Početna strana > Hronika > Đorđe Vukadinović: Pitanje sankcija Rusiji razotkrilo dubinu podela na opozicionoj sceni. Otvorena perspektiva saradnje dela vlasti i dela prozapadne opozicije na temi uvođenja sankcija
Hronika

Đorđe Vukadinović: Pitanje sankcija Rusiji razotkrilo dubinu podela na opozicionoj sceni. Otvorena perspektiva saradnje dela vlasti i dela prozapadne opozicije na temi uvođenja sankcija

PDF Štampa El. pošta
utorak, 07. jun 2022.

 Opoziciona scena podelila se na proevropske stranke i udruženja koji podržavaju uvođenje sankcija Rusiji (SSP, PzP, PSG, DS, koalicija Moramo) i na desnicu koja se tome protivi (Narodna stranka, Novi DSS, oba krila POKS, Dveri, Zavetnici), a o dubini te podele i uticaju na birače, naši sagovornici imaju različita mišljenja.

– Očigledno da je stav prema temi uvođenja sanckija Rusiji u velikoj meri podelio srpsku opoziciju. Ali ja bih to formulisao drugačije, on jeste doprineo podeli, ali mislim da je samo obelodanio, učinio da postanu očiglende razlike koje postoje i koje su postojale ranije izbiju na videlo. Ova tema je više lakmus da bi inače već prisutne potrebe postale upadljive, ukazuje politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović. On dodaje da je to važan kriterijum, ali da nije jedini kriterijum za saradnju niti za podele, jer su podele postojale i ranije, te su one i bile i personalne prirode.

Paradoksalno je da se stvara teorijska mogućnost saradnje delova vladajuće koalicije i dela opozicije koji se slažu oko toga da sankcije bi trebalo da budu uvedene, smatra urednik NSPM, koji kaže da čak i ako do saradnje ne dođe, ona se nagoveštava

Vukadinović ocenjuje da je pitanje sanckija suviše krupno i važno te da će njegovo isturanje u prvi plan otežati saradnju opcija koje su teorijski saradnju mogle da ostvare.

– Paradoksalno je da se stvara teorijska mogućnost saradnje delova vladajuće koalicije i dela opozicije koji se slažu oko toga da sankcije bi trebalo da budu uvedene, smatra urednik NSPM, koji kaže da čak i ako do saradnje ne dođe, ona se nagoveštava.

Sociolog Dario Hujrić iako ističe da se opoticija ne petlja previše u temu sankcija Rusiji, pokušavajući da se drži u sredini, navodi da razlike u mišljenju među opozicionim grupacijama po ovom pitanju ne bi nazvao podelama.

– Opozicija pokušava da se ne svrsta direktno na stranu Zapada, kao i da ne izgubi podršku proruskih birača. Sa te strane me ne iznenađuje da se neke od tih strana ne oglašavaju ili se oglašavaju generičnim saopštenjima. U Skupštini sada imamo jednu levu opciju kojoj međunarodna politika nije u fokusu i sa te strane nije iznenađuje što nemamo unison odgovor opozicije, ali je pitanje da li bi opozicija uopšte trebalo da ima zajedničko mišljenje. Mislim lično da je bolje da svaka opcija ima svoj pojedinačan stav, ali ne vidim nešto preterano da se oni guraju u prvi plan, govori Hujrić.

Ovaj sociolog napominje da javnost ništa novo nije saznala nakon što je tema sankcija postala predmet debata – jer je i pre toga jasno bilo da se opozicone opcije razlikuju po pitanju svrstavanja uz Zapad ili Istok, te je odnos prema sankcijama samo došao kao potvrda te već poznate podele.

Kome je lakše – protivnicima ili pristalicama sankcija?

Postavlja se pitanje kako odnos prema sankcijama koje različite opozicone grupacije imaju utiče na njihovu podršku u biračkom telu, kao i kome je u odnosu na poziciju režima lakše – pro ili antisankcijaškim opcijama.

Da je desnim opcijama, koje se sankcijama protive, lakše, smatraju naši sagovornici.

Hujrić ocenjuje da je desničarskim strankama lakše jer svoju politiku ne vezuju za Zapad, odnosno predstavljaju se kao oponenti politike ovog dela sveta. Desnici na ruku ide i to što, smatra sociolog, „vladini mediji naklonjeni SNS forsiraju podšrku Rusiji“.

– Međutim, ja uvek postavljam pitanje koje su stranke iskreno opozicija, a koje su u nekakvoj orbiti SNS. Za Zavetnike već znamo da u toj orbiti jesu, a Dveri imaju sve povoljniji tretman u vladinim medijima. To je jedna simbioza desnice u odnosu na SNS, navodi Hujrić.

Vukadinovićev NSPM sproveo je istraživanje čiji su rezultati pokazali da je 6,9 odsto građana Srbije za uvođenje sankcija Rusiji, dok je 82,1 odsto protiv, a 11 odsto stav po ovom pitanju nema.

 Prozapadna opozicija koja je za sankcije odgovara režimu Aleksandra Vučića jer mu omogućava da se u odnosu na njih predstavlja kao patriote koje brane nacionalne interese. To je tako, slagao se režim sa njima ili ne

Urednik NSPM navodi za naš list da je to istraživanje pokazalo da desne, nacionalne opcije bolje stoje u biračkom telu od onih prozapadnih.

– Prozapadna opozicija koja je za sankcije odgovara režimu Aleksandra Vučića jer mu omogućava da se u odnosu na njih predstavlja kao patriote koje brane nacionalne interese. To je tako, slagao se režim sa njima ili ne, smatra Vukadinović.

Da prozapadna, odnosno prosankcijaška opozicija Vučićevom režimu ide u korist u ovom pogledu smatra i Hujrić, koji navodi da uz tu sliku režima koji brani nacionalne interese ide i priča o stalnom odolevanju spoljnim i unutrašnjim pritiscima da se sankcije uvedu.

– Prozapadna opozicija bi sebi mogla da olakša tako što bi zauzela jasniji stav, a ne žoglirala u odnosu Zapada i Istoka. To žongliranje se uopšte ne razlikuje od žongliranja Vučića. Opozicija oko Đilasa i SSP-a služi kao esteteski prihvatljiviji pandan SNS, ali su po određenim pozicija veoma slični vladajućim strankama, te su gotovo identični i ne verujem da će menjati svoju pseudoneutralnu poziciju, smatra Hujrić.

Podsetimo, predstavnici vlasti su u tom kontekstu govorili i o sve učestalijim dojavama o postavljenim bombama širom Srbije, koje su tumačili kao „specijalni rat protiv Srbije“ kako bi je naterali da sankcije uvede.

– Vlast konstanto potencira da se opire pritiscima, ali mi ne saznajemo koji su pritisci u pitanju, niti znamo ko pritiske vrši, kakvi su pritisci u pitanju, kao kakve posledice će određeni potezi u odnosu na te pritiske doneti. Funkcionišemo kao deca koja se stave na zadnje sedište i ne pitamo se ni gde se vozi, ni šta će se raditi tamo kad stignemo, ocenjuje Hujrić.

(Danas.rs)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner