije, ne podnosi i ne može da čuje nikakav kritički i opozicioni glas, čak i kada je opozicija takva kakva jeste, slaba mala i neuticajna...

Olivera Jovićević: Ali u poslednje vreme taj glas je dosta agresivan sa pozivima za vešanje, rečnik koji uključuje silovanje itd. Je li to opoziciono delovanje?

Vukadinović: Gopođo Jovićević, niste tako upadali u reč mojim predgovornicima, dali ste im  minut-dva da odgovore na pitanje, dozvolite i meni. Ja nijedne stranačke boje ne branim ovde, sem opozicicionih boja. načelno. Ja govorim ovde u svoje ime, ali, mislim,  i u ime većinske i normalne Srbije.

Odmah da demantujem ono što je maločas rečeno.Ja sam danas upravo uradio ovo što je gospodin Marković pominjao. Danas sam javno, u Skupštini Srbije, na konferenciji na štampu, osudio izjavu Sulejmana Ugljanina koja je apsolutno nedopustiva. I reći to što je on sve rekao za državu Srbiju mislim da je apsloutno nedopustivo i morala bi čak vlast oštrije da reaguje na tu izjavu.

Problem je u tome što su predstavnici Srba na Kosovu u prištinskom, „kosovskom parlamentu“  u koaliciji sa Haradinajem. To je činjenica koja se retko čuje i prećutkuje u našim medijima

Druga stvar, što se tiče Haradinaja. Nema potrebe da se izjašnjavam šta mislim o Haradinaju, ali problem je u tome što su predstavnici Srba na Kosovu u prištinskom, „kosovskom parlamentu“ u koaliciji sa Haradinajem. I ne samo to, nego su bili i na godišnjici rođendana stranke Ramuša Haradinaja, postoje i fotografije. Dakle, tamo su predstavnici ove vlasti i oni koje podržava ova vlast u koaliciji sa Haradinajem. To je činjenica koja se retko čuje i prećutkuje u našim medijima.

Skupština Srbije, nažalost, služi, nasuprot tome što kaže gospodin Marković, samo da se hvali vlast i da se kritikuju i pljuju predstavnici opozicije. To neće moći tako, i to kažem ne samo kao opozicioni poslanik. Neće to moći tako. Mi ćemo morati resetovati odnose u skupštini i u celom društvu, ali to je sad posebna tema.

U Skupštini nema dijaloga, niti minimuma tolerancije. Da bi ih bilo, prvo se moramo čuti

U Skupštini nema dijaloga, niti minimuma tolerancije. Da bi ih bilo, prvo se moramo čuti. Te naše debate, vi znate ovde u studiju kako izgledaju. Svi govore u isti glas, zapravo sa idejom da niko ništa ne kaže. Sve sa jednim ciljem – da se sve obesmisli i pretvori u jedan rijaliti. Skupština se pretvara u rijaliti, politički život se pretvara u rijaliti sa samo jednim glavnim akterom, a svi drugi su samo statisti. Nema demokratije, nema tolerancije, niti dijaloga, i nema ni sreće za takvo društvo.

Nema demokratije, nema tolerancije, niti dijaloga, i nema ni sreće za takvo društvo

I da. Ja se u jednoj stvari slažem sa gospodinom Vučićem. Nama zaista treba neka vrsta jedinstva. Ali neka najpre on sam to pokaže i demonstrira odnosom prema opoziciji...

Olivera Jovićević: Može li se u takvim uslovima voditi debata na temu Kosova?

Nenad Čanak je odgovorio da u vreme vlade Vojsilava Koštunice, kada je proglašena nezavisnost Kosova, da se on pozvao na Ustav i pozvao da se „sedne na tenkove“, ali da tadašnju vladu to nije interesovalo i da je Kosova izgubljeno na bombardovanje 1999. godine. „Tačka i tačka i šta sad“, upitao je Čanak.

On je naveo i da se nismo suočili sa prošlošću i da „oni su pobednici, a mi smo gubitnici“ i da „im ne pada na pamet da se odreknu svojih pobeda“. Čanak je predložio da se napravi referendum sa pitanjem „Da li su Albanci ljudi?”

- Da li smete da se zakunete da bi odgovor bio 100% za – priupitao je Čanak goste u studiju. Ako oko toga ne možemo da se dogovorimo, kao onda očekujete da se dogovorimo oko rekonstrukcije društva koje je potpuno razoreno devedesetih godina – naveo je Čanak. „Taj Ustav, koji je uzgred rečeno pokraden, jer se glasalo dva dana i naročito noć, i u kome stoji preambula da je Kosovo Srbija – može da piše na i na tarabi da je sladoled. Može da svašta piše, mada svi govore da to nije tako. Svi hoće da se reši - eto da ne izdamo nacionalni interes“, rekao je Nenad Čanak.

(...)

Dragan Marković Palma se osvrnuo na izjavu Sulejmana Ugljanina.“Sulja, neka ide Sulja u Tursku, hajde da mu pomognemo da ode tamo i da se nikada ne vrati. Ne možete vi da kažete da je Srbija fašistička država, samo zato što niste ministar ili direktor magacina“.

Olivera Jovićević: Često i od vlasti i od opozicije čujemo da je u pitanju fašizacija Srbije, da su u pitanju fašistički elementi. I vi ste gospodine Vukadinoviću na tviteru rekli da smo „na pola koraka od fašizma“. Da li preterujemo sa tim formulacijama? Da li dodatno podgrejevamo i delimo srpsko društvo sa tako teškim optužbama?

Vukadinović: Prvo, ja nisam rekao fašizam, nego sam rekao da smo na pola koraka od fašizacije...

Olivera Jovićević: ...od fašizma

Vukadinović: ...evo, ovako, objasniću ako mi dozvolite...

Palma: ...Čanak je fašista, Obradović je fašista, ovaj kamerman je fašista...

Vukadinović: ... jedna od manifestacija fašizma je to što se opoziciji ne dozvoljava da dođe do reči. To je jedan od primera...  

Palma: ...ništa kamerman izvinjavam se, dobar pos’o

Jedna od manifestacija fašizma je to što se opoziciji ne dozvoljava da dođe do reči

Vukadinović: ... druga stvar, odnos prema političkom protivniku. Rasturanje skupova političkih protivnika. Dakle, moram da skrenem pažnju, to su sve simptomi, elementi fašizma.... Ja sam osudio Ugljaninovu izjavu i ne samo njegovu, i isto sam nesklon olakom potezanju najtežih etiketa. I zato sam...

Olivera Jovićević: ...ali ako ste vi koji ste neskloni potegli takvu etiketu za nešto što se odnosi na etičku raspravu i versku netoleranciju, na holokaust, na krvnu čistotu nacije

Vukadinović: ... ja sam upravo počeo da nabrajam elemente fašizacije...

Palma: ...Srbija je država koja ima najviše nacionalnih manjina u Evropi...

Vukadinović: ... Srbija...

Palma: ...i najveće poštovanje prava

Olivera Jovićević (Palmi): ...dozvolite, molim vas, da završi

Vukadinović: ... ovo sa manjinama je nesporno. Ja mislim da je tretman manjina u Srbiji veoma dobar.

Palma: ...jel ste vi manjina ili većina? Vi ste rekli da ste Vlah.

Vukadinović: Nisam ja to nikada rekao. To je još jedan od tih spinova i laži koje se šire i na koje ne možeš da odgovoriš. Ja sam dve godine tamo u Parlamentu i ne mogu da odgovorim na sve laži, jer kad pokušam da odgovorim, predsedavajući mi lupe opomenu. A slušam na račun sebe i na račun svojih kolega uvek neke najteže i najstrašnije optužbe.

Elem, počeo sam da nabrajam šta je problem. Odnos ove vlasti prema opoziciji, odnos prema drugačijem mišljenju, odnos prema medijima jako je zabrinjavajući. To su sad počeli da primećuju čak i njihovi evropski prijatelji, koji im inače gledaju kroz prste upravo zbog Kosova i zbog onoga što su učinili (Briselskog sporazuma) i zbog onoga što očekuju da se sad potpiše...

Palma: A čiji su evropski prijatelji? Nisu vaši, samo naši?

Vukadinović: …moji nisu previše. Vaši su, vaša je Vlada...

Palma: Zar nije Nemačka prijatelj, jer je poslala ne znam koliko stotina investitora i koliko hiljada radi?

Vukadinović: …nije. Ni Francuska ni Engleska. Francuska koja istura zastavu Kosova...

Palma: Vi zagovarate ono staro vreme kada je u pitanju stav Nemačke.

Vukadinović: …polako... Ne isturam ja, nego se Nemačka odnosi po „starom obrascu“ prema Srbiji, ali sad je to drugo pitanje...

Olivera Jovićević (upada): Da li je u toj atmosferi moguće razgovarati i voditi debatu o rešavanju kosovskog pitanja?

Vukadinović: Da li vidite da nema opozicije u velikim medijima? Oni čitaju naše tvitove, pošto nemaju šta drugo da nađu šta je opozicija rekla, pa onda čitaju tvitove i neke niskotiražne novine ne bi li stvorili utisak „balansa“.

Da li shvatate da sve televizije, sve nacionalne frekvencije promovišu vlast? To je činjenica. Sve analize to pokazuju...

Olivera Jovićević (prekida): Uvek postoji taj prigovor opozicije i uvek ima lakši pristup medijima vlast. To je uvek bilo tako. Da li obavlja neke državne poslove, otvara zatvara puteve, hapsi kriminalce... Molim vas da vas pitam, zašto nijedna vlast nije promenila tu praksu? Zbog čega?

Vukadinović: … samo sekund gospođo Jovićević. Pet pitanja postavite, a ne date da se odgovori ni na jedno pitanje.

Dakle, ja uopšte nemam ništa protiv da na nacionalnom javnom servisu vlast ima više prisustva, i zbog toga što su ministri i zbog toga što su vlast. U skupštini je njihova poslednja, oni postavljaju predsednika (što je i logično), ali...

Palma: Je’ l imate vi pravo da govorite pet minuta?

Vukadinović: …Slabo, gospodine Markoviću. Vrlo slabo.

Palma: Možete da pričate šta hoćete.

Vukadinović: …nije baš tako, gospodine Markoviću. Ne pratite prenos, pa ne znate kako to izgleda. Zucneš nešto što im se ne sviđa, pa ti onda odmah lupe opomenu i oduzmu reč.

Ali, poenta je u sledećem: odnos prema opoziciji, odnos prema medijima. Sve dnevne novine - sem jedne! Mi imamo osam dnevnih novina, od kojih sedam promoviše vlast, a jedna podržava opoziciju. Od televizija – nijedna. Praktično je drugačije mišljenje proterano na marginu. Jedna važna stvar koju sam hteo da kažem...

Olivera Jovićević (prekida): Jel’ moguć konsenzus oko Kosova?

Vukadinović: …to je dobro pitanje, na to sam hteo da se vratim. Verovali ili ne – jeste! Iako sve ono što je govorio Čanak kao da deluje suprotno. Kosovo je velik problem, i teško rešiv problem. I laže svako ko kaže da ima čarobni štapić da može da ga reši, bilo ova vlast, bivša vlast, ili neka buduća. I ja tu nemam iluzija i ne mašem olakim rešenjima. Ali, kao što rekoh, to je tema na kojoj bi se možda mogao napraviti nacionalni konsenzus. Ali, to ne želi ni vlast, kao ni deo opozicije.

Šta bi mogao biti element konsenzusa? Dakle, svi, manje-više, možda ne baš svih onih „sto posto“ za koje se uhvatio gospodin Čanak, ali svakako ogroman i najveći broj građana Srbije ne želi da prihvati nezavisnost Kosova. Takođe, ogroman broj građana Srbije, devedeset odsto, ne slaže se i osuđuje ono što je ovde rekao gospodin Čanak. To je činjenica. Zato mislim da bi jednom mudrom državnom politikom Kosovo moglo da bude element konsenzusa, a ne jabuka razdora.

Palma: A, šta, šta, šta je mudrost?

Vukadinović: …evo, na primer. Prvo, ne prihvatamo nezavisnost Kosova. Pozivamo se na Rezoluciju 1244...  

Olivera Jovićević (prekida): Sve smo to čuli.

Vukadinović: …A nismo čuli, draga gospođo Jovićević. Jedno vreme, naše vlasti su počele to da prećutkuju. Rusi su nas na to ponovo podsetili.

Palma: A, ko iz vlasti kaže da će da prizna nezavisno Kosovo?

Vukadinović: …Samo polako. Da, kažu, govorili su, uslovno: „Spremni smo, ako se tako dogovorimo“.

Dozvolite samo da odgovorim gospodinu Čanku, povodom njegove tvrdnje da je Kosovo, kako beše, „na sablju osvojeno, a u bombardovanju izgubljeno“. To dobro zvuči kad se kaže ovako u emisiji. Ali, to nije tačno. Pogotovo ovo drugo. Da je Kosovo zaista tako izgubljeno, onda ne bi tražili od Srbije da se pomiri sa nezavisnošću Kosova. Srbiji se zavrću ruke, od strane tih „prijatelja“ (u navodnicima, a neko misli i bez navodnika) da se pomiri sa nezavisnošću Kosova. Jedno je da ga prizna, a drugo da ne čini ništa protiv tog priznanja. To je ono što se tražilo i od Vojislava Koštunice, i od Borisa Tadića, i od Ivice Dačića, i od Aleksandra Vučića. To je suština. Da ga priznamo  i da potpišemo pravno-obavezujući sporazum sporazum sa tim „Kosovom“ – to je ono što traže Nemci i svi ostali – to je neprihvatljivo. Većina građana smatra da je to neprihvatljivo.

Nenad Čanak: Samo jedna rečenica. Kosovo je priznao Koštunica doktor Vojislav stavljanjem potpisa na dokument koji je gospodin Marković spomenuo koji se zove CEFTA. Na tom dokumentu stoji i Srbija i Kosovo.

Vukadinović: Ali, stoji i UNMIK. Gospodine Čanak, to je još jedna dezinformacija. Stoji i UMNIK, stoji međunarodno prisustvo...

Palma: Postoji pečat gde piše „Kosovo carina“.

Vukadinović: Piše UNMIK Kosovo, gospodine Markoviću - a to nije isto.

(...)

Vukadinović: Ako Priština ima crvene linije, zašto mi nemamo crvene linije?

Naša premijerka kaže neki dan: „Crvene linije samo smetaju“. Pa, onda znači da si spreman na sve. Spreman si sve da predaš i na potpunu kapitulaciju. Ali onda to kaži tako građanima Srbije.

Naša premijerka kaže neki dan: „Crvene linije samo smetaju“. Pa, onda znači da si spreman na sve. Spreman si sve da predaš i na potpunu kapitulaciju. Ali onda to kaži tako građanima Srbije

Kao što je neka vrsta kapitulacije – još samo to da kažem – i ovaj odlazak u Pariz, uprkos tome što je Francuska, naša saveznica i prijatelj, okačila zastavu Kosova (dakle, ne Albanije, nego Kosova) u Notr Damu, u okviru obeležavanja Dana pobede, odnosno primirja u Prvom svetkom ratu. Među zemljama učesnicama te manifestacije nalazi se i „Kosovo“.

Ako to nije dovoljan razlog za demarš, onda ne znam šta je. A naš ministar Ivica Dačić je rekao da „nećemo mi, da ne bismo kvarili odnose“. Predsednik Vučić je isto rekao „sad svi od mene očekuju od mene da ne odem. Ali, ja moram. Neću da se izolujem“.

Palma: Predsednik Francuske treba da dođe u Srbiju početkom iduće godine.

Vukadinović: Da smo dovoljno pametni i čvrsti...

Palma: Ta zastava ne znači ništa za nas.

Vukadinović: A, jel’ ništa ne znači? Pa, tako, malo po malo....

Palma: ...Ali su bitni kontakti. Tu će doći ceo svet u Pariz...

Vukadinović: Gospodine Markoviću, ovo je važno i nije nikakvo partijsko i političko nadgornjavanje. Zaista mislim: Ako postoji trenutak, na kojoj temi je Srbija mogla da „zategne“, na kojoj temi je Srbija mogla da kaže NE – vi ste priznali Kosovo, ali ovo je obeležavanje Dana pobede, Dana primirja i dana završetka Prvog svetskog rata. Kosovo ne samo da tada nije bilo država, nego nije ni sada država u formalno-pravnom smislu u sistemu Ujedinjenih nacija. A oni su je (zastavu) ipak okačili. Toliko o tome kakvi su nam prijatelji. (...)

(Ceo snimak emisije možete pogledati ovde:)

(NSPM)