Đorđe Vukadinović: Rusija ne može ostati po strani, ovo je pitanje Putinovog političkog života ili smrti

„Mislim da je u pitanju kombinacija nesporazuma i namerne zle volje u percepciji poslednjih događaja u Ukrajini od strane Zapada i SAD. Ono što je u suštini jedna političko-diplomatska mera, a to je Putinov zahtev i odobrenje za upotrebu vojske od strane Saveta Federacije, tumači se kao već izvršeni ulazak te vojske, a ignoriše sve što je toj odluci prethodilo“, kaže Đorđe Vukadinović za Glas Rusije.

Glas Rusije: Izjava predsednika Vladimira Putina o mogućem upućivanju ruskih trupa na Krim u Rusiji se ocenjuje više kao diplomatski korak i dopunska garancija bezbednosti stanovništva ruskog govornog područja.Međutim sudeći po izjavama državnog sekretara SAD DŽona Kerija Vašington je spreman da tumači stav Moskve kao intervenciju i okupaciju. Kako se može objasniti takvo reagovanje pitali smo glavnog urednika izdanja „Nova srpska politička misao“ Đorđa Vukadinovića

- Mislim da je u pitanju kombinacija nesporazuma i namerne zle volje u percepciji poslednjih događaja u Ukrajini od strane Zapada i SAD. Ono što je, u osnovi, upozorenje i jedna političko-diplomatska mera, a to je Putinov zahtev i odobrenje od strane Saveta Federacije, tumači se kao već izvršeni ulazak te vojske, uz ignorisanje svega što je toj odluci prethodilo. Jer jedno je priprema terena za upotrebu vojske, a drugo je upotreba vojske.

S druge strane, potpuno je jasno da u ovom trenutku Rusija ne može ostati po strani od događaja u Ukrajini. Mislim da je Rusija predugo to radila što je možda bilo motivisano strahom da njeno glasnije i aktivnije uključivanje ne bi bilo shvaćeno kao mešanje. Ovo je očigledan primer dvostrukog standarda i zamene teze: oni koji su svih ovih meseci najviše optuživali Moskvu za mešanje zapravo su se sve vreme mešali u svakom pogledu i pomagali Majdanu politički, logistički i finansijski. Oni koji su izvršili nasilan državni udar u Kijevu, sada optužuju Moskvu za nasilje, koje, da tako kažem, niti je tih razmera, niti je ostvareno,nego je iznuđeno radi zaštite svojih ljudi i svojih vitalnih interesa, koji su predugo potiskivani u drugi plan. Očito da je Rusija je sve vreme težila mirnom rešenju, nemešanju, dogovoru i kompromisu – što je zloupotrebljeno. I sada je to, verujem, postalo pitanje političkog života ili smrti za Vladimira Putina i ruske nacionalne interese u Ukrajini.

Glas Rusije: Sporazum o normalizaciji situacije u Ukrajini koji su sklopili u Kijevu Viktor Janukovič i opozicija pod pokroviteljstvom visokih evropskih činovnika očigledno je postao žrtva principa „potpisano i zaboravljeno“. Da li je ruska inicijativa po vašem mišljenju povezana sa ovom okolnošću?

- Taj sporazum od 21.februara, mada je bio bolan i težak ustupak za Janukoviča, pa i Rusiju, potpuno je ignorisan i sada se ne pominje ni od strane pučista ni Zapada, ali on bi, eventualno, mogao biti neka karika preko koje bi se stanje u Ukrajini možda moglo koliko-toliko vratiti u normalu i legalne tokove. Mislim da je to poslednja crvena linija koja je mogla biti prihvatljiva za Moskvu i za EU, da se potraži neko rešenje koje bi sprečilo ili barem odložilo eskalaciju i radikalizaciju situacije. Čini mi se da je Putinova poruka u osnovi poziv na oživljavanje sporazuma od 21.februara, ali mislim da Ukrajina više nikada neće biti onakva kakva je bila.

(Glas Rusije-NSPM)