Ђорђе Вукадиновић: Свега 17,5 одсто грађана подржава француско-немачки споразум, али да он представља „фактичко признање Косова“ сматра само 27,7 одсто. Апсолутна већина против санкција Русији и трампе КиМ за ЕУ. СНС 38 одсто, СПС 9,4

Данас: Подршку европском споразуму за Косово даје 17,5 одсто грађана, 37, 9 одсто је против, док 44,6 нема став

Подршку европском споразуму за Косово даје 17,5 одсто грађана, 37, 9 одсто је против, док 44,6 нема став, према налазу априлског истраживања Нове српске политичке мисли.

То што 44,6 нема став, односно не зна, да ли подржава овај француско-немачки или Бриселско-Охридски споразум, то је доста индикативан резултат за наше политичаре, јер се са тим грађанима може радити у једном или у другом смеру, да се преломе ка подршци или ка одбијању, рекао је Ђорђев Вукадиновић, уредник НСПМ, представљајући резултате априлског испитивања јавног мњења у Медија центру.

Како је навео, ово питање је први пут постављено у истраживањима српског јавног мњења које спроводи НСПМ и за њим је одмах следило друго, које гласи у којој мери сте упознати са садржајем споразума.

Свега 9,5 одсто кажу да су упознати у потпуности, а међу њима највише су упознати симпатизери ССП и Двери иако мисле различито о споразуму, навео је Вукадиновић, док је 41,1 рекло да су делимично упознати а чак 50 одсто да нису нису уопште упознати.

Сам текст споразума није баш препознат и објављен кроз наше медије, националне телевизије и портале, садржај је и даље мистерија практично за 90 одсто, људи, што говори о стању медијске свести и о отворености политике у Србији, закључио је Вукадиновић.

Да ли је Србија признала Косово

Како је навео, у истраживању НСПМ, први пут је постављено питање и које гласи да ли мислите да је овим споразумом споразуом признала Косово, ту се поделило јавно мнење.

Да јесте признање каже 27,7 одсто, а 35,7 не знају и нису сигурни, навео је Вукадиновић, истичући разлику између ових показатеља и претходног о подршци споразуму.

А на питање које НСПМ редовно поставља, и које се тиче „злогласног“ замрзнутог конфилкта, о коме се негативно изјашњава и део власти и део опозиције, односно оно које гласи да ли мислите да би треблао одложити решавање питање Косова за будућност, велики број одговара позитивно.

Како је предочио Вукадиновић 48,9 одсто каже да, упркос инсистирању и од стране власти и од стране опозиције на решавању, док је 35 одсто против одлагања, а16,9 одсто нема став.

Он је истакао да је то што је у односу на ранија истраживања опао проценат за одлагање, а порастао оних који су за решавање, ефекат удружене пропагадне и дела власти и опозиције.

Колико сте задовољни Вучићем као преговарачем

Вукадиновић је навео да је постављено и питање свих питања да ли сте задовољни начином на који Александар Вучић, председник Србије, води преговоре, на које је 45,7 одсто одговорило да су задовољни, махом гласачи СНС и СПС, али има и присталица других странака.

Није задовољно 33,4 одсто док 20,9 одсто нема став или не жели да се изјасни.

Када је реч о сталном списку питања које НСПМ поставља у истраживањима, Вукадиновић је навео да је у односу на прошле помало парадоксално и изненађујуће порастао број оних који подржавају улазак Србије у Европску унију.

Њих је сада 42 одсто, док је 44 одсто против уласка, некадашња разлика у овој опредељености се смањика, у јануару је износила 10 одсто, а упоредо са тим смањен је број и оних који немају став.

Вукадиновић је напоменуо да је овај налаз забележен пре последњег обрта, и прихватања пријаве Косова за чланство у Савет Европе.

Чланство Србије у ЕУ и НАТО

На питање да ли бисте били за улазак у ЕУ уз услов да се заузврат призна незавиност Косова, сада је порасло не, тако да је тачно да је порастао и број оних који су за Србију у ЕУ, и оних који не прихватају да услов за то буде признање Косова.

Према налазу НСПМ 83,5 одсто одбија улазак у ЕУ уз призање Косова, свега 8,1 одсто је за, пет пута мање одговара са да, када је тај услов у питању, дуплира се број оних који су против, указао је Вукадиновић, додајући да се зато према налазима као на рендгену види зашто главни наши политичари из власти из опозиције говоре то што говоре.

Дакле, реч је о двоструко изненађујућемн закључку, порастао је број оних за ЕУ, али и оних који не прихватају трампу трампу чланство за Косово, сумирао је Вукадиновић.

За чланство Србије у НАТО изјаснило се осам одсто, то је благи раст, док је 84,5 одсто против, у односу на ранија истраживања расте подршка у оба правца на рачун уздржаних и оних који пре нису имали став.

Како је Вукадиновић истакао, на питање о подршци савезу Србије са Русијом и Кином, (то заступа неки политички блок који се помаља) 60 одсто подржава, против је 20 одсто (тврди европјеци), док остали остали немају став.

Пријатељске или непријатељске земље

Први пут смо питали да ли бисте следеће земље оценили као више пријатељске или као више непријатељске – САД, Немачка, Русија и Турска, додао је Вукадиновић.

Тако САД 8,9 оцењује као више пријатељска, а 70,6 као више непријатељске.

Немачка је више пријатељска за 20,5 а за 60 више непријатељска,док 20 одсто нема став као и за САД.

Када је реч о Русији 72 одсто је види као више пријатељску, 8,6 одсто као више непријатељску (сличан налаз као и за НАТО указао је Вукадиновић) док 19 одсто нема став.

Турску као више пријатељску види 36,8, као више непријатељску 23, 4 док 34 одсто нема став.

Ко ће победити у Украјини

На питање ко је највише крив за сукоб у Украјини да је то Русија одговара 9,2 одсто, Украјина 7,7 , а НАТО 67,9 одсто, док 15 одсто нема став.

На питање ко ће победити у овом сукобу 53, 8 одсто каже Русија, да ће победити Украјина и Запад каже 5,9 одсто, док са иико и немам став одговара 40 одсто,

Противљење увођењу санкција Русији је порасло који проценат, сада је 83,7 одсто, у ранијим истраживањима је падало до 79 одсто, оних који су за увођење санкција сада 7,9.

Није тачно да су против санкција само русофили, и многи који се изјашњавају су за ЕУ, су против, напоемно је Вукадиновић, док око 8 одсто нема став.

Треба пажљиво пратити изјаве наше власти које ту тему стално скидају, док је из бриселских кругова стално враћају, а све док је овакав налаз тешко је очекивати промену, указао је Вукадиновић

Оцене страних политичара – Макрон даје „знаке живота“

Када је реч о оцени страних лидера, на питање који вам улива највеће поверење, на празном папиру, без понуђених одговора, 49 одсто није рекла, а од оних који су имали половина или око 47 одсто је навела Владимира Путина, док је Виктор Орбан на другом месту са 20, одсто, а следи Си Ђинпинг са 19,4 одсто.

И то ј велика тројка у очима српског јавног мњења у којој ни близу није нико од западних политичара сем Емануела Макрона са скромних 2,4 одсто, истакао је Вукадиновић.

Када се питање постави са списком имена и са захтевом да се дају оцене, Путин налаз је сличан Путин има врло добру оцена, одмах иза је Си Ђинпинг, следе Орбан и Тајип Ердоган док од западних лидера „Макрон показује знаке живота са двојком“, као средњом оценом, навео је Вукадиновић.

Следе Зоран Милановић, Мило Ђукановић, Владимир Зеленски и на последњем месту Џозеф Бајден.

Спутњик: Више од 80 грађана Србије одбија улазак у Европску Унију по цену признавања независности „Косова“. Шездесет одсто прижељкује савез са Русијом и Кином

Више од 80 процената Срба одбија улазак у Европску Унију по цену признавања Косова, а исти је број и грађана који категорички одбијају прикључивање НАТО. Са друге стране, 60 посто је оних који прижељкују савез са Русијом и Кином. Већина Русију види као „више пријатељску“ земљу, док 68 одсто Срба као главног кривца за сукоб у Украјини види НАТО.

Истраживање „Нове српске политичке мисли“, данас представљено у Медија центру у Београду, показјује да ставови грађана по питању спољнополитичке оријентације и државних партнерстава уопште нису тако конфузна као што неки покушавају да представе.

Иако је број оних који се залажу за улазак Србије у ЕУ незнатно порастао и износи 42 посто, опет је више оних који се противе таквој одлуци - 44% грађана. Када је реч о односу према Европској Унији, односно уласку Србије у ЕУ по цену признавања независности Косова, грађани Србије одговорили су упечатљиво „НЕ“ са 83,5 одсто. Проценат оних који подржавају ту опцију износи 8,1 одсто.

Популарност НАТО алијансе стоји „традиционално лоше“, објашњава директор НСПМ Ђорђе Вукадиновић, и износи 8 процената за прикључивање пакту и 85,4% против уласка у алијансу.

Са друге стране, број грађана који се залажу за савезништво са Русијом и Кином знатно је већи. За савез се определило 60%, а против 20%. Оних без става је 19%.

НАТО крив за сукоб у Украјини

Као највећег кривца за сукоб у Украјини, највише грађана види НАТО. Русију као кривца види 9,2%, Украјину 7,7%, а НАТО као главног кривца види упечатљивих 67,9 процената док је Неопредељених 15 одсто.

На питање, кога виде као победника у сукобу Русије и Украјине, 53,8 процената испитаника одговара „Русију“, а само 5,9% види „Украјину и Запад“ као победнике. Без става је 40 посто испитаника.

Питање санкција Русији показује да се повећао број оних који се противе њиховом увођењу, а Вукадиновић истиче да ту није реч само о русофилима, већ да се против увођења изјашњавају и они који се залажу за улазак Србије у ЕУ.

За увођење санкција је гласало 7,9 посто испитаника, против је 83,7 процената, док 8,4% нема став.

Најпопуларнији државници

Као стране државнике у које имају највише поверења, грађани су изабрали, редом, Владимира Путина, Виктора Орбана, Си Ђипинга и Реџепа Тајипа Ердогана.

На питање, које су нам земље више, а које мање пријатељске, где су се у избору нашле Русија, САД, Немачка и Турска, одговори су били очекивани.

Да је Русија више пријатељска земља сматра 72,5% грађана Србије, док је 8,6% оних који је доживљавају као више непријатељску. Оних без става је 18,9%.

Да су Сједињене Америчке Државе више пријатељске мисли 8,9% грађана, док је оних који је доживљавају као више непријатељску чак 70,6%. Неопредељених је 20%.

Да је Немачка више пријатељска земља мисли 20,5% грађана, да је више непријатељска 59,3%, док је неопредељених 20%.

Да је Турска више пријатељска сматра 36,8% грађана, да је више непријатељска 23,8%, док је неопредељених чак 39,4%...

Н1: Свега 9,5 одсто грађана упознато са садржајем „француско-немачког споразума“, али 45,7 одсто је „задовољно како Вучић води преговоре о КиМ“

Свега 17,5 одсто испитаних грађана подржава француско-немачки споразум о нормализацији односа са Косовом, што је мало за странке, власти и опозицију које му дају подршку, против је скоро 38 одсто, саопштио је Ђорђе Вукадиновић, представљајући резултате истраживања за април Нове српске политичке мисли (НСПМ), чији је главни уредник, наводећи да је 44,6 испитаних рекло да нема став.

Он је, на конференцији за новинаре, навео да је ово питање први пут постављено у истраживањима НСПМ, додајући да степен необавештености грађана о садржају тог споразума указује да провладини медији нису тиме „преплављени“.

Како је навео, свега је 9,5 одсто рекло да је у потпуности упознато, а највише то кажу присталице Странке слободе и правде, као и Српског покрета Двери, делимично је упознато 41,1 одсто, док није уопште упознато 49,4 одсто.

На питање да ли је овим споразумом Србија фактички признала Косово, потврдно је одговорило 27,7, док 36,6 сматра да није, а 35,7 одсто испитаних не зна.

Од испитаних, 45,7 одсто је задовољно како председник државе Александар Вучић води преговоре о Косову, мада претходна изјашњавања на „питања из косовског циклуса нису баш на линији оног што актуелна власт говори“.

Да је незадовољно рекло је 33,4 одсто, а око 21 одсто нема став или не жели да се изјасни, навео је Вукадиновић.

Данас: СНС и СПС у благом паду. Странке опозиције углавном преко цензуса

Априлско истраживање јавног мења Нове српске политичке мисли показује мали, али не и безначајни пад рејтинга Српске напредне странке, указао је Ђорђе Вукадиновић, на представљању налаза у Медија центру.

Владајућа коалиција и даље може мирно да спава, СНС и СПС би могли да имају већину, али ипак у односу на ранија истраживања бележи се пад од 1, 1 одсто, навео је Вукадиновић.

Уколико се посматрају налази у односу на број оних који се изјашњвају, рејтинзи странка су следећи, према истраживању НСПМ: СНС има 38 одсто, СПС 9,4,  Нови ДСС 4,4,  Двери 4, Србија центар 3,9, Еколошки устанак 3,8, Заветници 3,4, Народна странка 3, 2,  ДС 2,8 одсто и СДС 1,4 одсто.

Кад је реч о опозицији, уз неке минималне коалиције може се прећи цензус (од три одсто), али се не може створити ефекат да угрозе власт, протумачио је Вукадиновић, објашњавајући да је за опозицију посебно важан налаз да је 13 одсто опредељено за опозицију, али не и одређено за неког из садашње опозиције.

(НСПМ, Данас, Спутњик, Н1, Бета)