Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић: Последња је прилика да се ЕУ каже „Не, хвала“ |
четвртак, 18. октобар 2012. | |
Београд - Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић сматра да је тренутна ситуација таква да Србија напросто мора да каже Европској унији једно љубазно: "Не, хвала". Миљенко Дерета, међутим, сматра да би то било погубно. Коментаришући своју тезу коју је изнео раније у колумни у листу Политика, Вукадиновић је, гостујући у емисији "Хоћу да знам" рекао да му се чини да или на српској политичкој сцени постоји подела улога, у смислу да се један део власти – Александар Вучић и Млађан Динкић – баве корупцијом и буџетом, и да изгледа као да нису заинтересовани за питање Косова, или је у питању наговештај могућих сукоба у врху власти, те да ће се врло брзо видети да ли је у питању једно или друго. С друге стране, објашњава уредник Нове српске политичке мисли, испада да је тај врућ кромпир звани Косово, пребачен у руке председнику Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу. "При томе, прича о стратегији, коју ћемо можда ових дана видети, је таква да је очито да ту нема никакве стратегије. СНС која већ годинама прича о Косову, они су успели да о Косову не кажу ништа", оцењује Вукадиновић и додаје да се сада ишчекује шта ће они да кажу, док, с друге стране, Дачић стално прича о Косову, али нажалост, данас каже једно, а сутра друго. Као пример, Вукадиновић наводи то што је премијер Србије носио немачком амбасадору оригинал свог говора како би он видео да је изјава коју је дао погрешно протумачена. "Дакле, имамо неку поделу, за коју не знам за сада колико је дубока. Можда је то само подела улога, можда је то само игра, можда они мисле исто, али ми то не знамо. Али, ЕУ нема стрпљења да ту нашу игру толерише и вероватно су проценили да смо довољно слаби или да је ова власт довољно слаба и да могу да нас притисну до краја и да исфорсирају одлуку Европа или Косово, надајући се да ће до краја и јавно, а не приватно код њих у Бриселу, рећи ЕУ нема алтернативу“, оцењује Вукадиновић. "Ја мислим да је то погубно и не само да ЕУ има алтернативу него се плашим и да ЕУ за Србију данас уопште није алтернатива", закључио је он. Међутим, други гост емисије "Хоћу да знам" Миљенко Дерета, посланик ЛДП-а у Скупштини Србије, сматра да сада уопште није време да се каже "Не, хвала" Европској унији, јер се поставља питање шта после тога, поготово око питања Косова. Он се запитао и шта после "Не, хвала", односно шта ми то предузимамо у односу на Косово што би променило досадашњу ситуацију. Ми не можемо ништа јер треба да тражимо дозволе за све, па и да пређемо административни прелаз, сматра он. Дакле, није проблем што нас ЕУ притиска јер нема стрпљења, већ што се код нас ништа не помера по питању Косова већ годинама, каже Дерета и додаје: "Ми никако да схватимо да смо се ми договорили са ЕУ да нећемо признати независност Косова. И то је нешто што је непроменљиво, али то не значи да ми треба да се укопамо у ров из ког не знамо у кога пуцамо. Који је наш циљ везано за Косово? Да ли је могуће да ми мислимо да је могуће успоставити било какав облик власти на Косову, а која би била у било којој, да тако кажем, директној комуникацији у зависности од Београда?", рекао је Дерета. Он сматра, супротно од Вукадиновића, да се Вучић и Динкић итекако баве Косовом, кроз то што се заправо баве Европом, али на начин да им добра воља Европе дозвољава да према нама раде шта хоће. Ако је то тако, односно да ЕУ да одрешене руке Вучићу и Дачићу да раде у Србији шта хоће, ако реше питање Косова, Вукадиновић сматра да то само показује лицемреје ЕУ да ће учинити све што хоће за свој интерес. То такође показује да ЕУ не почива суштински на демократији и поштовању људских права већ то ради само декларативно док се у ствари руководи својим политичким интересима и моћи. Дерета додаје и да не заговара тезу признавања Косова, већ да сматра да би циљ Србије, пре свега, требало да буде мир, па опет мир и затим побољшање економске ситуације како наша омладина више не би одлазила из земље. Све то, међутим, додаје он, не може да се уради ако не почнемо са ЕУ да разговарамо о таквим стварима, а не само о Косову. (Б92) |