Ђорђе Вукадиновић: Русија не може остати по страни, ово је питање Путиновог политичког живота или смрти

„Мислим да је у питању комбинација неспоразума и намерне зле воље у перцепцији последњих догађаја у Украјини од стране Запада и САД. Оно што је у суштини једна политичко-дипломатска мера, а то је Путинов захтев и одобрење за употребу војске од стране Савета Федерације, тумачи се као већ извршени улазак те војске, а игнорише све што је тој одлуци претходило“, каже Ђорђе Вукадиновић за Глас Русије.

Глас Русије: Изјава председника Владимира Путина о могућем упућивању руских трупа на Крим у Русији се оцењује више као дипломатски корак и допунска гаранција безбедности становништва руског говорног подручја.Међутим судећи по изјавама државног секретара САД Џона Керија Вашингтон је спреман да тумачи став Москве као интервенцију и окупацију. Како се може објаснити такво реаговање питали смо главног уредника издања „Нова српска политичка мисао“ Ђорђа Вукадиновића

- Мислим да је у питању комбинација неспоразума и намерне зле воље у перцепцији последњих догађаја у Украјини од стране Запада и САД. Оно што је, у основи, упозорење и једна политичко-дипломатска мера, а то је Путинов захтев и одобрење од стране Савета Федерације, тумачи се као већ извршени улазак те војске, уз игнорисање свега што је тој одлуци претходило. Јер једно је припрема терена за употребу војске, а друго је употреба војске.

С друге стране, потпуно је јасно да у овом тренутку Русија не може остати по страни од догађаја у Украјини. Мислим да је Русија предуго то радила што је можда било мотивисано страхом да њено гласније и активније укључивање не би било схваћено као мешање. Ово је очигледан пример двоструког стандарда и замене тезе: они који су свих ових месеци највише оптуживали Москву за мешање заправо су се све време мешали у сваком погледу и помагали Мајдану политички, логистички и финансијски. Они који су извршили насилан државни удар у Кијеву, сада оптужују Москву за насиље, које, да тако кажем, нити је тих размера, нити је остварено,него је изнуђено ради заштите својих људи и својих виталних интереса, који су предуго потискивани у други план. Очито да је Русија је све време тежила мирном решењу, немешању, договору и компромису – што је злоупотребљено. И сада је то, верујем, постало питање политичког живота или смрти за Владимира Путина и руске националне интересе у Украјини.

Глас Русије: Споразум о нормализацији ситуације у Украјини који су склопили у Кијеву Виктор Јанукович и опозиција под покровитељством високих европских чиновника очигледно је постао жртва принципа „потписано и заборављено“. Да ли је руска иницијатива по вашем мишљењу повезана са овом околношћу?

- Тај споразум од 21.фебруара, мада је био болан и тежак уступак за Јануковича, па и Русију, потпуно је игнорисан и сада се не помиње ни од стране пучиста ни Запада, али он би, евентуално, могао бити нека карика преко које би се стање у Украјини можда могло колико-толико вратити у нормалу и легалне токове. Мислим да је то последња црвена линија која је могла бити прихватљива за Москву и за ЕУ, да се потражи неко решење које би спречило или барем одложило ескалацију и радикализацију ситуације. Чини ми се да је Путинова порука у основи позив на оживљавање споразума од 21.фебруара, али мислим да Украјина више никада неће бити онаква каква је била.

(Глас Русије-НСПМ)