Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић: Победа САД, Велике Британије и Француске |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 23. јул 2010. | |
„Показало се да МСП није имун на политичке притиске и утицаје, да најмоћније земље имају и те како утицај на мишљење и ставове судија. Тај однос у гласању делује доста убедљиво. У суштини је ту била реч о прегласавању и трговини и ценкању око формулације готово до самог краја, а у том лобирању, тој трговини, Србија је очигледно имала много 'тање' аргументе и убеђивачка средства – не наравно од косовских Албанаца, него од Американаца. Србија није била у спору са косовским Албанцима, него са САД, Великом Британијом и Француском. У том смислу, иако ће косовски Албанци славити победу, то је заправо победа коју су за њих извојевали политичка и свака друга тежина и утицај поменутих и западних земаља”, истиче Вукадиновић. Чињеница је, додаје он, да су на једној страни били „САД и друге најутицајније земље које су активно радиле и лобирале и по МСП-у, а и по земљама широм света, на признавању и на оваквом резултату”. „С друге стране сте имали Србију и њену агилну, али ипак слабашну дипломатску снагу. Кључна ствар је што је Србија имала више пасивне савезнике (на њеној су страни, али нису активно радиле, попут Русије и Кине). Косовски Албанци су имали активне савезнике који су то просто схватили као своју битку, док је Србија у суштини била сама уз једну пасивну подршку Русије, Кине и неких других земаља које су против независности”, оцењује он. Наводећи да су после оваквог мишљења МСП-а наше шансе у Генералној скупштини УН много мање, Вукадиновић каже да можда ипак не би требало одустати од тога. „И наравно, не треба правити никакав даљи уступак у погледу признавања и легализације статуса Косова у међународним форумима, без обзира на то како ће на то гледати наши разни пријатељи са било које стране света, који су још једном показали колики су и коме су пријатељи”, додаје Вукадиновић. Он указује на то да Србија и нема резервну опцију, „осим што се показало да је тај легалистички пут за који су се и претходна и ова влада определиле прилично јалов, ако није праћен и неком снажнијом политичком вољом и економском и војном снагом”. Б. Б. (НСПМ) |