Đorđe Vukadinović: Srbija nije Kina niti Severna Koreja i neće uspeti pokušaji da se u bilo kom obliku to od nje napravi

Đorđe Vukadinović: Dakle, koliko je ona jučerašnja rasprava, slagali se ili se ne slagali sa svim onim što se čulo, bila ozbiljna i u značajnoj meri nalikovala na ono kako skupštinska rasprava otprilike i treba da izgleda, s obzirom i primereno situaciji koja nas je okupila, kao i onoj koja nas je, prethodno, više od mesec i po dana odvojila od ovog doma, toliko mi se čini da danas ponovo više ličimo na ono na šta je Skupština ličila ranije i zbog čega jedan deo poslanika opozicije i bojkotuje ove sednice. Ja to ne podržavam. Ali moram priznati da je dobar deo ove današnje diskusije zaista delovao kao „kec na deset“ za argumente u prilog tome, odnosno tim kolegama u prilog.

Naravno da treba i da se naučimo da tolerišemo mišljenje sa kojima se ne slažemo i koje nam se ne sviđa, kao i da o njemu vodimo,po mogućstvu, civilizovani dijalog. To sam upravo i pokušao i pokušavam. Zato mi je žao mi što, na primer, nisam imao priliku juče da odgovorim ministru Lončaru.

Bilo kako bilo, činjenica je da je bilo primerenije da je meru vanrednog stanja donela Narodna Skupština i činjenica je da bi to bilo primereno Ustavu. Činjenica je da je to sa sobom nosilo određene rizike, ali, Bože moj, svaka profesija, svaka struka ima neke svoje rizike. Uostalom, obično prozivaju i kritikuju poslanike zbog lagodnog života. U tom smislu je bilo razloga i, rekao bih, bilo mnogo bolje da je, kao što smo se i ovoga puta skupili, da smo to učinili i onda, na nekoj jednodnevnoj sednici, ili makar po modelu bilo kog evropskog parlamenta zasedali i razmatrali ove mere.

Nije u redu što sada imamo 44 tačke, zapravo 44 stavke, da usvojimo jednim glasanjem, a da je jedna od njih i rebalans budžeta. Mislim da je barem rebalans budžeta trebalo, odnosno morao, gospodine Mali, da bude izuzet iz ovog paketa.

Još važnije od toga: Ostajem pri tvrdnji i nisam uveren sa svim ovim što sam čuo od predstavnika vlasti, od ministara i od predsednika Vlade i poslanika vladajuće većine da u početku nije bilo potcenjivanja problema. Ja sam to juče i detaljno dokumentovao citatima, koliko je bilo takvih izjava samo u rasponu od sedam dana, znači, krajem februara, ne negde davno, već pred samu eskalaciju epidemije u Srbiji. Koliko je bilo izjava od toga da je to „najsmešniji virus“, do toga da uopšte neće doći u Srbiju (ta izjava je sa samog kraja februara), pa do toga da „25 puta ljudi više svakog dana umre od ujeda komarca“ i do toga da je „Korona virus slabiji od sezonskog gripa“ i tako dalje i tako dalje. Da škole ne treba zatvarati, rečeno svega dva dana pre nego što su zatvorene i slično. I to su izjavljivali što predstavnici „struke“, oni koji su bili vidljivi na ovim konferencijama za štampu, što najviši predstavnici vlasti, to jest, predsednik Republike i predsednica Vlade, a i ministar zdravlja takođe.

U tom smislu, dakle, ostajem pri stavu da je bilo početnog potcenjivanja, a da se onda prešlo na dramatizaciju. Da su samo nedelju dana ranije uvedene mere, sigurno bi posledice bile blaže i možda ne bi bilo potrebe za ovako radikalnim i drastičnim merama zatvaranja koje su posle preduzete. To je moje mišljenje i u njemu nipošto nisam usamljen.

Srbija nije Kina, uz svo poštovanje i respekt prema kineskom modelu, kako u borbi protiv epidemije, tako i privrednom modelu. Srbija nije Kina, a nije ni Severna Koreja i to prosto moramo da konstatujemo. I pokušaji da se to od nje napravi u bilo kojem obliku neće uspeti 

S druge strane, ja se potpuno slažem i nikada nisam rekao da smo „najgori“. Čak sam i izneo četiri pohvale na nešto od toga što je dobro urađeno u okviru ovih mera. Ali sam rekao i šta mislim da je loše. Ovoliko zatvaranje je kontraproduktivno, ne samo sa stanovišta ljudskih sloboda (svako vanredno stanje ograničava neke ljudske slobode, to je jasno), nego kontraproduktivno čak i sa stanovišta uspešne borbe protiv epidemije. Samo je Kina preduzela radikalnije mere. Nigde u Evropi nije bilo takvih mera. Ali Srbija nije Kina, uz svo poštovanje i respekt prema kineskom modelu, kako u borbi protiv epidemije, tako i privrednom modelu. Srbija nije Kina, a nije ni Severna Koreja i to prosto moramo da konstatujemo. I pokušaji da se to od nje napravi u bilo kojem obliku neće uspeti. I nisu dobri, bez obzira koliko se to nekada i nekome činilo ok i bez obzira koliko ponekad delovali privlačno.

Uostalom, čak i u toj Kini – ako se već ugledamo na Kinu – pogledajmo koliko se puta se predsednik Kine obratio tokom krize sa Korona epidemijom? Jednom ili dva puta. Koliko puta se obratio predsednik Putin? Koliko puta se obratila Angela Merkel? Koliko puta se oglasila britanska kraljica? Makron? Da ne pominjemo 1999. godinu, to je bilo prvo vanredno, odnosno ratno stanje koje su ove naše generacije doživele – koliko puta se obratio predsednik Slobodan Milošević?

Dakle, hoću da kažem da niko, pogotovo u Evropi, a evo i van Evrope, nije imao ovakav slučaj kakav imamo mi – da svakodnevna obraćanja šefa države, prosto preplave čitav medijski prostor. 

Ovi zvižduci i ovo lupanje u šerpe, jednim su velikim delom reakcija na to preterivanje sa pojavljivanjem šefa države

Jasno je da ponekad ima potrebe da predsednik nešto kaže. Ali ova svakodnevna pojavljivanja... može se nekom čini da je to dobro, propagandno, efektno i korisno, ali postaje kontraproduktivno i počinje da iritira. I ovi zvižduci u 20.05 časova, koji vidim da toliko smetaju nekima, dakle, i ovi zvižduci i ovo lupanje u šerpe, jednim su velikim delom reakcija, poštovane kolege i draga gospodo, reakcija na to preterivanje sa pojavljivanjem šefa države – bez obzira koliko on imao podršku i bez obzira koliko ga voleo jedan deo njegovih pristalica.

Zato ponavljam i naglašavam, korisnije bi bilo da se pojavljivao ređe, ili da se bar ponekad pojavio sa nekim predstavnicima opozicije – ili da se skroz povukao u drugi plan i da su nastupali samo predstavnici struke.

Maja Gojković: Hvala. Potrošili ste vreme.

(Izlaganje poslanika Đorđa Vukadinovića na vanrednoj sednici Skupštine Srbije posvećenoj epidemiji koronavirusa, održanoj 29. aprila 2020.) 

(NSPM)