Ђорђе Вукадиновић: У Србији је на делу народна побуна потив власти, а студентски протест је само њена ударна игла. Не сме се заборавити ни допринос просветних радника у критичним тренуцима

Студентски протест је ван сваке сумње за ова два месеца потпуно променио српски политички пејзаж и озбиљно уздрмао режим. Али не треба никако сметнути с ума да је овде реч о једном општенародном покрету отпора, где студенти представљају само најорганизованији и најоперативнији сегмент.

Њихова организованост, чистота, енергија и креативност оправдано су изазвали масовно одушевљење и солидарисање са њиховим захтевима и акцијама, и довели власт готово до ивице. Међутим, мислим да, иако је психолошки и тактички разумљиво, није добро њихово толико ограђивање од "политике", тим пре што су њихови захтеви политички пар екселанс.

А не допада ми се ни терминолошко и семантичко редуковање ове побуне само на студентски протест, као ни назирућа тенденција у делу јавности да се од студената покушава правити нека нова "авангарда полетаријата". По мени, за уздрмавање режима није ништа мања заслуга просветних радника који су смогли снаге да не поклекну ни пред претњама ни пред "даровима" власти, и тако одржали пламен протеста у тренуцима када је претило његово јењавање.

Буде се полако и друге друштвене групе и професије, и том буђењу студентски протест даје и може дати нове подстицаје. Али пре свега као нека врста моралног ауторитета, а не у смислу неке нове револуционалне "авангарде".

Укратко, мислим да свако подвајање типа "добри и аполитични студенти" насупрот "пасивних грађана" и "зле опозиције" само ствара пукотине које директно и индиректно користе режиму.

(НСПМ)