Ђорђе Вукадиновић: Подршка за ЕУ у Србији варира између 38 и 50 одсто. Али ако се као услов постави признање независности „Косова“ пада на једноцифрену бројку. Брикс популарнији

Проценти показују да је дефинитивно далеко веће поверење или боље речено нада коју народ Србије полаже у БРИКС него што је то случај са Европском унијом. Ово и не чуди с обзиром на вишегодишњи а неизвесни процес дуго обећаваног путовања наше земље у Европу, које ће следеће године напунити четврт века.

Проценти показују да је дефинитивно далеко веће поверење или боље речено нада коју народ Србије полаже у БРИКС него што је то случај са Европском унијом

Аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић представио је Спутњику до сада необјављене конкретне бројке расположења српског народа према два тренутно главна спољнополитичка правца која нам се потенцијално нуде. Један правац води ка европској заједници, траје деценијама и нема изгледа да ће се коначно завршити чланством Србије у ЕУ, макар не без крупних уступака па жртава с наше стране. Други пут који се назире на хоризонту води ка истоку и БРИКС-у.

Без ЕУ хипотеке

БРИКС је, каже Вукадиновић, у српској јавности релативно нова и недовољно позната тема која се доживљава као нека врста алтернативе за евроатлантске интеграције и када питате народ за БРИКС, проценат позитивних одговора јасно је већи и то за неких десет до петнаест процената у односу на начелну подршку грађана ка чланству у ЕУ.

Ипак, БРИКС је и даље у сенци односа Србије са Русијом и Кином. Рејтинг те две земље стоји боље од самог БРИКС-а, иако су обе његови чланови. То само потврђује да је тема БРИКС-а недовољно позната и објашњена у нашој јавности, наводи наш саговорник и напомиње да је у последњем истраживању које је НСПМ спровео у септембру ове године испитаницима постављено и следеће питање: „Ако бисте морали да бирате, да ли бисте подржали ЕУ или БРИКС“?

Подршка БРИКС-у износи између 50 и 60 одсто и то је у просеку десетак одсто више од начелне подршке ЕУ. То је висок проценат за обе стране, с тим што код БРИКС-а нема ове хипотеке каква постоји код ЕУ интеграција, а која је везана за признање, прихватање или „мирење“ са независношћу Косова, истиче Вукадиновић.

У мају ове године, НСПМ је спровео анкету у којој су директно супротставили ове две опције и питали „Да ли мислите да би БРИКС на челу са Русијом и Кином могао постати спољни ослонац Србије уместо ЕУ“. Одговор је био 46,6 одсто „да“, а 23,5 одсто је одговорило „не“. Оно што је такође било интересантно, каже Вукадиновић, јесте да је било скоро 30 одсто неопредељених који нису били сигурни шта да изаберу.

То само показује да су људи били мало затечени овим питањем, што није ништа необично, али такође показује и да код оних опредељених БРИКС добија буквално дупло више гласова од ЕУ.

Условљавање Косовом

Вукадиновић објашњава да у Србији, за разлику од опште непопуларног НАТО чији се рејтинг вуче по прашини, Европска унија и даље има извесну привлачност код одређеног дела грађана. То се може тумачити различито, али један од важнијих узрока таквом резултату, верује он, несумњиво је скоро четврт века ЕУ пропаганде.

Статистика показује од 38 до 50 одсто начелне подршке за улазак Србије у ЕУ, међутим, када се то питање стави у реални контекст и уз питање „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ уколико би услов за то било прихватање независности Косова“, онда тај проценат подршке пада на буквално једноцифрен број. А противљење грађана Србије чланству у ЕУ тада расте скоро до 90 одсто

ЕУ има пристојан начелни рејтинг који последњих година, у зависности од тренутка и врсте постављеног питања, варира од 38 па све до 50 одсто. Негде почетком овог века, та подршка је ишла и од 60 до скоро 70 одсто. Већ крајем деценије, та подршка је опала“, констатује Вукадиновић.

Важна напомена у целој тој причи, наглашава наш саговорник, јесте контекст. Статистика показује од 38 до 50 одсто начелне подршке за улазак Србије у ЕУ, међутим, када се то питање стави у реални контекст и уз питање „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ уколико би услов за то било прихватање независности Косова“, онда тај проценат подршке пада на буквално једноцифрен број. А противљење грађана Србије чланству у ЕУ тада расте скоро до 90 одсто.

Ове бројке, као и број оних који би пре изабрали БРИКС а не ЕУ, јасно указују на мењање трендова, али и на непристајање српског народа да крене пут обећаног „прогреса“ у замену за сопствено национално добро.

(Спутњик, НСПМ)